Ove ruske supersonične krstareće rakete držaće sa mora u šahu pola sveta!

Početkom oktobra patriotskim sajtovima na internetu proletela je senzacionalna vest – „nove ruske krstareće rakete stacionirane na moru, o čijem je razmeštanju, nedavno saopštio Vladimir Putin sa sastanku u Novorosijsku, neutralisaće američku moć i anuliraće vojnu premoć Vašingtona na ogromnom geopolitičkom prostoru od Varšave do Kabula, od Rima do Bagdada.”

Članak se zvao „Raketno iznenađenje Putina” a njegov sadržaj je zaista prijatno iznenadio. Nećemo citirati ceo članak, osvrnućemo se samo na činjenice koje su navele autora na tako senzacionalne zaključke.

Prva i glavna činjenica zasnovana je na izjavi komandanta Crnomorske flote Ratne mornarice Ruske Federacije admirala Aleksandra Vitka o tome da nove rakete, kojima će biti naoružane nove podmornice CF, imaju domet veći od hiljadu i po kilometara.

Admiral je tada odgovarao na Putinovo pitanje i naravno da je informacija koju su tada čuli novinari bila predviđena specijalno za njih. Ne otkrivaju admirali vojne tajne.

To jest, to je bio signal. Signal koji je dat u određenom kontekstu, gde se govorilo o potrebi da ruska vojna industrija napravi proboj u oblasti visokopreciznog oružja, kao i o novim pretnjama vezanim za razvoj američkog sistema PRO i približavanje njegovih struktura granicama Rusije.

Autor zaključuje da će nove ruske rakete neutralisati te pretnje. Takve važne zaključke je potrebno proveriti i istovremeno proveriti sve osnovne podatke vezane za njih. I možda doći do nekih drugih zaključaka…

Dakle, o raketi i podmornici. Radi se naravno o čuvenoj „Varšavljanki” – dizel-podmornici klase 636, samo prilično temeljno modernizovanoj – klasa je dobila broj 636.3: RM Rusije planira da za potrebe CF izgradi u Admiralskom brodogradilištu ukupno šest dizel-električnih podmornica klase 636.3.

Tri su već u izgradnji – prva B-261 „Novorosijsk” (fabrički broj 01670), druga – B-237 „Rostov na Donu” (01671) i B-262 „Starij Oskol” (01672).
Kontraadmiral u ostavci Vladimir Zaharov istakao je da „šest „Varšavljanki” mogu da budu dobar početak modernizacije CF, a zatim će možda i „Ladu” da pretvore u odličan auto.

Po rečima komandanta CF kontraadmirala Aleksandra Fedotenkova, ta flota će do 2017. godine imati u svom sastavu šest podmornica klase 636: „Prve tri ćemo dobiti 2014, jednu 2015. i dve 2016. godine radi formiranja kompletne podmorničke brigade”. One će biti stacionirane u pomorskim bazama „Sevastopolj” i „Novorosijsk”.

Tako je bilo planirano, a sada je prva podmornica ove klase „Novorosijsk”, prema navodima medija, već od avgusta u sastavu flote.
Podmornice klase 636.3 „Varšavljanka” pripadaju trećoj generaciji, imaju deplasman 3,95 hilj. tona, brzina im je 20 čvorova, dubina ronjenja 300 metara, posada broji 52 čoveka.

Podmornice su veoma tihe, zbog svoje neuočljivosti podmornicama ove klase NATO je dao naziv „crna rupa”.
Od naoružanja imaju torpeda kalibra 533 milimetra (šest sistema), mine, udarni raketni sistem „Kalibar”, koji se i smatra najjačom stranom ove podmornice (izvozna varijanta tog sistema se zove „Club-S”).

Za lansiranje raketa se koriste torpedni sistem, pa nisu potrebni posebni sistemi za lansiranje. Sama po sebi podmornica je veoma dobra, po karakteristikama značajno prevazilazi zapadne konkurente i nezamenljiva je u odbrani priobalne zone.

Ali, raketni sistemi sa novom raketom daju podmornici potpuno nov status, pošto je domet od hiljadu i po (a možda i 3000) kilometara čini veoma ubojitim oružjem, značajno proširujući dijapazon njene primene.

Ranije se takvo oružje stavljalo samo u multifunkcionalne podmornice (podvodne raketne krstarice) – to je veoma skupo i ubojito oružje koje ima veliki uticaj na ukupnu ravnotežu oružanih snaga i strateške planove.

Sada su i obične dizel-električne podmornicee dobile strateško naoružanje. Dovoljno je reći da te podmornice iz Crnog mora mogu da pogađaju ciljeve u Sredozemnom. I to velike, ako što su nosači aviona.

Ali, ni to nije sve, rakete „Kalibar” su univerzalne i mogu da pogađaju i kopnene ciljeve. To jest, cela Evropa može da se nalazi na nišanu raketa sa te morske platforme. O tome je i bio tekst koji sam citirao na početku.

Samo, stvar se ne ograničava samo podmornicama. Takve platforme za lansiranje raketa mogu da budu i mali raketni brodovi klase 21631 „Bujan-M”, koji se grade za Kaspijsku flotilu.

Do 2018. godine planirano je da se Kaspijskoj flotili RF pridruži devet takvih brodova, a za sada su se priključila samo tri. Brodovi su mali, sa malim gazom, koji omogućava se plovi i Volgom, ali su konstruktori uspeli da na njih smeste vertikalne lansirne sisteme za osam raketa dužih od šest metara.

Brodovi su podesni za Kaspijsku flotilu, ali tamo je isti kazus – u Kaspijskom moru nema i naziru se ciljevi za njihove rakete, ali zato rakete mogu da dobace do Crnog mora i njegovih obala.

Brodovi imaju deplasman od svega 950 tona, ali nose celih osam raketa „Kalibar”. Što značajno povećava njihov status kao oružja.
Sami po sebi, brodovi isto nisu loši, izgrađeni su po novim stels-tehnologijama, s novim odličnim artiljerijskim sistemom i sredstvima PVO.
Ali, najjača strana su opet rakete „Kalibar”, koje dobacuju do mnogih zemalja Bliskog istoka i Evrope.

Ti brodovi se planiraju i za CF, a to će značajno uticati na ukupan odnos snaga u regionu – opet zbog novog raketnog naoružanja.
Logika razmeštanja takvog oružja je jasna – ako NATO razmešta baze PRO pored granica Rusije, te baze takođe treba držati na nišanu.

To bi bilo jednostavno da Gorbačov u svoje vreme nije potpisao sporazum o raketama srednjeg i malog dometa: 8. decembra 1987. godine u Vašingtonu je održan sovjetsko-američki susret na najvišem nivou, tokom kojeg su Mihail Gorbačov i Ronald Regan potpisali na neodređeno vreme Sporazum o uništavanju raketa srednjeg i malog dometa, koji je stupio na snagu 1. juna 1988. godine.

Potpisnici sporazuma su se obavezali da ne proizvode, ne testiraju i ne razmeštaju kopnene balističke i krstareće rakete srednjeg (od 1.000 do 5.500 kilometara) i malog (od 500 do 1.000 kilometara) dometa.

Treba, ipak, istaći, da je ta klasifikacija konačno uvedena tek sporazumom iz 1987. godine. Pre njegovog potpisivanja, rakete su se u SAD delile na interkontinentalne (preko 5.000 kilometara), srednje (od 500 do 5.000 kilometara) i manjeg (od 150 do 500 kilometara) dometa.

U SSSR su do sredine 1980-ih postojale i operativno-taktičke rakete (1-500 kilometara). U SAD su taktičke (operativno-taktičke) rakete imale domet 1-150 kilometara.

Godine 1987. konačno je uvedena nova klasifikacija. Zato je u periodu do sredine 1980-ih godina u istorijskim radovima dozvoljeno koristiti obe klasifikacije.

Prema sporazumu, mi smo uništili 1.846 raketnih sistema, SAD — 846. Što navodi na sumnju u ekvivalentnost takve razmene.

Rakete srednjeg dometa su držale na nišanu celu Evropu. Sada ih nema, to jest mi ne možemo da ugrožavamo Evropu. I dok Evropa nije ugrožavala nas, sve je bilo u redu.

Situacija se promenila otvaranjem baza PRO u Evropi. Iako su formalno odbrambene, one obezvređuju ruski nuklearni potencijal, koji je bio izbalansiran sa američkim. A to je već ostvarena jednostrana prednost, pa je Rusija bila prinuđena da reaguje.

Pošto pregovori ne daju rezultata, takav odgovor je dobila Evropa. Nove rakete.

Pri tom, Rusija nije prekršila Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa – njihovi novi nosači su morski.

SAD su, kada su potpisivale Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa, imale značajnu prevagu upravo po takvim nosačima i zato su ih izostavile iz sporazuma.

Rusija danas pokušava da preokrene tu situaciju u svoju korist. Tako da zaključci autora o „raketnom iznenađenju”, iako i deluju previše senzacionalno, ipak su logički utemeljeni.

Ali, malo ću razočarati čitaoce – jer autor je temeljio svoj tekst na samo jednom „odavanju tajne” od strane admirala. A „odavanja tajni” o tehničkim karakteristikama novih ruskih raketa je bilo i ranije.

Samo, navođen je potpuno drugačiji domet: Udarna nuklearna podmornica „Severodvinsk”, prva iz klase 885 „Jasen”, biće opremljene supersoničnim krstarećim raketama „Kalibar”, bez presedana na svetu, sa maksimalnom brzinom leta većom od 2,5 hilj. km, saopštio je izvor u vojnoj industriji Rusije.

I to „odavanje tajne” je primetila i svima mila Vikipedija, koja često iskrivljuje podatke kada su u pitanju politička i istorijska pitanja, ali se u slučaju ruskog oružja trudi da bude što preciznija i potpunija.

To je, zapravo, prava špijunska baza podataka, koju popunjavaju sve informisani ljudi.

(Fakti)