Od 31 banke na domaćem tržištu čak 21 je sa većinskim inostranim vlasnicima, čijim političkim i ekonomskim interesima naša slabašna država ne može da se odupre.
To što je od 31 banke koja posluje u Srbiji čak 21 u rukama stranaca pogubno je za državu i srpsku privedu jer se preko novca ostvaruje politički uticaj stranaca u zemlji, a građani i privreda plaćaju skupe kredite, ocenjuju za Kurir ekonomski eksperti.
Njih zato i ne čudi što je mađarski premijer Viktor Orban namerio da preko OTP banke od Grka kupi Vojvođansku banku ponudivši im nepristojnih 240 miliona evra ili 100 godišnjih profita, računajući da ih ne mogu odbiti.
Iza te namere, koja je, po mišljenju naših sagovornika, finansijski krajnje sumnjiva, očigledno stoji pokušaj širenja ekonomskog i političkog uticaja Mađarske u Srbiji.
Finansijski analitičar Dragovan Milićević ističe da se finansijsko tržište Srbije ne razvija zahvaljujući bankarskom lobiju jakih igrača kojima slaba država ne može da se odupre.
– Ta priča je završena pre 10 godina, kada smo kapitulirali i kompletan bankarski sektor prepustili strancima, osim nekoliko banaka koje su posle propale.
Pitanje je kakva je vlasnička struktura OTP banke. Koliko sam ja video, tu je više politika i želja da se širi politički uticaj, i tu ne postoji nikakva ekonomska logika – kaže Milićević i dodaje da se uvek preko finansija i preko banaka širi politički uticaj.
– Kad pogledate kakva je struktura njihovih plasmana, videćete da država njima duguje pare za uzimanje kredita, banke kreditiraju državu Srbiju kešom. Gde je novac, tu je i politika, nema politike bez novca – objašnjava Milićević.
Veroljub Arsić, potpredsednik Narodne skupštine i član Odbora za finansije, kaže da je to što je većina banaka u Srbiji u stranom vlasništvu nasleđeno stanje.
– Voleo bih da imamo više domaćih banaka u zemlji zato što uslovi koje daju banke kao finansijske institucije mogu da utiču na rad privede i životni standard stanovništva.
Ako bi bilo više domaćih banaka, bila bi veća konkurencija i uslovi bi bili povoljniji za građane – kaže Arsić. On ipak ističe da NBS zakonima kontroliše rad stranih banaka.
Zoran Grubišić
PITANJE VLASNIŠTVA VEČITA DILEMA
Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije ističe da je večita dilema da li direktne strane investicije zemlji donose više dobrog ili lošeg:
– Pozitivne strane su podsticanje privrednog rasta, zaposlenosti, uvođenje novih tehnologija i znanja.
S druge strane, treba voditi računa u kojim sektorima i koliki procenat vlasništva drže strane kompanije jer se preko toga svakako može uticati na vođenje ekonomske politike.
Mislim da kod nas to nije slučaj, ali postoji latentna opasnost.
(Kurir / Ekipa Kurira)