Poverljivi izveštaj od četiri stranice uzdrmao Ameriku

Kada je, 4. marta prošle godine, američki predsednik Donald Tramp na Tviteru ustvrdio da ga je njegov prethodnik Barak Obama prisluškivao, bio je izložen bezmalo opštem podsmehu. Sada, 11 meseci kasnije, niko mu se više ne smeje. U vašingtonskoj močvari zavladala je panika.

U središtu pažnje je dokument od četiri stranice kongresmena Devina Nunjeza, poverljivi izveštaj kongresnog Odbora za kontrolu bezbednosnih i obaveštajnih službi o istrazi koju FBI vodi protiv Trampa i njegovih saradnika zbog navodne pomoći koju je Rusija pružila Trampu da bi pobedio na izborima.

Ta istraga, kao što je poznato, ni posle više od godinu dana nije proizvela ni jedan jedini dokaz, a sada se pod istragom nalaze sami istražitelji i njihovi nalogodavci.

U najkraćem, optužba glasi da su se vlast u Vašingtonu i državni bezbednosni aparat — Barak Obama, Hilari Klinton, FBI i Ministarstvo pravde — urotili protiv opozicionog kandidata Trampa kako bi sprečili njegov izbor, što je nastavljeno i posle njegove neočekivane pobede kako bi bio opstruisan njegov predsednički mandat.

A početni nalog za prisluškivanje Trampove kampanje pribavljen je na osnovu dokazano lažnog Stilovog dosijea o Trampu, dosijea koji je sastavio bivši agent britanskog MI6 Kristofer Stil, a koji je naručila i platila kampanja Hilari Klinton kako bi „dokazala“ da Rusi ucenjuju Trampa i da je on njihov pion.

O dokumentu koji potresa Vašington i ratu američkog predsednika sa sopstvenim državnim aparatom govorili su i novinar Siniša Ljepojević i Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije.

„U Americi već izvesno vreme traje ’građanski rat‘ među elitama koje su se podelile na dva tabora. Na jedan koji veruje da Amerika mora da prekine s dosadašnjom politikom i da se okrene sebi, i drugi koji živi od dosadašnje američke politike“, objašnjava Siniša Ljepojević. „To je i suština ovog sukoba između Trampove administracije i onog dela elite koji oličavaju bivša administracija i Klintonovi, a koji živi od američkih ratova.“

Taj svojevrsni građanski rat prelio se i na stanovništvo, dodaje Stevan Gajić, „do te mere da više ne postoji nacionalni konsenzus oko toga šta su američke vrednosti i šta znači biti Amerikanac. Sadašnja pukotina u društvu još je dublja nego u vreme Vijetnamskog rata i ne vidim način da se ona zaceli.“

Izveštaj kongresmena Nunjeza o dosluhu FBI i kampanje Klintonovih ovu podelu kao da čini još i dubljom. Trampove pristalice, naime, očekuju da će se iskonstruisana afera „Rusijagejt“ pretvoriti u afere „Obamagejt“ i „FBI-gejt“ koje će biti ozbiljnije i od afere „Votergejt“ koja je srušila Ričarda Niksona, dok, s druge strane, Trampovi protivnici tvrde da je reč o pokušaju opstrukcije istrage specijalnog tužioca Roberta Malera protiv Trampa i „zaveri republikanaca protiv FBI“, kako tvrdi „Njujork tajms“.

„Ovo jeste Trampov protivudar, i to prilično uspešan“, komentariše Stevan Gajić, naglašavajući da optužbe republikanaca deluju ubedljivije od tvrdnji demokrata. „On je uspeo da preživi prvu godinu i sada će mu, iako se borba nastavlja i verovatno će trajati tokom čitavog mandata, biti nešto lakše.“

Demokrate su se, inače, snažno opirale objavljivanju poverljivog kongresnog izveštaja, a Džulijan Asanž, osnivač „Vikiliksa“, ocenio je da ih to čini poprilično sumnjivim.

„Nedužno objašnjenje za ovakav stav Demokratske partije zaista ne postoji. Jednostavno, sistem koji su gradili sada postaje ogoljen“, kaže Gajić i ukazuje na problem postojanja otuđenih centara moći koji predstavljaju opasnost i za Ameriku i za čitav svet.

S tim u vezi, ne protive se samo demokrate objavljivanju Nunjezovog izveštaja, nego to otvoreno čine i FBI i Ministarstvo pravde, a Asocijacija agenata FBI i javno je podržala svog direktora Kristofera Vreja u njegovom, takođe javnom, protivljenju odluci Bele kuće da objavi izveštaj.

„FBI je već saopštio da izveštaj nije tačan, predstavljajući sebe kao vrhunski autoritet, iako se upravo oni sad nalaze pod optužbama. Međutim, činjenica je da je zamenik direktora FBI Endru Makejb iznenada podneo ostavku“, ukazuje Siniša Ljepojević.

Republikanski kongresmen Džef Dankan tvrdi da će izveštaj „iz korena uzdrmati FBI“ i da će „pokazati da je agencija upotrebljena kao oružje protiv političkih protivnika od strane Obame, Klintonove i Demokratske partije“.

„Teško je prognozirati, ali, ako se ovaj rat nastavi, mislim da će Tramp učiniti sve da ova istraga postupanja FBI bude uspešna“, previđa Gajić. „Ako on suštinski zadobije kontrolu nad bezbednosnim aparatom, a kasnije i nad diplomatijom, moći ćemo da vidimo kakvi će biti rezultati njegove vladavine.“

Sagovornici, međutim, ne očekuju da će eventualna Trampova pobeda u ovom unutrašnjem sukobu doneti i promenu američke spoljne politike.

„Tramp će iz ove borbe izaći kao pobednik, ali politika prema Rusiji ostaće ista, zato što osnovu zaoštravanja odnosa s Rusijom predstavlja kontrola nad Evropom. Bez zaoštravanja odnosa s Rusijom Amerika ne može da kontroliše Evropu, a ta joj kontrola već izvesno vreme izmiče“, kaže Ljepojević.

Gajić: „Zbog optužbi da je ruski čovek, Tramp je sve vreme prinuđen da dokazuje suprotno, sve i ako bi on lično možda i želeo nešto drugo. Mislim da se politika prema Rusiji neće promeniti i nastaviće se s politikom konfrontacije, iako će na određenim poljima i sarađivati.“

Kakav god pravac uzeli i američka spoljna politika i tekući sukob u Vašingtonu, teško je oteti se utisku — nakon otkrića Edvarda Snoudena o masovnom nadzoru američkih obaveštajnih službi nad građanima Amerike, nalik na tehnološki unapređeni istočnonemački Štazi, i sada otkrivene zavere protiv demokratski izražene volje tih građana na predsedničkim izborima — da je američki globalni imidž „svetionika demokratije“ pretrpeo nepopravljivi udarac.

Zaključuje Siniša Ljepojević: „Sve to govori o jednoj izuzetno dubokoj krizi političkog sistema, čak i o raspadu sistema, i teško je predvideti kako će se iz toga izaći, a plašim se da bi moglo da dođe i do sukoba unutar Amerike.“