ALARMANTNO: RUSI TVRDE- Amerika se sprema da nas napadne munjevitim udarom, sa 7.000 raketa istovremeno! (VIDEO)

Film Arkadija Mamontova „Štit Rusije” o tome kako se tokom poslednjih godina u Sjedinjenim Američkim Državama aktivno radi na razvoju koncepcije „Munjevitog globalnog udara”.  Jedan sat nakon što dobiju naređenje svog predsednika, Amerikanci mogu da napadnu cilj bilo gde na planeti.

Mi u Rusiji razmišljamo na svoj način, odlučujemo na svoj način i čuvamo naš nacionalni interes. To veoma nervira i ljuti globalnu imperiju. Ona smatra da je njeno mesto na zemlji najvažnije i da svi moraju da joj se potčine. A za one koji to ne žele postoji mera prinude. Američki imperijalisti razradili su koncepciju munjevitogog globalnog udara.

A mi, – čime ćemo odgovoriti?

Do 2016. američke oružane snage mogu da koncentrišu moćnu grupaciju krstarećih raketa, više od 7.000 jedinica, pored granica Rusije. Upravo taj plan su Amerikanci nazvali munjevitim globalnim udarom.

Krstareće rakete lansiraće istovremeno iz raznih pravaca.

Pet hiljada tomahavka poleće sa nosača na moru, ostale poleću iz operativnih regiona. Takav plan već postoji. Ruska PVO jednom nedeljno izvodi vežbe slične borbenim dejstvima.

Legendarni maršal Žukov rekao je jednom prilikom: „Teška nevolja očekuje zemlju koja neće moći da odbije vazdušni udar protivnika”.

Ovo su sistemi S-400, najsavremenija sredstva protivvazdušne odbrane Rusije. Potrebno im je svega pet minuta da budu spremni za odbijanje napada munjevitog globalnog udara.

Odbranu od munjevitog globalnog udara čine najsavremeniji sistemi S-400 „Trijumf”, koji se već isporučuju ruskim trupama. Nebo iznad centralnog industrijskog regiona zemlje zaštićeno je ovim sistemima. Ključni element vazdušno-kosmičke odbrane Rusije predstavlja holding koncern „GOZ Almaz-Antej” formiran 2002.

Upravo „Almaz-Antej” proizvodi čuvene sisteme S-400 i budući sistem S-500. Koncern je okupio 60 naučno istraživačkih institucija i fabrika. Na stvaranju raketnog štita Rusije radi 90.000 ljudi.

Jan Novikov, generalni direktor koncerna PVO „Almaz-Antej”:

Ako govorimo o značaju naših sistema koje sada isporučujemo i razvijamo, onda je to neosporno štit.

U slučaju globalnog konflikta neće biti pobednika, nuklearni arsenal pocepaće našu zemaljsku kuglu više nego jednom. Mi treba da pokažemo protivniku da možemo da odbranimo svoje najviše karike komandovanja i sredstva uzvratnog udara. Ako protivnik shvati da neće uspeti da nas obezglavi, onda on nikad neće krenuti u konflikt.

Obuhovska fabrika odbrambene industrije u Sankt Peterburgu. Još u carsko vreme ova fabrika je proizvodila naoružanje za rusku imperatorsku armiju. Ona je danas vodeće preduzeće severozapadnog regionalnog centra koncerna i elita radničke klase.

Mihail Podvjaznikov, generalni direktor „GOZ Obuhovski zavod”:

Proizvodi su apsolutno drugačijeg kvaliteta, proizvodnja radi na potpuno drugačijim principima i najmoderniji projekti koji postoje u inženjerskoj misli u Rusiji mogu se realizovati. To nije bilo moguće da se radi sa starom opremom, takvom kao što je oprema za merenje ili ispitivanje. Pri tom, želim da naglasim da je, na primer, u sektoru za probna ispitivanja koji će ove godine biti otvoren, sva oprema domaće proizvodnje, što je veoma važno, u njemu nema ni jednog uvoznog instrumenta.

Već nekoliko decenija protiv naše zemlje  priprema se operacija pod šifrovanim nazivom „Džinovsko koplje”. Iznenadni koncentrisani udar krstarećim raketama iz severnog, južnog i istočnog pravca. Neprijatelj mašta da tim kopljem pogodi u samo srce Rusije.

Anatolij Ševčenko, načelnik štaba 4. divizije PVO, pukovnik:

Ja sam vojnik iz vremena Sovjetskog Saveza. Još tada je postojao program „Džinovsko koplje”, dakle, udar sa severa, severnog pola… Sovjetski Savez se tada spremao za to. U istoriji se malo šta novo dešava, sve se na neki način vraća, ali na novom nivou, nove baze, naoružanje i tehnika i mi se takođe pripremamo da izvršimo zadatak u novim uslovima.

Za sistem protivvazdušne odbrane krstareće rakete su svakako težak zadatak, ali uprkos tome moćne protivavionske rakete sa automatizovanim sistemima za upravljanje i sa moćnim sredstvima protivvazdušne odbrane omogućavaju da se ti zadaci pouzdano rešavaju, pri tom, od momenta otkrivanja do uništenja krstareće rakete može da prođe samo nekoliko minuta.

Genadij Kožin, generalni direktor „MMZ Avangard”:

Zbog odsustva državnih porudžbina, odnosno, nedostatka vojno – tehničke saradnje tokom 90-ih i početkom 2000-ih fabrika je potpuno zapuštena. Za to vreme izgubili smo veliki broj stručnjaka. Sećam se kako su izgledali pogoni sa mašinama prekrivenim najlonskim trakama, a na podu skoro da nema nijednog kvadratnog metra suve površine zato što praktično nema krova.

Za razliku od inostranih, njima sličnih raketa, rakete sistema S-400 koriste hladni vertikalni start. Pre aktiviranja marševskog raketnog motora, rakete se lansiraju iz kontejnera na visinu od preko 30 metara. Za vreme lansiranja pomoću gasno dinamičkog sistema raketa se okreće prema cilju.

Preciznost pogađanja je apsolutna. Raketa ima sposobnost da po potrebi uključi nad-manevarsku sposobnost, odnosno, da leti kao lasta koju je nemoguće pratiti. Sve ove rakete i sistemi stvaraju se kao protivteža koncepciji munjevitog globalnog udara, koju tako revnosno smišljaju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Trinaestog decembra 2013. predsednik Rusije rekao je sledeće: „Mi pažljivo pratimo razvoj takozvane koncepcije razoružavajućeg munjevitog globalnog udara. Takva koncepcija postoji i aktivno se razvija u nekim zemljama.

Realizacija tih planova može imati krajnje negativne posledice za regionalnu i globalnu stabilnost. Povećavanje potencijala strateških visoko preciznih sistema u nenuklearnoj formi zajedno sa povećavanjem mogućnosti sistema PRO može da dovede do anuliranja svih ranije postignutih sporazuma u oblasti ograničavanja i smanjivanja strateškog nuklearnog naoružanja, kao i do narušavanja takozvanog strateškog balansa snaga. Mi to dobro razumemo i znamo šta u vezi s tim treba da činimo”.

Godinu dana kasnije Pentagon je izveo tajne vežbe pod nazivom „Medveđe koplje”.

Pavel Sozinov, glavni konstruktor koncerna PVO „Almaz-Antej”:

Malo ko zna da su u SAD izvođene kompleksne vežbe uz angažovanje snaga za nuklearno obuzdavanje pod šifrovanim nazivom „Medveđe koplje”. Prvi put su u praksi uvežbavani fragmenti koncepcije i realizacije takozvanog globalnog munjevitog udara. Bio je angažovan veliki broj snaga i sredstava, izvođeno je kompleksno matematičko modeliranje orijentisano upravo na rešavanje dva principijelno nova zadatka – obezglavljivanje i razoružanje. O tome u štampi ništa posebno nije rečeno, pored ostalog, to se može pretpostaviti, i zato što su  razlog za konflikt i za nanošenje udara bila dva konflikta, u Ukrajini i Pribaltiku. Ali, to je povod i fotografska pozadina, a za sve ostalo, što se tiče oblikovanja, bile su pokrenute i izvedene realne operacije.

To se odnosilo ne samo na oblikovanje pomoću modela, nego i na rešavanje zadataka temeljne obrade aktivnosti, odnosno  izlaska u zone baziranja, angažovanja krstarećih raketa itd. Razume se, nisu gađali objekte kao na našoj teritoriji, ali su borbeni sistemi bili prisutni u procesu vežbi.

Igor Korotčenko, vojni ekspert:

Jedan sat nakon dobijanja naređenja od predsednika, Amerikanci mogu da napadnu cilj bilo gde na planeti. U okviru suprotstavljanja takvim američkim planovima kod nas u Rusiji se stvara sistem vazdušno kosmičke odbrane.

Naravno, glavni instrument za realizaciju te koncepcije jesu vatrena sredstva. To su u pre svega mobilni sistemi pete generacije S-500.

Naša obaveštajna služba dostavlja potpune informacije o sadašnjim aktivnostima SAD, a to su prvenstveno – hipersonične borbene letelice. Upravo S-500, koji se sada projektuje i pojaviće se već 2015-16. g., polazi od toga da će se do 2020. u američkom naoružanju naći hiperzvučna borbena letelica.

Kiril Makarov, zamenik komandanta trupa VKO (vazdušno kosmičke odbrane) za PVO, general-major:

U globalnom udaru naš potencijalni protivnik primeniće čitav spektar sredstava za nanošenje udara, a to su u prvom redu interkontinentalne balističke rakete, a zatim krstareće rakete. U jednom udaru oni mogu da primene 500-600 krstarećih raketa.

Hipersonične letelice su buduća sredstva oružane borbe o kojima govorimo, a u budućnosti, posle 2020., to su vazdušno-kosmički avioni. Pretpostavljamo da će glavni objekti tih sredstava biti, naravno, objekti najvišeg ranga vojnog rukovođenja, objekti našeg uzvratnog udara koje možemo da primenimo, a sem toga to će biti objekti organa za rukovođenje strateškim lancem oružanih snaga Ruske Federacije, ali i objekti infrastrukture i ekonomije naše zemlje radi osujećivanja naših kasnijih adekvatnih borbenih dejstava ako poprime dugotrajan karakter.

Približavanje NATO zemalja prema ruskim granicama potrebno je zbog toga da bi u našoj neposrednoj blizini rasporedili svoje vojne baze, pre svega aerodrome za baziranje bombarderske avijacije koja odlučujuće može da usmeri tok i ishod rata. Posmatrajući tu situaciju, to da se NATO približava našim granicama, može se postaviti pitanje: Pa, ko danas počinje novu konfrontaciju?

Nasred ruskog polja uzdiže se zasečena piramida. Ovaj objekat lokalno stanovništvo  naziva osmo svetsko čudo. U stvari, to je ruski radar DON 2M, dužine 140 metara i 35 metara visine, a takođe i nekoliko spratova ispod zemlje. Ova radarska stanica ima jedinstvene mogućnosti za otkrivanje ciljeva u vazduhu i bližem kosmosu. U doslovnom smislu 60.000 antena omogućava da se kroz gusto radarsko sito prosejavaju svi prostori koji se nalaze pod  kontrolom ove stanice. Ovaj objekat ruske armije liči na ogromni mravinjak u kojem je sve podređeno jasnom poretku i cilju. Kilometri tunela i hodnika i na samom dnu, na minus osmom nivou, –pult za upravljanje.

Stanica za upozoravanje može da nadgleda kosmos na udaljenosti do 10.000 kilometara od Zemlje.

Jurij Knutov, direktor Muzeja trupa PVO:

Uopšte, ideju okupacije teritorije Rusije zapadne zemlje odavno razvijaju. Kada se završio Drugi svetski rat svi su računali da će biti mir, niko nije pretpostavljao da će se nastaviti neka ratna dejstva. Ali, 1950. počinje rat u Koreji.

Za nekoliko dana američki mlazni lovci uništili su desetine severnokorejskih aviona i izveli napade na njihove snage i na jugu.

Činjenica je da su Amerikanci odmah napravili plan da taj rat iskoriste kao trening svojih snaga ratnog vazduhoplovstva za buduće udare po Sovjetskom Savezu. Odnosno, postojao je plan „Dropšot”, koji je predviđao uništenje nekoliko desetina gradova Sovjetskog Saveza pomoću nuklearnih i konvencionalnih bombi i Amerikanci su odlučili da u Koreji malo treniraju.  Ali, ništa od toga, naši lovci MIG 15 i glavna protivavionska artiljerija zadali su im smrtni udarac.

Tokom rata u Vijetnamu naš protivavionski sistem S-75 uništio je više od 1100 američkih aviona. SAD su bile primorane da zaključe mir pod uslovima Vijetnama. Amerikanci su taj sistem nazvali „ubica B-52”.

Godina 1973. Rat sudnjeg dana. Bliski Istok, arapsko – izraelski konflikt, 22 diviziona naoružana raketama bila su upućena u Egipat. Za jedan dan i u jednoj borbi Izrael je izgubio pet aviona. To su bili kolosalni gubici. Izraelci su bili šokirani i odmah se obratili Amerikancima. U isto to vreme odvijao se rat u Vijetnamu, Amerikanci su im rekli: ako vi budete gubili pet aviona dnevno, onda nama za Vijetnam neće ništa ostati i zahtevali su od Izraela da potpiše mir. Naš protivavionski  sistem S-125 i stanicu za navođenje raketa izraelski piloti nazvali su „Low blow” („niski udarac”).

Godina 1999., agresija NATO protiv Jugoslavije. Postoji izreka da Amerikanci donose svoju demokratiju samo u one zemlje koje nemaju savremenu protivavionsku odbranu. Takav primer su događaji u toj istoj Jugoslaviji.

Jugoslovenska PVO nije mogla adekvatno da reaguje na masovnu invaziju avijacije NATO bez rizika da bude uništena. Ipak, naš sistem S-125 uspeo je da obori najmoderniji, prepun elektronike, američki nevidljivi bombarder „Stelt”. To je bio udar na prestiž SAD. Ako zemlja nema savremeni sistem protivavionske odbrane, onda je verovatnoća da će joj doneti demokratiju bombarderima veoma, veoma visoka.

U Moskvi postoji čitav rejon koji je izgradio Lavrentije Berija. On je dobio zadatak od Staljina da stvori najbolji sistem PVO u svetu. I zadatak je bio izvršen. U tim, takozvanim Staljinovim zgradama, nalazi se institut na čijem čelu je bio akademik Aleksandar Raspletin. On je postao otac i osnivač sovjetskog, a zatim i ruskog sistema PVO koji je u svetu poznat pod nazivom „S”, što znači sistem.

„Rakete su spremne za borbena dejstva. Stanica za navođenje prati cilj. Avion je ušao u zonu zahvata”. Iz stanice za navođenje operater uključuje start. Susret rakete sa ciljem, avion je pogođen.

Igor Korotčenko, vojni ekspert:

U savremenom svetu ima veoma malo zemalja, mogu se nabrojati na prstima jedne ruke, koje mogu da stvaraju sredstva za odbranu od udara iz vazduha ili kosmosa. Rusija je jedan od lidera.

Namenska industrija je pokretač razvoja uopšte, današnje ruske industrije. Onima koji govore da nisu potrebni takvi sistemi savetovao bih da se sete poznatih Napoleonovih reči, koji je rekao da narod koji ne želi da hrani svoju armiju, moraće da hrani tuđu.

Naš poligon u Astrahanskoj oblasti. Ovde se testiraju najnoviji protivavionski sistemi. Gađaju se ciljevi koji imitiraju krstareće rakete, bombardere, a takođe i bespilotne letelice.

Konstantin Guseljnikov, komandir radarske čete:

Naša zemlja nije mala, ima velike rezerve resursa. Zbog toga neko može da poželi da ih uzme za sebe. A zašto da ih tek tako damo – evo, uzmi! To je naše, naš dom, naša otadžbina. Zašto bi davali nekome ono što pripada nama?

Krajem 19. veka na zasedanju Državnog saveta Aleksandar III izgovorio je sledeću krilaticu: „U čitavom svetu mi imamo samo dva verna saveznika – našu armiju i flotu. Svi ostali prvom prilikom okrenuće se protiv nas”.

(Fakti)