– Povratka na „Južni tok“ u vidu u kojem je ranije najavljen, naravno, ne može biti – rekao je Putin posle razgovora sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, sa kojim je u Budimpešti postigao politički dogovor o isporukama gasa nakon što ove godine istekne postojeći ugovor.
Ističući da je Rusija pouzdan partner Evrope i Mađarske kada je reč o gasnim i naftnim isporukama, Putin je dodao da Rusija nikada nije odustajala od realizacije „Južnog toka“.
– Nama prosto nisu dali da ga realizujemo – rekao je sa žaljenjem predsednik Rusije, podsećajući da je aprila 2014. godine Evropski parlament nazvao „Južni tok“ ne samo besperspektivnim, nego i „štetnim za EU“.
Posle toga, Bugarskoj je bilo upućeno pismo sa zahtevom da se prekinu pripremni radovi.
Putin je rekao da je Rusija spremna sa evropskim partnerima da razmotri alternative projektu „Južni tok“, ali da ne namerava da odustaje od saradnje sa Turskom, s kojom je postigla dogovor o izgradnji novog gasovoda.
– Spremni smo da ga izgradimo u tom obimu da kroz Tursku taj gas može da ide i u EU. Pritom, ne nameravamo nikoga da kažnjavamo, ni na koga da se ljutimo. Međutim, mislim da ono što smo već dostigli sa mađarskim partnerima, zajedničko preduzeće, može biti iskorišćeno i pri širenju radova sa našim turskim prijateljima u delu koji se odnosi na takozvani Turski tok – rekao je Putin.
RAZLIČITE VARIJANTE
Prema njegovim rečima, „postoje različite varijante“.
– Spremni smo da ih razmatramo sa svima koji su zainteresovani za zajednički rad – dodao je on.
Putin je istakao da će se u izboru partnera u budućem projektu Rusija rukovoditi logikom „gde je povoljnije i ekonomičnije“ i da je nastavak saradnje sa EU moguć „ako nam budu pomagali, ali ako nas budu ometali, tada to nije naš izbor“.
– Ukoliko ne budu ometali, deo Južnog toka možemo realizovati kroz Tursku, između ostalog, koristeći naša zajednička preduzeća sa Mađarskom, Srbijom, možemo izaći preko Austrije – sve je to moguće, ako bude želje naših partnera za saradnju – rekao je Putin, dodajući da se takvi pregovori već vode.
MAĐARSKA ZAINTERESOVANA
Orban je rekao da je Mađarska zainteresovana za polaganje tranzitnog gasovoda sa južnog pravca preko njene teritorije.
– Dogovorili smo se da ćemo, šta god da zameni „Južni tok“, tražiti mogućnost saradnje, jer smo i dalje zainteresovani da gasovod prelazi preko naše teritorije – rekao je on.
Orban je saopštio da je dogovoreno da Mađarska može da koristi neiskorišćeni gas po sadašnjem ugovoru i da taj gas plati kada ga dobije.
– To je za nas velika pomoć – rekao je mađarski premijer, dodajući da su sada osigurani snabdevanje potrošača i industrije.
Putin je ukazao da „Gazprom“ nema ništa protiv povećanja gasa u mađarskim podzemnim skladištima.
– Proširenje korišćenja podzemnih skladišta omogućiće Mađarskoj da slobodno, bez ikakvih problema, prođe jesenje-zimski period – rekao je on.
Rusija isporučuje Mađarskoj 80 odsto nafte i 75 odsto potrebnog gasa i dve zemlje imaju mnogo mogućnosti za zajedničke projekte u energetskom sistemu.
Orban: Izolacija Rusije nesvrsishodna
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Orban je rekao da je evropska izolacija Rusije nesvrsishodna i da je potrebno da se odnosi između EU i Rusije reše na razuman način i što je pre moguće.
MTI prenosi da je mađarski premijer rekao da bezbednost u regionu ne može biti uspostavljena protiv Rusije, i da je dobra polazna tačka sporazum o prekidu vatre iz Minska.
– Potrebno je što pre uspostaviti odnose između EU i Rusije, evropska izolacija Rusije je nesvrsishodna – rekao je on i dodao da evropska privreda neće biti konkurentna, a energetska sigurnost obezbeđena bez saradnje sa Rusijom.
– Oni koji smatraju da će evropska privreda biti konkurentna bez saradnje s Rusijom, i ko misli da je u Evropi moguće obezbediti energetsku sigurnost bez energenata iz Rusije – gaji iluzije – kazao je Orban.
Potpisano pet sporazuma
Mađarska novinska agencija navodi da je u prisustvu Putina i Orbana potpisano pet sporazuma – o obuci mađarskih nuklearnih stručnjaka u Rusiji, o otvaranju mađarskog konzulata u Kazanju, o zdravstvenoj zaštiti, visokom obrazovanju i regionalnoj saradnji.
MTI je navela da je ovo prva Putinova ovogodišnja poseta jednoj članici EU i da je razgovori ruskog predsednika i mađarskog premijera „oči u oči“ u zgradi parlamenta trajali blizu dva sata.
(Tanjug)