Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Napetost između Britanije i Argentine oživela je 33 godine posle izbijanja Foklandskog rata. U mesecu aprilu, u kome je pre nešto više od tri decenije Argentina napala susedna ostrva, koja su pod kontrolom Britanije, Buenos Ajres i London su zaoštrili diplomatske odnose, uz prateće zveckanje oružjem.
Argentina je nedavno pozvala britanskog ambasadora na „raport“ pošto je odbegli američki obaveštajani analitičar Edvard Snouden obelodanio da su britanski agenti špijunirali Argentinu između 2006. i 2011. godine. Buenos Ajres je Londonu, uzgred, poručio da će Argentina da tuži naftne kompanije koje eksploatišu crno zlato u vodama oko Foklanda, kao i da se protive britanskim planovima o jačanju vojnih trupa na ostrvima.
Dan ranije, Forin ofis u Londonu, međutim, pozvao je na „raport“ argentinskog ambasadora povodom izjava argentinske predsednice Kristine Fernandez de Kirhner. Ona je 2. aprila, na 33. godišnjicu Foklandskog rata, rekavši da su „međunarodno pravo i dijalog, ne militarizacija, put ujedinjenju i suverenitetu“, poručila:
– Ostrva će ponovo postati deo naše teritorije. To nije samo pusta želja – istakla je Kirhner.
Ovaj komentar, međutim, usledio je pošto je, prethodno, britanski sekretar za odbranu Majkl Felon objavio da će vojni helikopteri i unapređeni raketni sistem zemlja-vazduh postati deo novog odbrambenog paketa za Foklandska ostrva:
– Britanija nema sumnje u vezi sa suverenitetom Foklandskih ostrva i okolnih pomorskih oblasti, niti u vezi sa pravima stanovnika Foklandskih ostrva da odluče o sopstvenoj budućnosti – saopštio je britanski Forin ofis, izražavajući protest zbog izjava argentinske predsednice.
London je, takođe, odbacio argentinske tužbe, zbog navodne ekološke štete, protiv tri naftne i gasne kompanije koje su objavile da su otkrile da su pronašle naftu i gas u vodama severno od ostrva. I same kompanije su najavile da će nastaviti eksploataciju dragocenih energenata, uprkos protivljenju Argentine, za čije tužbe tvrde da su neosnovane, pošto imaju ugovor sa vladom Foklandskih ostrva, a ne argentinskom.
Buenos Ajres, ipak, ne odustaje od svojih težnji, pa se nova eskalacija napetosti očekuje u junu, kada britanski padobranci stižu na Foklande. Britanski padobranci imali su ključnu ulogu u ratu 1982. godine, kada je u argentinskoj invaziji na ostrva poginulo 255 britanskih vojnika i 642 Argentinca. Buenos Ajres i danas smatra da su britanski padobranci upravo najodgovorniji za smrt njihovih vojnika. Dolazak padobranaca poklapa se i sa najavama da britanske specijalne trupe izvode bezbednosne testove na ostrvu.
Na referendumu pre dve godine stanovnici Foklandskih ostrva su se izjasnili sa 1.513 glasova za, i tri protiv, da ostanu britanska prekookeanska teritorija. Ali, Argentina stanovnike Foklanda naziva „stranim okupatorima“ i ne odustaje od ostrva.
Dok radi na međunarodnoj podršci za svoje zahteve i traži direktne pregovore sa Londonom, Argentina odbija pristup svim brodovima sa zastavom Foklanda. Alarm za uzbunu u Londonu je zazvonio i nagoveštajima da će Buenos Ajres dobiti bombardere dugog dometa iz Rusije, u zamenu za meso i žito, što bi moglo da utiče na poredak u južnom Atlantiku.
NAFTA ZAOŠTRAVA SUKOB
Spor oko Foklandskih ostrva datira još iz 1833. godine, kada je Britanija od Argentine preuzela kontrolu nad njima. Posle rata 1982. godine, spor je tinjao sve do 2010. godine, kada je Britanija odobrila eksploataciju nafte u vodama oko Foklanda. Od tada, nafta je postala glavni pokretač tenzija, koje rastu uprkos padu cena crnog zlata. Jer, u međuvremenu je otkriveno da nafte ima više nego što se očekivalo. Britanske kompanije procenjuju da oko Foklanda ima više od osam milijardi barela nafte, dok neki geolozi procenjuju da rezerve sežu i do 60 milijardi barela.
(Večernje novosti)
