Pavel Bogdanov OTKRIVA ono što ne znate: SVE JE BILA VELIKA PREVARA SRBA! EVO KADA POČINJE VUČIĆEVA IZDAJA I ŠTA ĆE VAS SVE SNAĆI..

Dok mediji u Srbiji s pažnjom prate posetu američkog potpredsednika Majkla Pensa Crnoj Gori, o boravku predsednika Srbije Vučića u SAD i razgovorima sa Pensom kao domaćinom, piše se sporadično. Upućeni povezuju taj razgovor s Vučićevim „autorskim“ tekstom o potrebi za unutrašnjim dijalogom o Kosovu, koji je osvanuo neposredno po Vučićevom povratku u Srbiju.

O čemu su onda Vučić i Pens razgovarali?

Vučić je tražio podršu za politiku koju vodi i određene instrukcije: kako obaviti izmenu Ustava Srbije, kako Rusima objasniti da ne mogu dobiti diplomatski status za osoblje u humanitarnom centru u Nišu, i šta činiti ako Rusi Srbiji pošalju oružje i migove.

Nakon tapšanja po ramenu i reči hvale i podrške, Vučić je dobio tražena uputstva i obećanje da će biti zaštićen. Pens mu je obećao ekonomsku pomoć i američko oružje koje Srbija može dobiti nakon priznanja Kosova, s obzirom da tada neće postojati prepreke za pristupanje Srbije NATO alijansi. Amerikanci će se postarati da narod u Srbiji ostane poslušan i da Vučića niko ne poziva na odgovornost. Ipak, veći deo razgovora odnosio se na Republiku Srpsku i njenog predsednika Dodika. Od Vučića je traženo da, ukoliko opozicija ne bude mogla Dodika ukloniti sa vlasti pre izbora, Izetbegoviću maksimalno pomogne u diskreditaciji Dodika tokom predizborne kampanje.

Kada počinje Vučićeva izdaja?

Uoči odlaska stranačkog lidera Vojislava Šešelja u Hag, čelnici Srpske radikalne stranke (SRS) posetili su svoju „uobičajenu“ crkvu u Rakovici. Tom prilikom su ukrstili ruke, a Šešelj ih je zakleo na vernost i jedinstvo bez obzira na razvoj situacije u Hagu. Šešelj je u Hagu zadržan sve do momenta kada su Vučićevi novi mentori procenili da je Vučić postao „vuk“. Vučiću je obezbeđen „drim tim“ savetnika, odnosno usmerivača na čelu sa Dejvidom Mekalisterom, bivšim pripadnikom MI6, nekadašnjim šefom rezindenturne mreže za SFRJ. Stoga je metodologija Vučićevog „vladanja“ razumljiva, kao i dinamika, pažljivo dizajnirani intervjui, čak i tvitovanje.

Danas je opštepoznato da su ljudi iz kabineta Borisa Tadića, tada predsednika Srbije, organizovali Vučićeve i Nikolićeve kontakte sa zapadnjacima i pomogli u transformaciji SRS i napuštanju dotadašnje ideologije. Preovladala je Tadićeva sugestija da je to u interesu Srbije i da će Vučić biti korektan u političkoj borbi. Tadić je s pravom apostrofirao Vučića jer je procenjeno da će Nikolić samo poslužiti kao mamac za širi krug biračkog tijela. Više je nego očito da je cilj Zapada bio izgrađivanje imidža vođe koji najviše radi u Srbiji, koji je do krajnosti pošten, iskren, i otvoren prema narodu. On ne ide na odmor, po ceo dan je na poslu, na sednicama Narodne skupštine bude i po 12 časova ako je to potrebno – ne ide ni u toalet. Koliko Vučićevi mentori paze na detalje govori i da su mu obezbedili tablete koje odlažu potrebu za mokrenjem. Onda se može razumeti koliko ga pripremaju za intervjue, a edukuju se i voditeljke emisija u kojima Vučić nastupa, naročito na povlašćenom TV Pink.

Sve je u suštini varka, na ivici iluzionizma, na granici sa virtuelnim svetom. Vučić i dalje vežba pred ogledalom kako biti uverljiv pred auditorijem. U pažljivo pripremanim intervjuima Vučić „obezbedi“ i incident, iako su voditeljke korektne prema njemu. Vučić zna da se zanese u ulozi vođe i oca nove Srbije do neukusa, naročito kada na neprimeren način oponira sagovornicima. On je tu da narodu objasni šta se dešava, a ne novinar koji s njim vodi intervju.

Inače, u Vučićevim intervjuima preovlađuju zamene teza i potpune neistine. Na primer, Vučić se pohvalio da je tokom sastanka sa predsednikom vlade Italije, Paolom Đentilonijem, uspeo da reši pitanje štrajka radnika u Fijatu, odnosno povećanje plata za čitavih 30 evra. Vlada Italije ima udeo u Fijatu, a tako i paket odlučivanja. U fabrici „Fijat automobili Srbija“ Vlada Srbije ima takođe udeo, oko 30 %. U čemu je Vučićeva manipulacija? U tome što je zahvaljujući udelu Srbije u Fijatovoj fabrici obezbedio povećanje plata radnicima, odnosno povećanje se isplaćuje iz budžeta Srbije, a ne zahvaljujući njegovim pregovaračkim sposobnostima i političkim vezama. Jedna od Vučićevih fikcija je i da je Srbija među vodećim evropskim zemljama po rastu BDP. Fikcija je i po peti put najavljeno povećanje plata i penzija.

Vučić polako i postepeno ukazuje da je uzrok svih problema Srbije Kosovo. Jasno je da Vučić i njegovi zapadni mentori planiraju promenu Ustava Srbije, čime bi se otvorio put za priznanje Kosova i prepuštanje Srba na Kosovu na milost i nemilost zločincima. Ujedno, Srbija bi se odrekla srpske imovine i prirodnih resursa. Skoro 70 % vrednih ruda Srbije nalazi se na Kosovu kao i neprocenjive zalihe mrkog uglja, koje čine podlogu energetske bezbednosti Srbije. Srbija bi se odrekla suvereniteta nad svojim resursima, ali i svog naroda, koji nije u Švedskoj ili Danskoj, već bi se priznanjem Kosova našao u zločinačkoj državi.

Ono što je promaklo pažnji javnosti je da se Vučić u posljednje vreme ne hvali Beogradom na vodi. Inače, za Beograd na vodi sporan je početak gradnje, odnosno Savamala. Vučić se trudi da se prikaže kao veliki državnik, mirotvorac, nezaobilazan faktor mira na Balkanu, te mu divljaštvo ispoljeno tokom rušenja objekata u Savamaloj ne ide u prilog. Sem toga, američke diplomate, poznavajući dubinu njegove sujete, i saznavši za Vučićevu želju da bude kandidat za Nobelovu nagradu za mir, i da nagradu dobije, počele su da mu nagoveštavaju nominaciju koja treba da usledi čim se „reši“ pitanje Kosova, odnosno priznanje ove para-države. To je „šargarepa“. A „štap“ je u otkriću koje je u pozadini rušenja u Samavaloj.

Naime, danas prilično zaboravljeni Lazar Krstić, bivši ministar finansija u Vučićevom kabinetu, tokom svog kratkog mandata je finansijskim manipulacijama Vučiću uspeo da obezbedi početnu, tzv. „zlatnu milijardu“ dolara. Krstić je poslužio za jednokratnu upotrebu, naplatio svoje usluge, a Vučiću je na račun građana Srbije obezbedio početni kapital za Beograd na vodi, investiciju kojom Vučić želi da zadivi Srbiju. S obzirom da su se finansijski transferi vršili prema Bliskom istoku, a svaki značajniji transfer novca u bilo koju arapsku zemlju ne može promaći izraelskim službama bezbednosti, tajna o Vučićevoj „zlatnoj milijardi“ i načinu finansiranja Beograda na vodi je razotkrivena. Jednako kao i uloga Mila Đukanovića u toj operaciji. Kako Izrael razmenjuje podatke sa SAD, konkretno sa CIA, Vučiću je pored „šargarepe“ pokazan i „štap“.

Vučiću su stvari postale jasne kada mu je poznata izraelska novinarka tražila intervju, na šta je on pristao, da bi nakon prvog postavljenog pitanja doneo odluku da je protera iz Srbije. A inkriminisano pitanje je glasilo: Da li je tačna informacija da se novac iz EPS-a, Telekoma, RTB Bor i drugih javnih preduzeća Srbije, prebacuje na of šor račune na Kipru pa zatim u Saudijsku Arabiju odakle se ponovo vraća „opran“ u Srbiju da bi se njime finansirala gradnja Beograda na vodi, i da je aranžman sa navodnim arapskim investitorima samo paravan za najveće pranje novca u novijoj srpskoj istoriji?

Kako Vučiću visi ucena nad glavom, ulog je porastao, američki „prijatelji“ od njega sada traže da zatvori Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, uvede sankcije Rusiji, da Srbija prizna Kosovo, Republiku Srpsku prepusti Sarajevu, a u narednoj fazi slede i zahtevi za daljim komadanjem Srbije. Kako se u Vučićevoj, tj. vladi Ane Brnabić, nalazi nekoliko članova Trilateralne komisije, odnosno u njenom ogranku za Jugoistočnu Evropu, osnovanom 2013. godine, za čije finansiranje je ispred Rokfelera zadužen Soroš, Vučić će imati s kim da otvori „unutrašnji dijalog“.

Što se tiče Vučićevog „autorskog“ teksta objavljenog u Blicu od 24. 07. pod naslovom „Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu“, on je ekskluzivan po gomili nesuvislih, i po Srbe ponižavajućih stavova. U pomenutom tekstu Vučić je izneo tako zastrašujuće stvari da su u rangu Gebelsove Nemačke. Srbi su krivi što su se drznuli da se brane 1914, 1941, 1991. Zato im treba menjati identitet, a kulturno nasleđe zaboraviti.

Vučić drži govore i intervjue koji su cinični, isprazni, puni floskula kojima napada odabrane mete u opoziciji i moguće buduće protivkandidate. I površna analiza ukazuje da su sva pitanja koja mu se postavljaju pre emisije predata voditeljici, i da je određen okvir diskusije. Vučić se samo pravda i priprema narod na negativne scenarije. Vezano za „unutrašnji dijalog“ on se odmah oslonio, što je bilo i očekivano, na komentare i analize analitičara i profesora koji odobravaju njegovu percepciju dijaloga o Kosovu. Oni Vučiću daju imidž patriote kako bi ga amnestirali od izdaje. A da li je to moguće?

(Fondsk)