Sjedinjene Države, ljute zbog političkog i vojnog poraza u Siriji, intenziviraju svoje destruktivno delovanje u pravcu destabilizacije situacije u Evropi i istovremenog stezanja agresivnog obruča oko Rusije – upozorio je Đulijeto Kjeza, svetski poznati italijanski novinar, političar i publicista.
Po njegovoj proceni, na to ukazuju: žurne radnje na uključivanju Crne Gore u NATO, iznenadne šanse Turske da postane član EU i domahivanje članstvom u NATO korumpiranim i neonacističkim državama sa teritorije bivšeg SSSR. A sve to zajedno svedoči da je svet na pragu ozbiljnog rata.
Kjeza je – u intervjuu italijanskoj televiziji Pandora – dodatno objasnio:
„Crna gora je deo bivše Jugoslavije, na čijem čelu se dugo nalazi klan Mila Đukanovića, čoveka koji se sumnjiči za mafijaške radnje ne samo na Mediteranu, već i šire. Sumnjiva ličnost.
Amerikanci bi rekli – kučkin sin, ali naš kučkin sin. I sve OK. Pada mi na pamet Norijega iz druge zemlje.
Stvar je u tome što Crna Gora mora da uđe u NATO, i to što pre.
Kako je izjavio gensek NATO Stoltenberg, „to je važan korak u pravcu integracija, važan korak u pravcu evroatlantske integracije cele teritorije evropskog Balkana“. Veoma značajna rečenica. A zatim dodaje „vrata NATO za završetak našeg viđenja sveta i Evrope – zajedničke, slobodne, mirne“.
To je upravo onaj projekat koji međusobno povezuje sve poteze NATO. Crna Gora će se zvanično pridružiti NATO početkom sledeće godine, ali je taj proces počeo 2009. godine.
Ništa novo, reklo bi se. Odavno postoji želja da se pripoje NATO i Ukrajina sa njenom svitom neonacista i Moldavija sa svitom korumpiranih državnih funkcionera.
To su takozvane evropske vrednosti – pozivamo i Kurtu i Murtu, najgore politikante koji su isplivali na površinu posle raspada SSSR, politikante koji su izmileli za 24 godine totalne korupcije. Sve je to pozvano u NATO i EU. Ali, treba gledati u budućnost, odbacivši nepotrebno.
Zašto pozivati zemlju kao što je Crna Gora, koja ima stanovnika gotovo isto koliko Đenova, zemlju koja je praktično nezavisna od 2006. godine, zahvaljujući referendumu čija je legitimnost pod velikim znakom pitanja?
Dovoljno je pogledati kartu, gde se Crna Gora graniči sa Srbijom, zemljom koju svim silama pokušavaju da uvuku u Evropu čak i protiv volje njenog naroda, sa Kosovom – drugom izmišljenom državom – i sa Albanijom,koja mašta da postane Velika Albanija. Graniči se još i sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom…
Sa svim zemljama koje su posle čuvenog rata koji je uništio Jugoslaviju još uvek u previranju.
Malo dalje su Moldavija i Rumunija, gde su nedavno prebacili evropski štab NATO. Gledajući na kartu, jasno je da se zatvara obruč oko Rusije.
Destabilizuje se situacija u Makedoniji. Kada je cela zona prepuna izbeglica, izbeglica koje su tamo dospele zahvaljujući organizovanom učešću Turske, članice NATO i stalnog lakeja Amerike.
Takođe, NATO pomoću Velike Britanije, koja želi da napusti EU, namerava da uvede Tursku u EU.
Kad gledaš kartu, shvataš smisao ulaska Crne Gore u NATO po naređenju Amerike. Ofanziva na Rusiju se nastavlja i širi po celoj Evropi posle vojnog i političkog poraza Amerike u Evropi.
Amerikanci na taj način daju signal – mi nastavljamo našu politiku… širimo NATO, Ukrajinu i Gruziju nećemo zaboraviti.
Treba rasti i zategnuti taj čvor jače i agresivnije.
Šta reći… Idemo ka ratu… Čak i ako se Nemačka i Francuska ne slažu.
Očigledno je da se Nemačka ne slaže s tim potezima. Ali, to nikoga ne brine.
Jasno se vidi da su evropski bastioni u teškom položaju.
Italija, kao i uvek, ćuti, ona će morati da ratifikuje odluku zajedno s drugima i obavezno će to učiniti.
A zatim će senjora Pinoti, ako još uvek bude ministar odbrane Italije, morati da se rukuje sa sumnjivim ljudima prljavih ruku… Ali, to ne treba da nas zbunjuje… Na to smo odavno navikli…“
(Fakti)