NA IVICI GLOBALNOG SUKOBA: SAD počinju sa isporukom oružja Ukrajini, Rusi kreću na Kijev!

Piše: Petar AKOPOV

Ono što se dešava posle obnavljanja aktivnih borbenih dejstava u Ukrajini potvrđuje već davno date prognoze da će – Ukrajina slabiti, a Novorosija – jačati i da se situacija, kako na frontu, tako i u pozadini, neće odvijati u korist proatlantske vlasti u Kijevu.

U tim okolnostima SAD traže načine da spreče pad ukrajinskih vlasti koje su na njih orijentisane i to putem – povećanja pritiska na Rusiju tako da ona, kako je rekao Barak Obama, trpi sve veće gubitke i plaća sve veću cenu.

Američki predsednik rekao  je da će se i dalje držati „dvosmernog“ kursa – pojačavati pritisak na Rusiju i jačati Ukrajinu. Pri tom Vašington već realno razmatra prelazak na fazu „jačanja“, na koju ga energično podstiču pristalice dalje eskalacije konflikta sa Rusijom – na početak isporuka oružja.

U američkoj i engleskoj štampi poslednjih dana pojavila se čitava serija publikacija u kojima se govori o tome da Bela kuća razmatra tu mogućnost.

Publikacije se mogu podeliti na čisto propagandne – sa pozivanjem da se konačno pomogne ukrajinskim borcima sa ruskim agresorom i na one koje – sadrže namerno procurele informacije o razmatranju ove teme u američkoj administraciji.

Dodatni povod za aktuelizaciju ove teme predstavlja pojavljivanje referata „Očuvanje ukrajinske nezavisnosti, odupiranje ruskoj agresiji. Šta treba da urade SAD i NATO“, u kojem američki analitičari savetuju Beloj kući da počne isporuke oružja – za milijardu dolara ove godine i za dve milijarde sledeće godine. Ipak, samo pojavljivanje referata samo je element propagandne pripreme za donošenje odluke kojoj se priklanja Bela kuća.

New York Times piše da je Državni sekretar Džon Keri, koji 5. februara dolazi u Kijev, „otvoren za diskusije o isporukama oružja“ i dodaje da će u kijevskim pregovorima možda učestvovati i predsednik Združenog štaba VS SAD, general Martin Dempsi. Izdanje navodi da „predsednik Obama nije doneo odluku o takvoj pomoći u oružju. Ali, posle serije ozbiljnih poraza koje su ukrajinske snage pretrpele poslednjih dana, Obamina administracija ponovo razmatra pitanje vojne pomoći“, a savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, Suzan Rajs, koja je ranije istupala protiv isporuka oružja Ukrajini sada može da revidira svoj stav.

Prema podacima AP, sada je Obama gotovo jedini predstavnik američkih vlasti koji istupa protiv isporuka. Sličan stav, pored ostalih, ranije je imao državni sekretar SAD Keri. Takođe se za podršku takve vrste pomoći izjasnio i glavnokomandujući Združenim oružanim snagamaNATO-a u Evropi, general Filip Bridlav, koji je nedavno boravio u Kijevu.

Bela kuća komentariše slične publikacije tako da ne ostavlja sumnju da je sve moguće: „Iako smo kao i ranije fokusirani na to da se kriza reši diplomatskim sredstvima, ipak konstantno procenjujemo druge mogućnosti koje mogu da pomognu sporazumnom rešenju“. Administracija SAD „u doglednoj budućnosti“ ne planira  isporuke oružja u Ukrajinu, izjavio je zamenik S. Rajs, Ben Rods: sankcije su kao i pre najbolje sredstvo za pritisak na Rusiju u vezi sa konfliktom u Ukrajini, a povećanje količine naoružanja i „uzvratiti“ – nije prikladan odgovor u konfliktu.

Ovde su ključne reči – u doglednoj budućnosti. Kada će ona doći – za dve nedelje, mesec ili dva?

Uz to, opšti ton PR kampanje daje mogućnost da se sa visokim stepenom verovatnoće pretpostavi da je u suštini već doneta  principijelna odluka o mogućnosti isporuka oružja – samo još nije došlo vreme da se to objavi, jer sad može da se pokuša da se dobije „na snazi“ trgovanjem samom pretnjom isporuka.

Razume se da će Vašington probati da iskoristi tu temu za psihološki pritisak na Moskvu, očekujući neće li se Rusija vratiti nazad – ali je isto tako jasno da to neće funkcionisati. Ali, glavni primalac trgovine „mogućnostima isporuka“ jeste, naravno, Evropska unija.

U zamenu za odustajanje od isporuka oružja, Sjedinjene Države tražiće pooštravanje sankcija računajući da će Evropa pristati na manje zlo. Evropljani su već uznemireni, iako će glavno razmatranje, verovatno, proteći narednih dana prilikom susreta ministara inostranih poslova zemalja članica NATO u Briselu, Nemci su požurili da odgovore Amerikancima. I, ako se A. Merkel zadovoljila izjavom „da Nemačka neće podržavati Ukrajinu oružjem. Duboko sam uverena da se taj konflikt ne može rešiti vojnim metodama“, ministar inostranih poslova Štajnmajer direktno je rekao „taj konflikt se ne može rešiti vojnim putem – ja to pored ostalih govorim mojim američkim prijateljima koji razmatraju pitanje isporuke oružja. Biće samo više poginulih“.

A Gernot Eler, ovlašćeni predstavnik vlade SR Nemačke za međudržavnu saradnju sa Rusijom, izjavio je da bi potencijalne isporuke oružja bile „u raskoraku sa zajedničkim stavom Zapada prema konfliktu u Ukrajini u skladu sa kojim konflikt ima samo mirno rešenje“.

Za nekoliko dana A. Merkel biće u Vašingtonu i – sasvim je moguće da će morati da istupa u ulozi „goluba“, nagovarajući Obamu u okruženju „jastrebova“ da pristane na nove sankcije umesto oružja. Međutim, sve te igre Sjedinjenih Država sa EU u stvari, imaju drugostepeni značaj – zato što čak i ako sada prisili Evropu na nove sankcije, Vašington se ipak neće odreći od isporuka oružja. To je već sada samo pitanje vremena.

U Kijevu će se situacija samo pogoršavati, nove sankcije (ako i budu uvedene – ali za Sjedinjene Države neće biti loša čak ni varijanta nastavljanja postojećih zato što je za njih principijelno važno da nastave kurs na urušavanje rusko-evropskih veza) ničim ne mogu pomoći Porošenku, dakle, biće neophodno da se na neki način pokažu nove forme pritiska na Rusiju. Povećavaće se pritisak na Obamu (on se zaista koleba i ne želi da pribegne isporukama oružja – to je jasno ako se setimo makar njegove nespremnosti da napadne Siriju), i njemu neće preostati ništa drugo sem da najavi početak vojne pomoći Ukrajini.

Kada će se to i desiti? Da li posle konačnog zatvaranja debaljcevskog obruča i širenja protesta u Kijevu? Ili posle neuspeha jednog u nizu pregovora u minskom sastavu? Ili posle odustajanja Evrope od pooštravanja sankcija ili pokušaja da blokira njihovo nastavljanje? Ili posle nove ofanzive Novorusije na jug? To nije bitno – nastavljajući da ide putem atlantizacije Ukrajine, Vašington u svemu sam sebe uteruje u klopku u kojoj mu ništa drugo ne preostaje sem da počne isporuku oružja.

U klopku – zato što će ona za proameričke vlasti u Kijevu biti katastrofa. Isporuke oružja umesto pomoći Kijevu u suprotstavljanju samo će približiti njegov krah i to suštinski. Zato što je početak isporuke vojne pomoći vojnim snagama Ukrajine od strane SAD – crvena linija, čijim prelaskom Amerikanci uklanjaju sa Moskve sva ograničenja. Tačno je da u Ukrajini ima mnoštvo američkih savetnika i da je kijevska vlast marionetska i zavisi od Zapada, i da Putin već otvoreno naziva ukrajinske formacije natovskim bataljonima, ali još uvek Sjedinjene Države nisu učinile poslednji korak – nisu počele da pumpaju oružje u ukrajinsku armiju.

Upravo to i jeste ona krajnja, poslednja mera koju Sjedinjene Države mogu da preduzmu u konfliktu sa Rusijom za Ukrajinu – zato što varijanta sa otpremanjem trupa u principu nije moguća. A odlučujući se za isporuku oružja, SAD shvataju da prelaze crvenu liniju, crtu koja deli rusko poimanje rata u Ukrajini kao građanskog rata u kojoj jedna od strana koristi političku i moralnu podršku NATO-a, od odnosa prema ratu kao inostranoj intervenciji.

Ukrajinski rat za sada je prvenstveno unutrašnja stvar Ruskog sveta – jeste, to je strašna tragedija i jeste da se umnogome dešava zahvaljujući američkom podstrekivanju i podršci, ali koji se, ipak, može objasniti uglavnom poledicama raspada SSSR-a. Unutrašnjim problemom. Pojavljivanje američkog oružja nepovratno će promeniti njegovo poimanje – dovešće do toga da prvenstveni zadatak armije Novorosije neće biti oslobađanje Istočne Ukrajine, već zauzimanje Kijeva.

U principu, isporuke oružja od strane Sjedinjenih Država mogu biti i svojevrsna forma izlaska iz rata za Ukrajinu, priznati neuspelim pokušaj da se ona kidnapuje i – otići, a na rastanku učiniti tako da se ti Rusi garantovano međusobno ubijaju još neko vreme. Protivotrov tome može da bude samo pad kijevske vlasti – a posle saopštenja o spremnosti za isporuke oružja toj vlasti, prvenstveni zadatak biće ubrzavanje procesa njenog svrgavanja.

(Prevela Ksenija Trajković, Fakti)