Sredinom decembra prošle godine, na sva zvona je obelodanjeno da će Rusija, „kao podršku Srbiji“, donirati šest borbenih aviona MiG 29 Srbiji, a da će se u tom „paketu“ naći još i 30 tenkova, isto toliko borbenih vozila, a pričalo se čak i o sistemu S300.
Međutim, ni pola godine kasnije, aviona nema, niti je jasno gde je zapelo, pa se sve više spekuliše da Rusi poklon „migova“ uslovljavaju daljom sudbinom svog Humanitarnog centra u Nišu. Nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, Bojan Dimitrijević, veruje da je upravo u tome ključ problem.
– Na osnovu onoga što se može čuje u javnosti jako je teško ustanoviti zbog čega avioni još ne stižu, odnosno da li u ugovoru o donaciji postoje još neki detalji sa kojima javnost nije upoznata.
Da li je reč o ustupcima koji Rusi traže za Humanitarni centar, insistiraju na remontu i zaštiti svoje tehnologije ili je nešto treće po sredi.
Ruska baza u političkom smislu i služi kao balast Srbije prema istoku i zapadu, odnosno uveravanju javnosti da je država podjednako i za NATO i za Rusiju – smatra Dimitrijević.
Za penzionisanog generala Radovana Radinovića ipak nema te dileme.
– Uveren sam da nije reč o ruskom uslovljavanju, već isključivo nekom administrativno-tehničkom problemu iz aranžmana koji je postignut. Rusija nema ucenjivački odnos prema Srbiji i prema nama je daleko iskrenija nego mi prema njoj – smatra Radinović i dodaje da bi Srbija, bez obzira na sve, što hitnije morala da razreši status ove baze.
– U slučaju da Srbija ne reši status tog centra, tada se zaista može postaviti pitanje odnosa koji ima prema Rusiji. Jer ta baza za Srbiju nije nikakva prepreka ni za ulazak u EU, ali i saradnju sa NATO-om, jer objektivno, mi smo praktično već jednom nogom u toj organizaciji.
Na sličan način razmišlja i narodni poslanik Miroslav Lazanski. Obično odlično obavešten ovaj vojno-politički komentator ne zna kada će Srbija dobiti obećane „migove“, ali je uveren da nije reč o ruskim uslovljavanjima, već tehničkim problemima.
– Postoje još neke formalnosti oko tog trgovinskog sporazuma, da li će ti ‘migovi’ biti označeni kao donacija ili izvoz. Stvar je u birokratskom aparatu i to zna da potraje – uverava Lazanski.
Teško nama i da stignu
Bojan Dimitrijević, inače autor više stručnih knjiga iz oblasti ratnog vazduhoplovstva kaže da će, sve i kada šest ruskih „migova“ stigne, Srbija imati grdan problem jer – neće znati šta sa njima da radi.
– Srpskom odbrambenom sistemu ti ‘migovi’ su nužni, ali se trenutno suočavamo sa apsurdnom situacijom da je veoma malo osposobljenih pilota za ovaj tip aviona, imamo ih samo nekolicinu, a pri tom još veći problem imamo jer ne postoji adekvatno mesto gde bi se držali.
Naime, „Objekat Vranica“ koji je na vojnom aerodromu Batajnica sagrađen i služio isključivo za tu namenu, srušen je 1999. godine, a drugi ne postoji – ističe Dimitrijević i dodaje da se srpsko vazduhoplovstvo već suočava sa problemom manjka stručnih i osposobljenih kadrova kako za pilotiranje, tako i za održavanje borbene opreme.
– Treba obučiti novu generaciju pilota, tehničara jer je većina onih koji su osposobljeni za ovaj tip aviona već u penziji. Za to treba dakle vreme, a kada je reč o remontu, uveren sam da će RC ‘Moma Stanojlović’ to raditi uz pomoć ruskih kolega.
S druge strane, ratni komandant RV i PVO, general Spasoje Smiljanić smatra da su srpski piloti i tehničari itekako osposobljeni za ovaj model „miga“.
– Srpski ratni piloti znaju da lete i potreban im je samo period kraćeg uvođenja u trenažu i upoznavanje sa karakteristikama i performansama sredstva. To važi i za sve one koji održavaju i servisiraju borbene letelice u upotrebi našeg ratnog vazduhoplovstva – decidan je Smiljanić.
Rok do novembra?
Premijer Srbije je decembra prošle godine najavio kao poslednji rok kada bi ti avioni mogli da stignu u Srbiju – novembar 2017.
Naime, on je precizirao da postoje dve opcije kako bi ‘migovi’ mogli da budu dopremljeni u Srbiju. Prva je ta ruska vojska bude zadužena za taj posao i da se ti avioni jednostavno prevezu i remontuju u Srbiji. Drugi scenario je predviđao da se avioni u potpunosti remontuju u Rusiji, a zatim, najkasnije do novembra ove godine dopreme u Beograd.
(Vesti-online)