PREOKRET: Turska se okreće od EU i prisajedinjuje Evroazijskom Savezu!

Predsednik Kazahstana i „otac savremene ideje evroazijskog ujedinjenja“, Nursultan Nazarbajev, u nekoliko navrata je istakao da Turska treba da bude deo Evroazijskog ekonomskog saveza, a po svemu sudeći, na tom projektu se uveliko radi.

Ova godina je upravo otpočela, što se tiče evroazijskih članica i Turske, u znaku turskog prisajedinjenja evroazijskom bloku. Pored toga što je Vladimir Putin, ruski predsednik, inicirao projekat „Turski tok“ posle kraha pregovora sa EU o izgradnji „Južnog toka“, u januaru ove godine je održan sastanak u Ankari na kojem su učestvovali turski ambasadori u Kazahstanu, Kirgiziji i Belorusiji, a domaćin je bio ruski ambasador u Turskoj, Andrej Karlov.

Sastanak je upravo za cilj imao otpočinjanje razgovora na temu evroazijskih integracija Turske, te sagledavanje svih potencijala na tom polju. Iako bi mnogi procenili da je sastanak održan na nivou niže diplomatije i da nema posebnu težinu, upravo je suprotno i to je gotovo siguran znak da se prešlo na operativni deo cele stvari.

Čak je i jedan od portparola ruskog predsednika Vladimira Putina javno izjavio da „Turska treba da bude članica Evroazijskog Saveza pre nego Evropske Unije iz razloga što će na taj način lakše i bolje graditi svoj uticaj“, zabeležio je portal Vestnik Kavkaza.

Postoje mnogi geopolitički, ekonomski, politički, pa i društveni aspekti vezani za Tursku koji otvaraju veliku šansu da politička elita prevagne ka evroazijskim integracijama.

Turska bi evroazijske članice snažnije povezala sa Srednjim Istokom i regionom Mediterana. Turska bi takođe odigrala važnu ulogu i za južnije zemlje. Prostije rečeno, Turska bi otvorila nove trgovinske kanale, a najvažnija je oblast Crnog mora koja bi se pretvorila u zonu slobodne trgovine.

Rusija bi postigla ogromni benefit, jer bi učlanjenjem Turske slika o Evroazijskom Savezu kao svojevrsnom obnavljanju Sovjetskog Saveza bila nemoguća. Članstvo Turske bi onemogućilo tezu o evroazijskim integracijama kao „ruskoj hegemoniji“.

Dalje, Turska bi otvorila perspektivu novih članica poput Turkmenistana, Azerbejdžana i Uzbekistana. Zbog svega ovoga, za evroazijske članice Turska predstavlja i više nego dragocenog potencijalnog saveznika.

Trenutno tržište evroazijskog prostora sačinjava 170 miliona ljudi, a dolaskom Turske ono bi automatski bilo prošireno za novih 75 miliona.

„Turski tok“ kao projekat, ukoliko bude realizovan, zacementiraće evroazijski put Turske, piše Vestnik Kavkaza.

(Pravda)