Četvorodnevni rat u Nagorno- Karabahu je bio samo proba za ono što će uslediti..

Konflikt u Nagorno-Karabahu nije samo regionalni sukob Azerbejdžana i Jermenije, već i žarište sukoba spoljnih aktera, od kojih se jedni vode momentalnim koristima, dok drugi pokušavaju da izgrade dugotrajne odnose sa sukobljenim stranama, izjavio je za „Vesnik Kavkaza“ direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja, general-potpukovnik Leonid Rešetnjikov, govoreći o ulozi SAD i Rusije u južnokavkaskom konfliktu.

„Vesnik Kavkaza“ objavio je seriju intervjua sa ruskim i stranim ekspertima posvećenu mirnom rešavanju konflikta u Nagorno-Karabahu. Jedan od njih je bio Rešetnjikov.

On je u prvom redu naglasio da danas ne postoji drugi izlaz iz konflikta osim političkog.

„Potrebno je nastaviti pregovore, pokušavati da se dođe do dogovora i kompromisa, jer bolji je loš mir nego dobar rat. Obnavljanje borbenih dejstava preti širenjem rata, kada će ratovati ne samo Azerbejdžan i Jermenija, već i spoljne sile. Sasvim je verovatno da će i Turska i Rusija, i Gruzija biti uvučene u to“ – pojasnio je Rešetnjikov.

Shvatajući to, Rusija teži da reši sukob odmah i sada.

„Narodi na Kavkazu treba da shvate poziciju Rusije: mi uvek gledamo dva-tri koraka unapred. Mnogo godina sam radio kao šef analitičkog sektora naše obaveštajne službe i često sam se susretao sa zapadnim analitičarima, uključujući američke, i sa punom odgovornošću tvrdim da oni ne gledaju unapred: oni uvek imaju zadatak koji treba rešiti odmah a šta će biti posle je nevažno.

Potvrda mojih reči može se videti u Libiji, Iraku, Avganistanu, Siriji i Egiptu. Kada im mi kažemo: „A šta će biti posle?“, oni odgovaraju: „Posle neće biti. Mi ćemo doneti demokratiju i mir i sve će biti u redu“. To treba imati na umu“ – istakao je on.

U aprilskim borbama za Karabah, po njegovim rečima, već je bio prisutan vanregionalni faktor.

„Po mom mišljenju, to je ipak bila nekakva proba onoga šta će biti dalje. I tu me, ponovo, čudi nerazumevanje uloge Rusije, koja nije dozvolila dalji razvoj borbenih dejstava: postoji određeno nezadovoljstvo zbog njenog ponašanja, između ostalog, i u Jerevanu, i u Baku. Ali, moramo miti obazrivi, jer za one snage koje trenutno pokušavaju da zagospodare Sirijom, a mi ih zaustavljamo, sledeća tačka u planovima biće Kavkaz – eksplozivna, pulsirajuća tačka, koja može da se zapali i donese krajnje negativne rezultate po nas. Mi razumemo da SAD, pre svega, i snage koje stoje iza SAD, gledaju na Kavkaz samo u smislu borbe protiv Rusije i njenog povratka na svetsku scenu kao vodeće sile – a kavkaski narodi i države će prosto biti žrtve te politike“ – istakao je Rešetnjikov.

Delimičan izuzetak može biti napravljen kada je u pitanju Azerbejdžan, zbog njegovih ekonomskih resursa, „ali na ostale zemlje, uključujući našu teritoriju – Severni Kavkaz – Zapad gleda samo kao na poligon za podrivanje Rusije“.

„Zapad nema druge planove za Kavkaz. Smešno je slušati kako će oni razvijati privredu, ulagati u kavkaske države. SAD nigde ne ulažu ništa, osim u vlade marioneta. Zato kavkaski narodi i vlade treba da razumeju da će ih koristiti kao sredstvo u borbi protiv Rusije“ – rekao je direktor RISI.

Svest o stvarnom stanju stvari, da je Kavkaz za Zapad instrument, a za Rusiju – saveznički region, treba da stigne do onih koji to još nisu shvatili.

„Postoje ljudi koji to prosto ne shvataju, kojima je nacionalni osećaj prepreka za razumevanje situacije. Nacionalisti, među njima i ruski nacionalisti, ne žele ništa da vide i znaju, „udri strance“, „udri Kavkaz“, „udri Srednju Aziju“. Takođe, i na Kavkazu postoje ljudi sa stavovima „ua Rusija“, „proterati Ruse“. Takvim ljudima je teško nešto objasniti – takav mozak imaju. Ponekad, u teškim godinama, oni izbijaju u prvi plan, zbog toga svi posle patimo i mučimo se. Zato je sada u konfliktu u Nagorno-Karabahu potrebno više razuma, više strpljenja, više želje da se dogovara umesto da se ratuje. Treba tražiti izlaz“ – zaključio je Rešetnjikov.

(Fakti)