NEMAČKA NA IVICI VANREDNOG STANJA PORUČUJE: „Putin je poslednji čestiti Nemac u Evropi! Rusi, dođite ponovo u Berlin, ovo je nepodnošljivo!“

Ovo su dani haosa u Nemačkoj. Prošlog leta počeli smo da eksperimentišemo i sada smo svedoci prave vulkanske erupcije u izbegličkoj politici, piše Folker Vagener za Dojče vele.

Sve je duži spisak grehova nemačke izbegličke politike. Ako je početak prihvatanja izbeglica prošlog leta, zasnovan na moralnom načelu da se ljudima čini dobro, u sebi imao nešto plemenito, u političkom Berlinu sada vlada panika.

Sve stranke u Bundestagu, pa tako i Zeleni, unisono traže “oštar odgovor pravne države”, govore o progonu napadača i pooštravanju zakona.

Osnovni problem je to što je nemačka vlada odustala od kontrole nemačkih granica.

I dalje svakoga dana nekoliko hiljada ljudi ulazi u zemlju, a da ih niko ne registruje, niti pita odakle zapravo dolaze.

Uz to, nemačka vlada očigledno potpuno zatvara oči pred pitanjem da li bi među više od milion pridošlica mogli da budu i teroristi. Mi ne znamo koga sve imamo u našoj zemlji.

Raspoloženje u Nemačkoj se menja – i to veoma brzo. Osećanje da su prevareni, truje ionako nimalo dobro raspoloženje ljudi na ulicama, u gradskim upravama i zvaničnom Berlinu.

Odavno je jasno da nešto mora da se dogodi. Ministar Miler iznosi srednjoročne prognoze o dolasku osam do deset miliona izbeglica. On to dobro zna jer on je na čelu Ministarstva za razvoj i ima u vidu ljude iz Afrike i Azije koje sede na već spakovanim koferima i samo čekaju da dođu.

Politički koncept za rešenje izbegličkog pitanja na nivou Evropske unije je nezamisliv. Tu vlada princip zatvorenih vrata. Niko neće da nam pomogne, bez obzira da li je to Poljska, Velika Britanija, Francuska ili Mađarska.

Sa izbeglicama ćemo mi sami morati da izađemo na kraj, a to počinje tako što ćemo konačno morati da budemo iskreni jedni prema drugima. Mi ne možemo da izađemo na kraj sa tim, ako ne zakočimo voz.

Moramo da odlučimo da li želimo da spasemo Šengen kao princip otvorenih granica, ili želimo da uvedemo naš, nemački, individualni, do sada nikada u praksi primenjeni princip dobijanja azila. Jedno i drugo – ne ide.

PEGIDA: Putin je – poslednji čestiti Nemac u Evropi

Moskovski visokotiražni dnevni list „KP“ objavio je reportažu svog specijalnog izveštača Darje Aslamove sa antiislamističkih demonstracija u Minhenu.

Objavio ga je pod naslovom: „Dragi Rusi, pa kada ćete nam ponovo doći u Berlin?“. Indikativnim naslovom u koji su unete reči jednog od učesnika protesta. Reči koje na paradokslalan način izražavaju sluđenost i specifičnu bespomoćnost nemačke Nemačke.

Uostalom, čitajte:

„SA Nemačkom je završeno.

U Minhenu, u zamašćenoj, samozadovoljnoj, kobasičarskoj Bavarskoj, nisam znala da li da plačem ili da se smejem. Gde su bavarske pivnice, u kojima se kucaju pivskim čašama nacionalisti i raspravljaju o sudbini domovine? Gde su lepotice-kelnerice sa bujnim telom u čipkastim haljinicama, koje flertuju sa zagrejanim posetiocima?

U mom rejonu u centru grada – su solidne halal-institucije – ćevapdžinice, a čak i hotel „Gete“ pripada Turcima.

Vadičep se može pronaći tek ako prođeš pola grada, kod nekog barmena.

Noću između ponedeljka i utorka, žalosna gomila „prezrenih nacista“ (tako zovu Pegidu, organizaciju protiv islamizacije Evrope nemački novinari „visokih čela“), sakupila se na Odeonplacu u centru Minhena, da bi istupila protiv politike „mame Merkel“, koja je prigrlila na svoje grudi milion i po izbeglica. A svaki dan u Minhen stiže više od 3000 tih ljudi.

Trista „pegidovaca“ čuva minimum trista policajaca od pet hiljada razjarenih demokrata, liberala i socijalista.

Naspram ironičnih „nacionalista“, kojima je sve pomalo i smešno, liberali su izgledali kao gomila esesovaca u „kristalnoj noći“, koju je s mukom obuzdavao policijski kordon.

Prvi put sam izbliza gledala iskeženi zverinjak „demokratije“. Ovo je prava šizofreničarska noć.

Liberali su urlali, pljuvali, divljali, bacali fekalije, (ne šalim se), puštali su muziku do daske i u bukvalnom smislu nisu dozvoljavali „prokletim nacistima“ ni reči da kažu. Da nije bilo policije, „nacionaliste“ bi rastrgli na komade.

Htela sam da popričam sa liberalima, da prođem do njih kroz policijski kordon, ali me zaustavio postariji policajac.

„Ne činite to – rekao je – vas će isprebijati. Isprovociraćete tuču, a mi nećemo uspeti da ih zadržimo. Oni danas uopšte nisu pri sebi“. „Ali, ja sam novinar, hoću da budem sa obe strane“. „Od toga neće biti ništa – osmehnuo se on. – Moraćete da izaberete, ili ovamo ili onamo“.

„Nacisti“ su se pokazali kao obični ljudi, uplašeni onim što se događa u njihovoj domovini. Mnogo je starijih Nemaca, koji su odrasli u sasvim drugačijoj Nemačkoj. A mladi su sami nekad bili migranti. Jer, među njima su i Česi, Slovaci, Mađari, Hrvati, Rumuni, Rusi, Ukrajinci.

Evo Ukrajinke iz Kazahstana, Marine, koja se udala za Nemca i živi u Nemačkoj (muž-Nemac bojao se da dođe).

„Jednostavno nisam mogla da ostanem kod kuće posle onog što se dogodilo u Kelnu, – govori ona. – Da, nas uračunljivih ljudi je malo. Pogledajte tu ludu gomilu levičar. Njima su mozgove isprale novine, oni stoje sa idiotskim plakatima ,Minhen mora da bude obojen’. Zašto mora? A mi pišemo na plakatima; ,Da, vi ste obojeni, ali glupi’. Oni slušaju himnu Bavarske i pljuju se međusobno. Oni ne prihvataju nikakve argumente“.

Pored Marine je mladić sa plakatom: „Zar stvarno verujete u ono što čitate u novinama“?

„Kod liberala slepi vode slepce, – uverena je Sandrea, koja je doputovala iz Austrije. – Njima počinje pena da ide na usta kad im iznosiš proste fakte o migraciji. Kad im ukazuješ da mi nismo u stanju da sve ove migrante ,svarimo’. Kad ih opominješ da je svaka kultura neponovljiva, a da mi moramo da spasavamo svoju. Oni prosto počinju da urlaju. ,Ti si nacista, marš napolje svojima’. Da li je to uopšte razgovor?“.

Liberale aktivno dovoze autobusima. Jasno je da su oni dobro organizovani. Zvučnici, energična omladina sa plakatima, skandira pokliče: „Naciste kućama“ i „Obrazovanje je za sve, pa i za migrante takođe“.

Ne tako mlada Brigit – Nemica, koja je emigrirala iz Amerike:

„Ja sam mislila da ću makar ovde naći mir. Sa belom Amerikom će uskoro biti završeno – njih očekuje građanski rat između crnih i belih. A sada ja živim u arapskoj i afričkoj Nemačkoj. Moja penzija – je 500 evra – manja od ,socijale’ za migrante. A da li znate čime se bave migranti u najbližem logoru ovde u Minhenu? Aktivno prave decu. Samo u jednom od logora je trenutno trudno 400 žena. One znaju: trudne ili sa odojčadima na rukama neće biti odavde isterane. Nama jedino ostaje da se nadamo u Rusiju“.

„Znaš li, koja je šala sada popularna u Pegidi“? – govori mi veseli portparol te organizacije Hartmun Pilč.

– Godina 1945: Užas, Rusi idu na Berlin! Godina 2015: Dragi Rusi, pa kada ćete već jednom u Berlin?!

Na ovo mu ja uzvraćam zbunjeno: „Ali, šta možemo da uradimo?“

A Pilč naglašava: „Pa, vi već radite! Ušli ste u Siriju i borite se sa proameričkom propagandom. Znaš, za Nemce je ključna reč ,čestitost’. Putina cenimo za neposrednost i otvorenost. On nije sujetan. On je takav, kakav je. Putin je – poslednji Nemac u Evropi“.

(Fakti, Vesti)