Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Iako su na suprotnim stranama u Siriji, ruske i američke snage, godinu i po dana od početka ruske intervencije, nisu se direkto sukobljavale. Početkom ove nedelje dogodio se incident koji je takav sukob mogao da isprovocira.
Američka avijacija oborila je avion sirijske vlade, koji je optužen za obavljanje vazdušnih udara protiv opozicione Sirijske demokratske snage pod pokroviteljstvom SAD-a. Zanimljivo je da je to prvi put agresije na SRJ 1999. godine da je američki lovac srušio avion u vazdušnoj borbi, ali pravo pitanje je da li je to uvod u vojni okršaj SAD i Rusije?
Ljutiti odgovor Kremlja upozorio je da će od sada Moskva smatrati neprijateljskim svaki avion koji prelazi teritoriju Sirije bez odobrenja Bašar al-Asada, ali, ključno je da vojni kontigent Rusije nije ništa preduzeo.
Moskva, čini se, pažljivo bira reči kako bi izbegla povlačenje crvene linije koju možda neće želeti da pređe ili neće imati tehničke mogućnosti da ostvari.
Može da se predpostavi da će koalicioni avioni koji leti u sirijskom vazdušnom prostoru sada biti na nišanu ruskih radara, izazivajući američke i savezničke pilote da odgovore, ili da prihvate povećan rizik u obavljanju svojih operacija.
To znači da će odnos između SAD i Rusije sada da zavisi od nerva i odlukama pilota donetih u deliću sekunde, a ne od planova i želja predsednika i diplomata.
Pentagon će biti spreman za bilo kakvu vojnu situaciju koja bi mogla da se pojavi, piše „Nešnal interest“. Ali ako se pogleda strategija Vladimira Putina nakon poslednjeg velikog incidenta – kada je Turska oborila ruski avion u novembru 2015. godine nakon vrlo kratkog kršenja turskog vazdušnog prostora – postaje jasno da Putin nikad ne reaguje kako se očekuje.
Putin je izbegao direktan vojni odgovor, koji bi zauzvrat pokrenuo reakciju turskih NATO saveznika. Kombinacijom ekonomskih sankcija i vrlo jasnih signala o mogućem ruskom uticaju na kurdsko pitanje pomoglo je da se, šest meseci kasnije, dovede do željenog izvinjenja od strane turskog predsednika Erdogana.
Ako se u Siriji nastave problemi, Moskva možda neće želeti da direktno izazove sposobnosti američke vojske, već će pronaći načine da na druge načine zakomplikuje život Americi širom regiona, i sa novim sankcijama Putin može da oseti da sada nema šta da izgubi, i krene sa još čvršćim stavom.
Očigledno je da su rani ciljevi administracije Trampa da istraže neku vrstu velikog ugovora sa Moskvom više nisu na stolu. Moguće je da su razlike između ruskih i američkih vrednosti i interesa previše velike da bi se premostile kompromisima, a ako je to slučaj, Amerika mora pametno da razmisli o svojim sledećim koracima – a ne da se zaleti u sukobom sa Rusijom nad sirijskim nebom, koji ne može ni da predvidi.
(National interest , D. Katanić )
