Home / U FOKUSU / Marko Đurić: Džihadisti su doprli do Kosova i Metohije!

Marko Đurić: Džihadisti su doprli do Kosova i Metohije!

Srbija od 1999, nažalost, nije prisutna na KiM sa vojskom i policijom, što ograničava naš prostor za delovanje, ali to ne umanjuje odgovornost domaćih i međunarodnih institucija zaduženih da osiguraju bezbednost neprocenjivih dragulja naše kulturne i verske baštine – poručuje u razgovoru za „Novosti“ Marko Đurić, šef Kancelarije za KiM, posle ispisivanja grafita u Visokim Dečanima u čast Islamske države, kojima se priziva uspostavljanje kalifata.

* Ukazuju li ove pretnje da su mogući i teroristički napadi?

– Činjenica da su se oni, koji se identifikuju kao sledbenici ISIS, prvi put javno pozvali na uspostavljanje svetskog kalifata, govori da je ova fundamentalistička ideologija prodrla duboko u pore društva i na ovim prostorima. Jedini način da se postignu rezultati u rešavanju problema ekstremizma u celom regionu je saradnja svih država, pokrajine i institucija bezbednosti. Srbija je spremna da podrži tu borbu.

* Smatrate da bi Srbi i kosovski Albanci 2025. godine mogli biti saveznici i prijatelji.

– Interes Srbije je da normalizujemo odnose sa Albancima, i zašto da ne, da ostvarimo istorijsko pomirenje. Da bismo stigli do tog cilja, potrebno je da rešimo što više problema isprečenih između nas, i da izolujemo one za koje mislimo da nećemo moći da ih rešimo. Jasno je da se po pitanju statusa ne slažemo, i da se nećemo složiti. Srbija ima Ustav i uverenje da je ono za šta se borimo kada je reč o statusu ispravno, ali to ne treba da nas omete u svakodnevnoj komunikaciji sa predstavnicama kosovskih Albanaca. Ne znači da treba da se mrzimo i da ne sarađujemo.

* Da li je moguće tražiti rešenje za status paralelno sa briselskim dijalogom? Dačić tvrdi da je podela dobro rešenje, predlaže se i razmena teritorija…

– Ceo smisao tog dijaloga je rešavanje pitanja od kojih zavisi normalno funkcionisanje života na KiM, uz jasnu svest da o statusu postoje različita stanovišta. Konstruktivna dvosmislenost u tretiranju statusa u srži je ovog procesa. Ti predlozi su bili lična mišljenja i kao takve ih tretiramo.

* Beograd je pozvao predstavnike administracije u Prištini na regionalni skup 23. oktobra. Zbog čega se insistira da ne bude državnih obeležja, ako je na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu bila istaknuta zastava države Kosovo, a Srbija je bila učesnik konferencije?

– Nemam informacije da je u Berlinu bilo takve formule predstavljanja. Drugo, mi često komuniciramo sa funkcionerima iz pokrajinske administracije i vodimo računa da to što normalizujemo odnose ne znači da prihvatamo nezavisnost.

SAČUVAĆEMO PODRŠKU PETORKE

* Čini se kao da će poglavlje 35, koje se tiče KiM, u pregovorima Srbije sa EU o članstvu, biti jednako teško kao sva ostala zajedno. A, čujemo i da predstoje i pritisci da pet članica EU prizna Kosovo…

– Ono je u političkom smislu najsloženiji deo procesa pregovora. Činjenica da unutar same EU ne postoji istovetan pogled na KiM, celu stvar čini još kompleksnijom. Čeka nas izazovan zadatak da veštom diplomatijom sačuvamo podršku onih članica koje nisu priznale nezavisnost, a da zadovoljimo one koji gledaju na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova kao na jedan od svojih omiljenih projekata.

Check Also

ASADOVE SNAGE PRETRPELE PRVE GUBITKE U AFRINU: Turci u žestokom naletu na zapadnom frontu! (VIDEO)

Uprkos dolasku sirijskih dobrovoljačkih Snaga nacionalne odbrane (SNO) na liniju fronta, Turci i njihove džihadističke …