Home / U FOKUSU / PRED AMERIKOM I RUSIJOM JE KLJUČNA GODINA: Žarišta su otvorena, a dogovor bi mogao pasti baš oko KOSOVA

PRED AMERIKOM I RUSIJOM JE KLJUČNA GODINA: Žarišta su otvorena, a dogovor bi mogao pasti baš oko KOSOVA

Rusija i Sjedinjene Američke Države ostavile su turbulentnu godinu za sobom koju su obeležile sankcije, racije i vojni manevri na granici sukoba. Da li će se takva situacija nastaviti i tokom nove, 2018. godine, ili će doći do otopljavanja odnosa?

Početak 2017. godine obeležio je entuzijazam u Rusiji, koja je još slavila dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD. U februaru su SAD čak i ublažile sankcije prema ruskoj bezbednosnoj službi FSB.

Mnogo se očekivalo i od istorijskog susreta Putina i Trampa, koji su se prvi put sreli letos u Hamburgu, tokom samita G20 zemalja, a potom i u Vijetnamu, tokom azijske turneje američkog predsednika. Iako su Putin i Tramp razmenjivali uljudne reči, radost je kratko trajala.

Ubrzo je počela istraga o navodnom ruskom uplitanju u predsedničke izbore u Americi, dok su ljudi iz Trampovog tima redom počeli da napuštaju svoje pozicije. Usledila su i dva vojna udara Amerike na Bliskom istoku – najpre je Tramp naredio da se baci „majka svih bombi“, a u drugom naletu da se ispali oko 50 „tomahavk“ raketa, zbog navodnih optužbi da režim sirijskog predsednika Bašara al Asada, ruskog saveznika, koristi hemijsko oružje. U isto vreme uveliko je u toku bila ruska vojna intervencija, dok je Moskva javno podržala predsednika Sirije Bašara al Asada.

Kongres SAD usvojio je letos i novi paket sankcija Rusiji inicijalno pokrenutih zbog prisvajanja Krima 2014. godine, što je izazvalo pobunu u Evropi jer su zahvaćeni i energetski projekti, preko potrebni pojedinim zemljama Starog kontineta. Sam Tramp jasno je bio protiv novih mera, ali je Kongres uveo i dodatni amandman kojim je američkom predsedniku vezao ruke i onemogućio ga da lično podigne ili olabavi sankcije.

Usladio je i diplomatski incident kada su federalni agenti upali u konzulat Rusije u San Francisku. Iz zgrade je pokuljao i gust dim, zbog čega se veruje da su ruske diplomete spaljivale osetljiva dokumenta.

Ni Moskva nije ostala ravnodušna pa je po nalogu predsednika Vladimira Putin proterala stotine američkih diplomata, na šta se Tramp samo zahvalio rečima da će manje morati da troše na njihove plate.

I Rusija i SAD proglasile su pojedine medije Vašingtona i Moskve stranim agentima. Ipak, poslednji i najopasniji spor dogodio se krajem decembra, kada je Amerika odobrila prodaju oružja Ukrajini, sa kojom je Rusija na ratnoj nozi već tri godine.

„Rusija precenjuje svoj položaj“

– Ako pogledamo sve otvorene tačke, za sada nema izgleda da će doći do poboljšanja odnosa. Tu je pre svega Severna Koreja, pitanje u koje se Rusija sve više uključuje, i koja će tek da eskalira. Pitanje Sirije i opstanka Bašara al Asada na vlasti će se najverovatnije produžiti. I naravno Ukrajina, oko koje će se tek zaoštravati sukobi, s obzirom na aktivnosti NATO – kaže za „Blic“ politički analitičar Dušan Janjić.

Kako objašnjava Janjić, iako nije sva komunikacija prekinuta kao za vreme Hladnog rata, perspektive za poboljšanje odnosa ipak nema.

– Rusija precenjuje svoj položaj, što ide u prilog Vladimiru Putinu uoči izbora ove godine. Ipak, Rusija nije svetska sila, već su to SAD i Kina. To će se odraziti pre svega na ugled Rusije, i politički i diplomatski – kaže Janjić.

To će se najviše osetiti u Ukrajini, smatra Janjić, s obzirom da Kijevu ne odgovora status kvo na istoku zemlje.

– Istok, koji je pod kontrolom proruskih pobunjenika, ujedno je i najbogatiji deo Ukrajine rudama, i Kijev to mora da povrati. S druge strane, tu je Krim koji je glavni adut za trgovinu i zato je moguće očekivati napredak i po pitanju Krima, ali možda i po pitanju Kosova – ističe Janjić.

Kako ističe Janjić, moskovski zvaničnici ističu da će raditi sve što Srbija kaže da joj je u interesu, ali i da Kosovo tretira kao princip za rešenje Krima.

– To nije tajna i tome se javno govori. To znači da bi Moskva mogla da, ako Zapad prihvati realnost da je Krim deo Rusije, prihvati ulazak Kosova u Ujedinjene nacije. Druga bitna stvar je da ukoliko se postigne izvestan dogovor oko Gruzije, Rusija bi mogla da prihvati zapadno rešenje za Zapadni Balkan – kaže Janjić.

Platforma Rusije jasna, objašnjava politički analitičar za „Blic“, dok bi platforma SAD mogla da se prepozna u novoj Strategiji za nacionalnu bezbednost, koju je predsednik Donald Tramp nedavno predstavio.

– SAD ističu da Zapadni Balkan smatraju domenom uticaja NATO, i zato su moguće izvesne kompanzacije sa Rusijom. Takvi procesi se već vide u Siriji i Centralnoj Aziji, gde SAD pomažu Rusiji u borbi protiv terorizma, i ne bune se protiv ruskog ostanka u Siriji i vojnim bazama, dok sa druge strane Moskva ne reaguje jako protiv odluke Vašingtona po pitanju Jerusalima – ističe Janjić.

Po njegovom mišljenju, nije slučajno ni Beograd izabran za pregovore o Ukrajini između Moskve i Vašingtona, što je jasna poruka i Srbiji i Zapadnom Balkanu da se te odluke i te kako tiču i njih.

„Iran kao novo žarište“

Kako za „Blic“ objašnjava saradnik na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, početak 2018. godine obeležava i politička kriza u Iranu, prema kojoj su stavovi Rusije i Sjedinjenih Američkih Država suprotstavljeni.

– Teme Ukrajine i Sirije će i dalje opterećivati odnose dve zemlje, ali veći potencijal za zaoštravanje odnosa može imati razvoj događaja u Iranu i Severnoj Koreji. Rusija trenutnu vlast u Teheranu posmatra kao svoje saveznike, dok Amerika priželjkuje promenu režima – objašnjava Surlić.

Kako ističe, i nedavni poziv američkog sekretara Reksa Tilersona da Rusija i Kina izvrše pritisak na Pjongjang, govori da Vašington očekuje široku međunarodnu podršku za svoju politiku prema Severnoj Koreji.

– Ali svi su izgledi da do toga neće doći – ističe Surlić.

Check Also

OTKRIVENA MISIJA UHAPŠENOG AMERIČKOG MARINCA: Ubistvom ovog čoveka, planirao da izazove najgori mogući scenario za Srbiju! Evo o čemu se radi..

Bivši američki marinac Danijel Korbet, koji je 31. januara uhapšen u Beogradu, imao je zadatak …