Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Atina bi mogla da prizna Kosovo, ako to zatraži Vašington, iz nekoliko razloga. Među njima je najveći ekonomski, zbog pritiska koji dolazi iz EU i Nemačke.
Drugi ozbiljan razlog je bezbednosni, zbog aspiracija Albanaca, ali i Turaka ka grčkoj teritoriji. Taj portal citira reči Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, koji kaže da se iza pregovora o imenu Makedonije našlo i pitanje priznanja Kosova.
Janjić napominje da Vašington i NATO u okviru nove politike Donalda Trampa, jačaju svoj pritisak i u ekonomskom i političkom smislu. On ističe da je Trampu jedan od prioriteta jačanje SAD na Balkanu i potiskivanje Rusije pa je sigurno da će NATO ući u tu ulogu.
– Sadašnje Vlade Makedonije i Grčke žele da reše problem koji imaju, jer ne možete biti član NATO ako imate problem sa nekom od članica. To što postoji snažna opozicija, neće ništa promeniti, kao ni same demonstracije desnice u Grčkoj – uveren je Janjić, uz napomenu, da ti događaji mogu samo da povećaju cenu koju će Grčka tražiti od Amerike za ovu, kako je rekao „uslugu“.
Grke pritisle EU i Nemačka…
Na pitanje zašto bi Grčka priznala Kosovo baš sada, Janjić kao odgovor navodi nekoliko razloga: ekonomsku pomoć koju bi dobila od Amerike i veoma bitan bezbednosni aspekat.
– Grčku su toliko ekonomski pritisle EU i Nemačka, da ona ne može da diše. Atina sad traži prostor u kome bi sebi, između ostalog, mogla da olakša i ekonomsku situaciju. Grci su sve političke procese do sada završavali vrlo pragmatičnom izračunatom cenom. Nema razloga da to ne bude i ovoga puta – kaže Janjić i dodaje:
– Druga stvar je sama bezbednost Grčke. Ako se ne zatvori pitanje Makedonije, otvara se albanska pretenzija, a ona targetira i Epir, odnosno deo Čamerije (oblast naseljena Albancima). Grci će i zbog toga hteti da zatvore ovo pitanje. Treća stvar je Turska, jer je grčkom nacionalizmu prvi neprijatelj ta zemlja. Grci vide da su pozicije Turske poljuljane u NATO-u, a njima je saradnja sa Amerikancima dragocena zbog odbrane statusa zamrznutog konflikta na Kipru – kaže on.
Janjić smatra i da ne bi smelo da se zaboravi da u Grčkoj radi stalno ili privremeno oko 700.000 Albanaca, a da je njih još oko 150.000 u kretanju na relaciji Makedonija – Kosovo – Albanija – Grčka. To je, po njegovim rečima, jaka dijaspora, tačnije lobi, a javnost Grčke ih je u poslednjih desetak godina prihvatila kao činjenicu.
Kosovo vredi 500 milijardi dolara?
Saša Borojević, spoljnopolitički komentator, podseća na dokument agencije CIA, u kome je novčano izvedena vrednost Kosova u odnosu na Srbiju. U tom dokumentu, kako navodi, piše da Kosovo sa svim rudnim bogatstvima vredi oko 500 milijardi dolara, dok ostatak Srbije sa Vojvodinom, negde oko 200 milijardi.
– Americi je, u ovom segmentu, bilo izuzetno bitno da isfinansira grčke dugove kako bi uspeli kroz Kosovo da naprave Veliku Albaniju, a to je nešto čega se Grci i te kako plaše. Jer kada priznate Makedoniju sa većinskim albanskim stanovništvom, vi sutra imate problem da će Velika Albanija tražiti i deo Grčke – smatra Borojević.
