Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Konstantin DUŠENOV, Od 1977-87. služio u RM SSSR, u Severnoj floti, na podmornicama projekata 671RTM i 667A na dužnosti komandanta raketno torpedne grupe i minsko- torpedne borbene jedinice
Nastupivši na 69. Zasedanju Generalne skupštine OUN-a, predsednik SAD, Barak Obama, nazvao je postupke Rusije glavnom pretnjom svetu, strašnijom od međunarodnog terorizma i islamskog fundamentalizma.
Njegovi napadi na RF imali su otvoreno histeričan i neadekvatan karakter. Šta je prinudilo predsednika najmoćnije zemlje sveta da se toliko uznemiri?
Jedan od razloga mogla je da bude informacija o tome da nove ruske krstareće rakete morskog baziranja, o čijem je razmeštanju Putin saopštio na nedavnom savetovanju u Novorosijsku, „neutrališu“ američku moć i poništavaju vojnu prednost Vašingtona u ogromnom geopolitičkom regionu od Varšave do Kabula, od Rima do Bagdada.
Ipak, o svemu po redu.
Ruske informativne agencije saopštile su 10. septembra, „urbi et orbi“, da je predsednik Putin lično preuzeo rukovođenje Vojno-industrijskom komisijom, koja je do tada bila u nadležnosti vlade, i da je odlučio da do decembra 2014. pripremi novu varijantu Vojne doktrine Rusije.
Predsednik je predložio da se detaljno analizira koje sisteme naoružanja je neophodno razvijati da bi uspešno parirali novim pretnjama. Pri tom je Putin kao glavni pravac perspektivnog razvoja OPK (Odbrambeno-industrijskog kompleksa) naveo precizno oružje.
Sem toga, šef države je rekao da je neophodno „stvoriti unifikovane modele naoružanja, tehnike i sredstava opšte namene“, posebno naglašavajući da su pomorskoj floti Rusije potrebni novi projekti brodova koji su -„univerzalni po naoružanju i sistemima upravljanja i veze“.
Ovo je šef države obrazložio time što je Rusija primorana da reaguje na nove pretnje svojoj bezbednosti. „Punom brzinom se stvara sistem PRO. Na pregovaračkom terenu nisu primetni uspesi. Sem toga, nastaju odgovarajući sistemi u Evropi i na Aljasci, odnosno, blizu naših granica“. Predsednik je takođe dodao da se radi na razvoju takozvane teorije globalnog razoružavajućeg udara, odnosno lišavanja same mogućnosti za pružanje otpora.
„Postoje i druge stvari koje nas veoma brinu“ – istakao je Putin, napravivši aluziju na neka neprijatna „iznenađenja“ za „naše zapadne partnere“. „Važno je da posle ne bude histerije“ – završio je ironično.
U početku je malo ko obratio pažnju na te neobične reči o „histeriji“.
Veći deo raznolikih analitičara i politikologa, revnosnih tumača i „odgonetača“ svega na svetu, shvatili su ovaj neočekivani Putinov pasaž kao običnu metaforu, uobičajenu za političku retoriku koja treba da pokaže Zapadu na čelu sa Vašingtonom odlučnost našeg predsednika u odbrani nacionalnih interesa Rusije.
Samo je mali broj eksperata ozbiljno shvatio reči o „iznenađenjima“ i „histerijama“. Ali, dok je „malo njih“ nagađalo kakva je iznenađenja pripremio naš ujka Vova za njihovog „ujkaSema“ situacija je sama po sebi počela da postaje jasna.
Dvadeset trećeg septembra Putin je doputovao u Novorosijsk na savetovanje o razvoju luka. Tom prilikom je admiral Aleksandar Vitko referisao o toku izgradnje baze Crnomorske flote u Novorosijsku. Pored ostalog, admiral je rekao: „Podmornice koje će ovde biti bazirane imaju krstareće rakete velikog dometa i skrivenost isplovljavanja podmornica iz punktova baziranja većeg obima nego u Sevastopolju“.
Na interesovanje predsednika koji domet konkretno imaju te rakete, komandant Crnomorske flote odgovorio je: „Više od 1500 kilometara. Pirsova zona za podmornice prima osam podmornica, ali za sada planiramo da ima sedam. Do kraja 2016. sve će biti u potpunosti završene“.
Ovaj dijalog prikazale su sve centralne televizije i sve informativne agencije u zemlji pisale su o njemu.
„Dakle, u čemu je suština?“ – zapitaće se neupućen čitalac.
Da bi se razumele razmere ovog „iznenađenja“ prvo treba reći nekoliko reči o podmornicama koje će uskoro biti raspoređene u novorosijskoj pomorskoj bazi. Prema saopštenjima medija, to je podmornica projekta 636.3 – temeljna modernizacija takozvane „Varšavjanke“.
„Varšavljanka“ je treća generacija velikih dizel-eletričnih podmornica sovjetske RM. Prvu generaciju tih podmornica, projekat 641 -nazivali su „sečiva“, drugi – 641B – „gumice“, jer je to bila prva domaća „dizelka“ sa gumiranim trupom.
Godine 1983. pojavile su se podmornice treće generacije, projekta 877 nazvane „Varšavljanka“ zato što je bilo planirano da se njima naoružavaju ne samo sovjetske pomorske snage, nego i flote naših saveznika iz Varšavskog sporazuma. Sadašnja modernizovana varijanta te podmornice koristi se pod šifrom „projekat 636“.
Ratna oprema „Varšavjanki“ u početku uopšte nije predviđala raketno naoružanje. Razvoj krstarećih raketa prilagođenih za lansiranje sa „Varšavjanki“ počeo je tek 1983. kada je podmornica 877-og projekta već ulazila u sastav sovjetske RM, a prvo demonstriranje tih krstarećih raketa izvedeno je tek deset godina kasnije, 1993. godine.
Za „Varšavjanke“ projekta 877 prvo su bile predviđene krstareće rakete „Birjuza“, kasnije – „Kalibar“, čiji maksimalni domet gađanja, ako je verovati dostupnim izvorima, nije prelazio 300 km.
Od svoje pojave, „Varšavljanka“ je najveća i najmoćnija neatomska podmornica u svetu, a kasnije je postala i jedina takva podmornica u svetu opremljena raketnim naoružanjem. Same rakete koje su ušle u njen borbeni komplet predstavljaju u našoj floti prve modele krstarećih raketa sa lansiranjem iz torpednih cevi prečnika 533 mm. Do tada su kod sličnih torpednih sistema primenjivane samo balističke rakete 81R, 83R, 84R i njihove modifikacije.
U nuklearnom naoružanju one se koriste od sredine 70-ih godina, a u raketno-torpednoj varijanti od sredine 80-ih. Pri tom domet njihovog leta ne prelazi 50 km.
A sada komandant Crnomorske flote referiše predsedniku Rusije da će ubuduće te podmornice biti naoružane krstarećim raketama koje će moći da pogađaju ciljeve na rastojanju VEĆEM OD 1500 KILOMETARA!
Ako je sve to zaista tako (pa, ne laže valjda admiral svog glavnokomandujućeg!), a ruski oružari uspeli da uklope u gabarite 533 milimetarskog torpeda krstareću raketu dometa 1500 km, onda je to uistinu prodor, izuzetno dostignuće domaće industrije i odbrane!
Sem toga, to faktički znači potpuni krah američke vojne strategije i kvalitativnu promenu ravnoteže snaga u korist Rusije, budući da sada svaki ratni brod ruske flote – ne samo podmornica, nego i površinski brod – postaje nosač strateškog raketnog naoružanja.
Zašto strateškog? Zato što je opremanje takvih čudo-raketa nuklearnim bojevim glavama samo pitanje vremena i političke volje Kremlja!
Što se tiče površinskih brodova, potrebno je posebno objašnjenje. Ako te nove dalekometne rakete zaista ne premašuju gabarite raketnog sistema „Kalibar“ – jer, upravo je on ugrađen u „Varšavjanke“ – onda oni, svakako mogu da se uključe u borbeni komplet svakog broda koji je opremljen tim sistemom. Radi se o tome da „Kalibar“ nije komplikovano postaviti na SVE brodove ruske RM od raketnih motornih čamaca do krstarica“! Pitanje je samo u broju raketa koji realno zavisi od deplasmana broda.
Istina, do sada se smatralo da taktičko-tehničke karakteristike „Kalibra“ ne omogućavaju primenu tih raketa ni protiv brodova ni ciljeva na zemlji na udaljenosti većoj od 300 km…
Pažnja! Ovde nas čeka još jedno iznenađenje.
Svetski mediji izvestili su 29. septembra 2014. o „Kaspijskom samitu“ na kojem su učestvovali šefovi pet prikaspijskih država: Rusije, Irana, Kazahstana, Turkmenije i Azerbejdžana. Učesnici tog samita usaglasili su političko saopštenje kojim su prvi put jednoglasno utvrđeni sporazumi o statusu Kaspijskog mora.
Vladimir Putin prokomentarisao je taj događaj ovako: „Najvažnije je da smo usaglasili političku izjavu u kojoj su prvi put utvrđeni osnovni principi petostrane saradnje na Kaspijskom moru. Postignuti sporazumi odgovaraju dugoročnim interesima svih strana“. On je takođe izjavio da će uzajamna saradnja pet prikaspijskih država učvrstiti bezbednost u regionu, budući da se „petorka“ dogovorila da će u regionu biti isključeno prisustvo „stranih“ oružanih snaga.
U tom svetlu posebno su zanimljiva saopštenja medija da će u borbeni sastav Kaspijske flotile RF ući devet malih raketnih brodova projekta 21631 „Bujan-M“. Ti hitri brodovi opremljeni hidromotorima, deplasmana svega 950 tona po potrebi mogu da se razmeštaju čak i na Volgi, pošto su specijalno projektovani kao brodovi „reka-more“. Ipak, ono što je najvažnije jeste da su bez obzira na svoje male dimenzije ovi brodovi takođe opremljeni raketnim sistemom „Kalibar“ sa osam raketa u vertikalnom lansirnom uređaju.
Tri takva broda već su na raspolaganju, ostali treba da uđu u sastav flote do 2018. godine. Ali, ako se pretpostavi da će brodovi biti naoružani „običnim“ raketama dometa do 300 km, onda apsolutno nije jasno protiv koga Rusija namerava da primeni to oružje na Kaspijskom moru. Jedna takva raketa može da potopi torpedni razarač, ali nijedna od prikaspijskih zemalja nema i ne očekuju se brodovi te klase! „Obične“ rakete mogu da uništavaju ciljeve na zemlji samo na teritorijama Azerbejdžana, Turkmenistana, Kazahstana i Irana, što je danas potpuno izlišno…
Ali, ako pretpostavimo da će „Bujani“ biti opremljeni novim dalekometnim raketama, istim kao novorosijske „Varšavjanke“, sve će odmah biti jasno.
Sporazum RSMD koji su Moskva i Vašington potpisali daleke 1987. godine, još uvek ne dozvoljava Rusiji da razmešta rakete kopnenog baziranja i dometa većeg od 500 km., ali se ta zbrana ne odnosi na rakete morskog baziranja. To znači da će devet „Bujana“, ako budu naoružani novim super-oružjem, moći da jednom paljbom uništavaju do 72 cilja na udaljenosti većoj od 1500 km.
Uzimajući u obzir veličinu kaspijske akvatorije, koja sada postaje zajednička „lansirna platforma“ za „Bujane“, lako je razumeti da će se pred njihovim nišanom naći ogroman region Evroazije. A ako se tome dodaju rakete koje će biti na „Varšavljankama“ u crnomorskoj akvatoriji, proizlazi da će se pred njihovim nišanom naći ogromna prostranstva. Varšava, Rim, Bagdad i Kabul, punktovi baziranja 6. sredozemne flote SAD i njihove udarne brodske grupacije, Izrael i najveći deo južne obale Sredozemnog mora naći će se u dometu novih ruskih raketa.
Na Crnom moru to sprečava konvencija iz Montreala iz 1936. g., a lideri prikaspijskih država samo što su izjavili da u kaspijskom regionu neće dopustiti nikakvo strano vojno prisustvo.
Nema šta da se kaže, Putin je spremio lepo „iznenađenje“ našim „američkim partnerima“! Stejt department i Pentagon imaće o čemu da porazmisle u dokolici.
P.S. Da, i ovo: nešto neuhvatljivo mi sugeriše da ovo iznenađenje nije jedino…
(Ksenija Trajković, Fakti)
