Petar Iskenderov: Rukovodstvo EU polako ali sigurno Srbiju pretvara u “sanitarni kordon” – ili još preciznije, u “baraku za gubave”!

Rukovodstvo EU polako ali sigurno Srbiju pretvara u “sanitarni kordon” – ili ukoliko hoćete još preciznije, u “baraku za gubave” u kojoj se namerno izoluju nepoželjne pridošlice iz Severne Afrike i Bliskog Istoka. 

Tokom susreta ministara inostranih poslova zemalja-članica EU koji je završen ovih dana u Briselu, zemlje “Šengenske zone” su postigle preliminarni dogovor da zatvore granice Srbiji sa Slovenijom i Austrijom. O principijelnoj spremnosti da se pođe na analogan korak izjasnila se i Hrvatska, pa čak i Makedonija koja se nalazi na pragu ulaska u EU.

Zvaničnu poziciju u EU po ovom pitanju izneo je ministar inostranih poslova Slovenije Karl Erjavec. On je izjavio da iako “migracija” i “terorizam” formalno predstavljaju različite teme, u sadašnjim uslovima one su “na žalost, isprepletene”. Ova isprepletenost po njegovim rečima ogleda se u tome da je jedan od osumnjičenih za izvršenje terorističkih napada u Parizu, prešao put u Francusku iz Grče, zajedno sa izbeglicama.Prema raspoloživim podacima, neposredno od Francuske je potekla inicijativa za privremeno prekidanje važenja šengenskog režima i zatvaranja spoljnih granica EU.

Po svemu sudeći, ovi događaji su srpske vlasti zatekle nespremnim. Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u vladi Srbije požurio je da uveri javnost da su srpske granice još uvek otvorene i tokom samo jednog od poslednjih dana Srbiju je moglo da napusti bez problema otprilike 5 hiljada ljudi – pristiglih u zemlju uglavnom preko preševskog koridora, a srpske vlasti pažljivo ostvaruju proceduru registracije tranzitnih izbeglica i migranata.

Međutim, u nastaloj situaciji od vlade Srbije realno ne zavisi ništa.  Ona je lišena mogućnosti kako uticaja na pritok izbeglica iz Grčke i Makedonije, tako i usaglašenog rešavanja pitanja njihovog prolaza u zemlje EU. Štaviše, “suspendovano” stanje srpskog zahteva za prijem u EU i očuvane evroiluzije u vladajućoj eliti zemlje, dozvoljavaju Briselu, Parizu i Berlinu da praktično manipulišu državom Srbijom u sopstvenim interesima.

 I danas se glavni takav interes ogleda u težnji da se maksimalno očuva lice organizacije  – na rečima ne odbacivati principe otvorenosti granica pred svim “stradalnicima”, ali na delu pokušati maksimalno sebe obezbediti na račun prebacivanja odgovornosti na svoje susede.

U suštini se po prvi put u novijoj evropskoj istoriji pred našim očima stvara taj sami sistem “sanitarnih koridora” o kojima se ranije (posebno u periodu između 1920 i 1930. godine) uglavnom govorilo u prenosnom političkom smislu. Sada se ti antiteroristički i protivepidemiološki kordoni izgrađuju u zemljama sa suverenom državnošću bez ikakve njihove saglasnosti, a sama EU dobija obrise tog samog “Kapitola” iz popularnog filmskog serijala u kome se savremena aristokratija spasava od gladnih stanovnika radničkih distrikta.

Da li su autori ideje “ujedinjene Evrope” pretpostavljali da će njihovi planovi pretrpeti tako radikalne promene i da će se evropski kontinent pretvoriti u kombinaciju “zemalja visokog društva” i elementarnih “zemalja-šahtova” u kakvu Brisel želi da pretvori tu istu Srbiju. Upravo će Srbi u narednim godinama plaćati zbog političkih eksperimenata SAD i EU u Siriji, Iraku i Severnoj Africi. Pritom to plaćanje nije samo finansijsko, nego stavlja pod udar i sopstvenu nacionalnu bezbednost. A kako može biti drugačije – ako će u zemlji ostati desetine hiljada nelegalnih imigranata koji su iz ovog ili onog razloga “nepoželjni” za Nemce, Francuze ili Italijane.

Kako su pokazali teroristički akti iz Pariza, terorizam predstavlja globalnu pretnju  – i boriti se protiv terorizma ne treba putem izgradnje “kordona”, već stvaranjem istinske antiterorističke koalicije  sa učešćem svih zainteresovanih zemalja. U suprotnom slučaju, nikakve “tampon zone” i “antišengeni” neće spasiti Evropu od novih terorističkih akcija.

(Fondsk)