PRIBLIŽAVA SE RATNA OLUJA U EVROPI! Kisindžer upozorava: Nova verzija hladnog rata će se pretvoriti u tragediju!

Početkom novembra ove godine nemački nedeljnik Der špigel je objavio intervju 91-godišnjeg veterana svetske politike Henrija Kisindžera, bivšeg državnog sekretara SAD. Poglavar američke diplomatije je razmišljao o ratu i miru, Ukrajini i Krimu, o greškama koje su Sjedinjene Američke Države i Evropa napravile prema Rusiji.

Taj čovek nikada nije spadao u prijatelje Rusije. Sasvim suprotno – ceo njegov politički rad je bio usmeren na slabljenje prvo SSSR-a, pa zatim i Rusije, u interesu SAD. Tim pre je značajnija njegova kritika postupaka Vašingtona, pa i Brisela koji, prema Kisindžerovoj tvrdnji, snose odgovornost za eskalaciju konflikta u Ukrajini.

„Evropa i Amerika nisu sasvim procenili značaj događaja koji su počeli pregovorima o ekonomskim odnosima Ukrajine i Evropske unije, a kulminirali demonstracijama u Kijevu, – kaže on. – Sve to je moralo da bude predmet dijaloga sa Rusijom… Ukrajina je za Rusiju uvek bila od izuzetnog značaja. Ispostavilo se da je nerazumevanje te činjenice fatalno“.

Kisindžer smatra i da Amerika može da izbegne konflikt sa Rusijom. Da bi se događaji tako razvijali, kaže on, „mi moramo uvek da imamo na umu da je Rusija nama potrebna za pronalaženje izlaza iz drugih kriza kao što je, na primer, konflikt u vezi sa nuklearnim programom Irana ili građanski rat u Siriji. U odnosu na jačanje sukoba sa Kremljom to mora da predstavlja prioritet“. Pozivi ukrajinskih vlasti NATO-u radi stupanja u građanski rat sa istokom Ukrajine kako bi se „Rusija kaznila“ su besmisleni, izjavljuje Kisindžer i upozorava: „Nova verzija hladnog rata bi se pretvorila u tragediju“.

Ali tri nedelje posle objavljivanja tog intervjua predstavnički dom Kongresa SAD čini korak kojim se svet jako približava tragediji. 4.decembra su američki kongresmeni sa 411 glasova „za“ i 10 „protiv“ odobrili rezoluciju broj 758.

U toj rezoluciji se, između ostalog, Rusija okrivljuje za vojnu agresiju protiv Ukrajine, Gruzije i Moldavije, američka vlada se poziva da Ukrajini pruži vojnu i obaveštajnu pomoć, zahteva se da NATO i ostali partneri SAD prekinu vojnu saradnju sa Rusijom. Pri tom Kongres ne samo da od Ukrajine i Evropske unije zahteva da prekinu saradnju sa Rusijom tako što će proširiti sankcije, već i direktno zahteva da se obe te strane potpuno odreknu ruskih energenata. Kroz rezoluciju zvuče i direktne pretnje Ruskoj Federaciji koja se optužuje za kršenje Ugovora o uništenju raketa malog i srednjeg dometa. I, najzad, odlučujući korak u informacionom ratu protiv Rusije predstavlja predlog za novu strategiju koja se zasniva na „proizvodnji i širenju novosti i informacija na ruskom jeziku u zemljama u kojima ruskojezičko stanovništvo predstavlja većinu“.

Kako je Patrik Bjukenen napisao u članku „Spoljna politika rusofobije“ koji je 9.decembra objavljen u TheAmericanConservative, navedena rezolucija predstavlja „rusofobsku demagogiju koja je prepuna laži i naddržavnog licemerja“. On je ukazao da „ruskom agresijom“ kongresmeni nazivaju ne samo uvođenje ruskih jedinica u Južnu Osetiju, izazvano napadom gruzinskih jedinica na ruski mirotvorni kontigent noću pred 8.avgust 2008.godine, već i višegodišnje prisustvo u Pridnjestrovlju,- koje je potpuno u skladu sa međunarodnim mandatom ruskog mirotvornog kontingenta, zahvaljujući kome je prekinut moldavsko-pridnjestrovski rat.

„Rezolucija 758 optužuje Rusiju zbog „upada“ na Krim, – piše Bjukenen. – Međutim, nije bilo ni vazdušnog, ni kopnenog, ni pomorskog upada. Rusija se u skladu sa ugovorom već nalazila tamo, a spajanje Rusije sa Krimom koji je njoj pripadao još od vremena Katarine Velike, prošlo je bez žrtvi“. I u istom tom članu, nešto dalje, se kaže: „Rusiju optužuju za stvaranje „trgovinskih prepreka“ i za mešanje u „unutrašnje stvari Ukrajine“. To je već jednostavno smešno. SAD su uvele trgovinske barijere i sankcije Rusiji, Belorusiji, Iranu, Kubi, Burmi, Kongu, Sudanu, i ne samo njima. Zar se time nisu bavili Viktorija Nuland iz Stejt-departmenta i Džon Mekkejn, koji su se po Kijevu šetali uzdignute glave i pozivali pobunjenike da svrgnu demokratski izabranu vladu Viktora Janukoviča? Zar Viktorija Nuland nije uhvaćena kada se hvalila da su SAD uložile 5 milijardi dolara u političku preorijentaciju Ukrajine, i govorila koga želimo da vidimo kao premijera kada Janukovič bude svrgnut?

Kako je 5.decembra u članku „Rusija nema partnera na Zapadu – ima samo neprijatelje“ napisao bivši pomoćnik ministra finansija SAD u Reganovoj administraciji Pol Krejg Roberts, „cilj kampanje laži je da se destabilizuju Rusija i njena vlada. Vašington za to ima dovoljno sredstava: nekomercijalne organizacije koje finansiraju SAD, ruske medije u stranim rukama…“. Roberts je skrenuo pažnju da Putina, kome ne mogu da oproste mešanje u njihove planove za bombardovanje Irana i Libije, demonizuju istim metodama kao što su to činili sa vođama zemalja koje su SAD već napale ili maštaju da to učine: Sadama Huseina u Iraku, Moamera Gadafija u Libiji, Bašara Asada u Siriji.

„Ovde se ne radi o hladnom ratu, – kaže glavni urednik kanadskog internet-izdanja GlobalResearch Mišel Čosudovski. –Danas je situacija mnogo opasnija. Amerika je izašla na put vrelog rata.“

Autor knjige „Došlo je vreme: Amerikanci posle američkog veka“ Patrik Smit koji piše za novine kao što su NewYorkTimes, TheNation, TheWashingtonQuarterly, konstatuje: „Dobili smo otvoreno priznanje sa „navišeg mesta“ da je u stvari Vašington taj koji je kriv za krize, on je njihova pokretačka snaga, pravi agresor, pri čemu se poslednji termin prvi put posle mnogo vremena koristi u pravom značenju.“ I Katarina van den Hejvel predlaže sa stranica TheWashingtonPost-a da se svi zamisle nad strašnom cenom zapadnog mešanja u krizu u Ukrajini.

U Evropi u isto vreme sve upornije zvuče glasovi koji insistiraju na prekidu neprijateljskog odnosa prema Rusiji. O tome govori, konkretno, preko 60 poznatih nemačkih političara, preduzimača, naučnika, kulturnih radnika, koji su za novine DieZeitpotpisali otvorena pisma. Među njima su i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder,bivši nemački predsednik Roman Hercog, predsednik Istočnog komiteta nemačke ekonomije Ekhard Kordes, glumac i režiser Klaus Marija Brandauer i mnogi drugi. „Severna Amerika, Evropska unija i Rusija će neizbežno skliznuti u rat ukoliko se, na vreme ne zaustavi spirala pretnji i kontra-pretnji“ – konstatuje se u tom pismu, adresiranom na federalnu vladu, bundestag i javne medije.

Evropljani sve više osećaju približavanje ratne oluje. Premijer Slovačke Robert Fico je izjavio, pozivajući se na jedan nemački izvor koji je molio da se njegovo ime ne objavi: „Govorim o direktnom ratnom sukobu. Govorim ne o konfliktu između Rusije i Ukrajine, već o velikom konfliktu“. Kako piše češki novinar Pjotr Hajek koji je citirao slovačkog premijera: „Sa skoro stoprocentnom sigurnošću može da se kaže da Amerikanci idu na provociranje rata sa Rusijom. Pitanje je samo kada i pod kojim motivom. Nije slučajno NATO upravo objavio da će „snage za brzu reakciju“ – prvi ešalon vojske – biti postavljene početkom januara. Taj datum moramo da zapamtimo“.

A dalje češki novinar još piše:

„Konflikt mora da se razbukti kao grom sred vedrog neba kako javnost ne bi uspela da se skoncentriše na antiratni, odbrambeni odgovor… Vašingtonska lokomotiva je dobila što je htela. Preprogramirala se. Evropski voz rata lokomotiva ne vuče, već ga gura ispred sebe – kao štit. Nada se da će Evropljani biti ti koji će prolivati krv, dok će oni „u prekookeanskoj zabiti“ samo prebrojavati dobit. Najverovatnije je da samo rat može da spasi smrtno bolestan dolar.

(Fondsk.ru)