Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Pre svega mesec dana, kada je u jeku bila najnovija kriza oko korejskog poluostrva, kada je novi predsednik SAD Donald Tramp put Koreje slao pomorsku borbenu grupu predvođenu nosačem aviona „Karl Vinson“, kada je Pjongjang pretio lansiranjem novih raketa, kada su zapadni mediji predviđali početak Trećeg svetskog rata u roku od 24 časa, u „Pečatu“ (broj 467) smo pisali da SAD Severnu Koreju ne vide kao bezbednosnu pretnju prvog reda nego je koriste za jačanje svojih snaga u ovom delu sveta koje su u stvari uperene prema Rusiji i Kini.
Da su stvari upravo ovakve, da je Severna Koreja samo izgovor za guranje prsta u oko, pokazuje i najnoviji zakon američkog Kongresa koji se odnosi na Pjongjang. Kod nas, a i u dobrom delu ostatka sveta, zakon pod rednim brojem 1644 o „osavremenjivanju sankcija“ protiv Severne Koreje prošao je gotovo nezapaženo.
Uprkos njegovom naslovu i deklarativnoj nameni, ovaj zakon ne cilja toliko Severnu Koreju, koliko je usmeren protiv Rusije, Kine, Sirije i Irana, jer predviđa čitav niz mera koje bi se mogle sprovesti samo u vremenu rata.
U Rusiji su ga upravo tako i shvatili – kao objavu rata. „Sprovođenje u delo ovog zakona podrazumeva i scenario u kojem bi američka mornarica prisilno kontrolisala sve brodove. Takav scenario je prosto nezamisliv, jer to predstavlja objavu rata“, rekao je šef Komiteta za spoljne poslove ruske Dume Konstantin Kosačov.
KUKAVIČJE JAJE
Na prvi pogled, članovi američkog Kongresa žele da pojačaju kontrolu sprovođenja rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se ograničava trgovina Severne Koreje sa drugim zemljama i zabranjuje isporuka oružja, aviona, raketa, nuklearne i drugih tehnologija. Sa svim ovim su se, izlišno je reći, saglasile i Rusija i Kina, jer da je suprotno, rezolucija ne bi ni bila usvojena na Ist Riveru, nego bi Moskva ili Peking uložili veto. Do ovog momenta, sve je u najboljem redu.
Problem, međutim, nastaje jer ovaj dokument stvara i „pravnu osnovu“ za američke snage da kontrolišu i, eventualno zaplene, i brodove nabrojanih zemalja na otvorenom moru, ali i njihove taksativno navedene luke. Što se Rusije tiče, radi se o lukama Nahotka, Vanino i Vladivostok na njenom Dalekom istoku, a u Kini je reč o lukama Dandung i Daljen, kao i o „svakoj drugoj luci čiju bi kontrolu predsednik (SAD) smatrao pogodnom“. Ovde se ne radi samo o udaljavanju od osnovnih normi zdravog razuma nego i o kršenju fundamentalnih normi međunarodnog prava.
Iako se u celom nacrtu zakona Kongres poziva na rezoluciju Saveta bezbednosti UN i na sankcije koje je usvojilo najviše međunarodno telo, Svetska organizacija nikada nije tražila, niti ovlastila Sjedinjene Države da kontrolišu sprovođenje sankcija.
Jednostavno rečeno, u formi u kojoj je predstavljen, ovaj zakon predstavlja dozvolu SAD snagama SAD da po sopstvenom nahođenju kontrolišu plovila i luke drugih suverenih zemalja, i to ne bilo kojih. Podrazumeva se da, u slučaju da ovim pregledima bude ustanovljeno nekakvo kršenje sankcija UN, treba da slede kaznene mere.
Ukoliko bi bio usvojen zakon u sadašnjoj formi, u njemu se krije i mogućnost sprečavanja Rusije da slobodno trguje svojim prehrambenim proizvodima, a kineske firme bi se našle u opasnosti da njihov kapital u SAD bude zamrznut, odnosno zaplenjen. Naime, na poljoprivrednim dobrima Dalekog istoka Rusije rade mnogobrojni sezonski radnici iz Severne Koreje kojim Moskva godišnje izda oko 20.000 radnih viza.
Usvajanjem ovog zakona rad tih severnokorejskih državljana na ruskom tlu bio bi proglašen za „kršenje rezolucije UN“. Zanimljiv je i trenutak napada poljoprivredne proizvodnje Rusije, jer upravo sada ova zemlja od SAD i Kanade preuzima ulogu najvećeg svetskog izvoznika žita. Ukoliko bi američki plan uspeo, državama poput Egipta (najvećeg kupca ovog dobra na svetu) bila bi zabranjena trgovina s Rusijom.
A onda bi svi kupovali američke genetički modifikovane proizvode. Kina se, ovim zakonom, praktično sprečava da trguje sa SAD, jer se njime omogućava zaplena imovine bilo koje kineske kompanije potencijalno optužene za saradnju sa Severnom Korejom.
U nacrtu zakona predviđa se i mogućnost zaplene bilo kog ruskog ili kineskog prevoznog sredstva, uključujući i vojna i civilna, zbog puke činjenice da su se ona u poslednjih 365 dana nalazila u nekoj severnokorejskoj luci ili aerodromu, ili da je severnokorejskim radnicima bilo dozvoljeno da legalno rade na teritoriji ove dve zemlje. Ovo bi značilo prekid svakog saobraćaja, pa i putničkog, Rusije i Kine sa SAD.
Zanimljiv detalj u ovom nacrtu zakona je da sve građane Severne Koreje određuje kao „robove“, pa se, logički, oni koji ih zapošljavaju proglašavaju za „robovlasnike“. „Ovim zakonom se proširuju sankcije radi odvraćanja Severne Koreje od njenog nuklearnog programa, i ciljaju se osobe koje koriste severnokorejsku robovsku radnu snagu“, navodi se jasno u pomenutom nacrtu. To znači da bi sve ruske i kineske kompanije u kojim rade Severnokorejci automatski bile proglašene za zločinačke organizacije.
Takođe, zakonska provizija o „poslednjih 365 dana“ sprečava Rusiju i Kinu da se povinuju novom američkom zakonodavstvu, čak i kada bi to htele. Njihova krivica je već ustanovljena i oglašena jer zakon predviđa da od njegovog stupanja na snagu SAD sebi daju za pravo da zaplene bilo kakvu pokretnu ili nepokretnu imovinu Rusije, Kine, Irana i Sirije na teritoriji pod američkom jurisdikcijom, ako ne i na celom svetu.
UPOZORENJE
Na usvajanje ovog nacrta zakona u Predstavničkom domu SAD najviši nivoi ruske vlasti još nisu reagovali. Najverovatnije zato što žele da budu uzdržani sve dok predlog za pooštravanje sankcija Severnoj Koreji ne postane važeći zakon. I zvanični Peking je za sada ostao nem i ignoriše najnovije provokacije američkog političkog establišmenta. Kakva bi reakcija Vladimira Putina ili Si Đinpinga mogla biti, može se naslutiti iz reči već pomenutog Kosačova, ali i drugih ruskih zvaničnika.
Potpredsednik Komiteta za odbranu ruske Dume Franc Klincevič rekao je da mogućnost spoljašnje kontrole ruskih pomorskih luka ne dolazi u obzir, ali da je neprijateljski akt već to što američki poslanici razmatraju ovakav predlog. „Odmah privlači pažnju spisak država čije luke američki kongresmeni žele da nadziru. To su Rusija, Kina, Iran i Sirija. SAD ponovo pokušavaju da prošire svoju jurisdikciju na čitavu planetu.
To je kao da Rusiji, Kini, Iranu i Siriji govore da su osumnjičene za zločin, što je, prema međunarodnom pravu, besmisleno“, rekao je on. Njegov kolega ih Komiteta za odbranu Andrej Krasov bio je konkretniji i zapretio da će SAD, ukoliko usvoje ovakav zakon, dobiti adekvatan odgovor iz Rusije. „Američka administracija će dobiti simetričan i adekvatan odgovor na svaki neprijateljski korak prema Rusiji i našim saveznicima. U svakom slučaju, nijedan američki brod neće ući u naše vode“, rekao je Krasov.
Nema sumnje da bi nekakva vojna akcija predviđena zakonom 1644 izazvala žestoko reagovanje i daleko slabije zemlje od SAD, kao što je Iran, a kamoli od vrlo samouverenih i za sukob spremnih Rusije i Kine. Iran već sada, kada američki brodovi „samo“ kruže u blizini njegovih teritorijalnih voda u Ormuskom tesnacu i Persijskom zalivu, pokazuje da je spreman na snažan odgovor.
Ne mora Iran da ima moćnu pomorsku flotu da bi zatvorio Ormus kroz koji prolazi oko 40 posto svetske nafte. Rusija i Kina raspolažu oružjem kojim bi bez problema uništili i celu borbenu grupu nosača aviona, a kamoli pojedinačni brod koji bi se uputio u „kontrolu“ luke. Pošto je, dakle, ovakav scenario prosto smešan, autorima ovog zakona mora biti jasno da oni ili ne bi bili u stanju da ga sprovedu, ili su spremni na nuklearni rat.
Američki analitičar Pol Krejg Roberts veruje da vašingtonska elita želi upravo nuklearni rat i da je to razlog za njenu agresivnu politiku prema Rusiji i Kini. „Njihov bezumni plan je sledeći: Vašington će okružiti Rusiju i Kinu antibalističkim raketama i obezbediti se od uzvratnog napada iz ovih zemalja.
Štaviše, ove rakete mogu biti naoružane i nuklearnim glavama bez znanja Rusije i Kine i skratiti vreme reagovanja na pet minuta, što bi im znatno otežalo reagovanje. Oni misle da bi prvi udar naneo toliko štete Rusiji i Kini da bi se obe zemlje radije predale, nego uzvratile nedovoljnom silom, a sve ne bi li izbegle mogući drugi talas američkog napada koji bi potpuno uništio obe ove zemlje. Ukratko, američki jastrebovi se klade da bi se rusko i kinesko rukovodstvo pre predalo, no rizikovalo potpuno uništenje“, navodi Roberts.
Koliko je ovo predviđanje realno i da li će predloženi zakon biti još jedan korak ka guranju sveta u rat saznaćemo u narednom periodu. Nacrt zakona je za sada prošao jednu od tri etape da bi postao pravosnažan zakon. Za njega je 4. maja u Predstavničkom domu Kongresa glasalo 419 od ukupno 435 poslanika. Predat je na razmatranje Senatu koji još nije zakazao glasanje, posle kojeg bi, ukoliko bude uspešno, zakon trebalo da potpiše predsednik SAD.
S obzirom na to da je u Predstavničkom domu za njega glasalo ovoliko poslanika, odnosno da je dobio podršku i republikanaca (njih 232) i demokrata (187), može se pretpostaviti da će sličan rezultat biti i na glasanju u Senatu. Jedina nada potom je da će Tramp eventualno odbiti da ga potpiše. Pitanje je samo da li će on u tom trenutku imati i volje, i snage da se nečem takvom suprotstavi.
(Filip Rodić / Pečat)
