Rusija na Krimu razmešta taktičko nuklearno oružje, SAD dopremile u nemačke baze 200 nuklearnih avio-bombi V-61!

Piše: Dmitrij LITOVKIN

Šef odbora Kongresa SAD za pitanja oružanih snaga Hauard Mekoun, predsednik pododbora za strateške snage Majk Rodžers i rukovodilac pododbora donjeg doma za taktičke vazdušne i kopnene snage Majkl Terne – obratili su se predsedniku SAD Baraku Obami sa pozivom da potpuno prekine svaku saradnju sa Rusijom.

Kao razlog su naveli: „postavljanje na Krimu nosača taktičkog nuklearnog oružja”.

Prema tvrdnji uticajnih kongresmena, početkom avgusta ruske vlasti su donele odluku o prebacivanju na Krim bombardera Tu-22M3 i operativno-taktičkih raketnih sistema „Iskander-M”, koji imaju mogućnost da ispaljuju krstareće rakete R-500 visoke preciznosti, koje su, između ostalog, opremljene nuklearnim bojevim glavama.

Član odbora Senata SAD za pitanja oružanih snaga Džejmsa Inofe ocenio je da to nije samo direktno kršenje Ugovora o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa (RSMD) potpisanog između SAD-a i SSSR-a 1987. godine (u skladu sa ovim dokumentom strane su se obavezale da ne konstruišu i ne proizvode, već da unište postojeće balističke i krstareće rakete zemlja-zemlja dometa od 500 do 5500 kilometara) jer predstavljaju neposrednu pretnju za čitavu Evropu.

Podloga za izjave američkih kongresmena je zaista bogata. Vašington već nekoliko godina optužuje Moskvu za kršenje Dogovora o RSMD. Prošle godine su kao povod za to poslužila ispitivanja baš R-500.

Nakon probnog lansiranja projektil je leteo 2600 km. Treba priznati da su rakete takvog dometa zaista zabranjene ugovorom. Moskva zvanično nije dala nikakva objašnjenja u vezi sa tim.

Izvor lista VZGLJAD u Ministarstvu odbrane saopštio je da je to bilo probno lansiranje „krstareće rakete more-zemlja” koju su zbog štednje i pojednostavljenja telemetrijskih parametara lansirali sa „platforme na kopnu” a ne sa broda.

Sa svoje strane, Rusija je zamerila Amerikancima što prilikom ispitivanja raketa-presretača koriste u raketama-metama PRO-blokove raketa „Peršing” koje su prema Ugovoru RSMD morale da budu odavno i potpuno uništene.

Zabrinutost izazivaju i lansirne rampe američkog sistema PRO Mk-41, koje imaju mogućnost lansiranja krstarećih raketa srednjeg dometa ASROC, «Si Sparou», ESSM i «Tomahavk». SAD planiraju postavljanje ovih lansirnih rampi u Poljskoj i Rumuniji.

Njihovo razmeštanje takođe predstavlja grubo kršenje istog Ugovora.

Istina, u septembru ove godine u Moskvi strane su, izgleda, razvejale uzajamna strahovanja. Ugovor RSMD je opstao. Međutim, obraćanje kongresmena Baraku Obami pokazuje da optužbe američkih političara u vezi sa ovim ugovorom nisu iscrpljene.

„Razmeštanje nuklearnog oružja na suverenoj teritoriji druge države bez njene saglasnosti je podmukla i cinična odluka, – naglašava se u pismu kongresmena upućenom Obami. – To će Rusiji omogućiti da se ozbiljno primakne bazama NATO-a, i da na taj način dobije vojnu prednost u regionu”.

Potezi ruskog rukovodstva, kako tvrde članovi Kongresa, predstavljaju „grubo kršenje” sporazuma Rusija-NATO iz 1997. godine.

Prema tom sporazumu, ruskim vojnicima je bilo dozvoljeno da se nalaze na bazama i objektima alijanse – naprimer, u zgradi sedišta alijanse u Briselu. Mada, za razliku od sedišta, smeštenog 50 kilometara od prestonice Belgije u gradu Mons, tamo se ne donose nikakve vojne odluke.

Kongresmeni su zahtevali od predsednika SAD da već u najskorije vreme informiše Kongres o mogućim uzvratnim koracima.

Prvim od njih, kako smatraju članovi donjeg doma, mogla bi da bude odluka o prekidanju svih kontakata između članica NATO-a i Moskve, kao i udaljavanje ruskog vojnog osoblja sa baza i objekata NATO-a. Takođe su predložili da se Rusiji zabrani održavanje inspekcijskih letova u okvirima Sporazuma o otvorenom nebu, koji njegovim učesnicima daje mogućnost da nadleću teritorije jedni drugih sa ciljem radio i foto izviđanja, kako bi se nadziralo poštovanje ograničavanja razmeštanja običnog naoružanja.

„Amerikanci nisu tako nevini kako pokušavaju da se predstave, – izjavio je za list VZGLJAD profesor Akademije vojnih nauka Vadim Kozjulin. – Dovoljno je da se setimo da se na američkim vojnim bazama u Nemačkoj nalazi preko 200 nuklearnih avio-bombi V-61. To je najgrublje kršenje Ugovora o ograničavanju nuklearnog oružja koji zabranjuje razmeštanje takvog oružja na teritorijama zemalja, koje nemaju takvo naoružanje. Uostalom, u okvirima NATO postoji Odbor za nuklearno naoružanje, gde se održava obuka pilota Ratnog vazduhoplovstva zemalja  članica alijanse”.

Upravo američke baze sistema protivraketne odbrane pojavile u Poljskoj i Rumuniji, podseća ekspert.

„U skladu sa još nedavno važećim sporazumom o Statusu Crnomorske flote Rusije u Ukrajini, Moskva nije mogla da prebaci na Krim bez usaglašavanja sa Vrhovnom Radom ne brod, već ni municiju, – podsetio je list VZGLJAD vojni ekspert Viktor Litovkin. – Jasno je da su ukrajinski poslanici u toku proteklih 20 godina opstruirali te isporuke. Flota je zato oronula”.

Program obnove Crnomorske flote ne izlazi iz okvira državnog programa naoružanja do 2020. godine. Povratak Krima u sastav Rusije samo je doveo do korigovanja programa u pravcu hitnog obnavljanja naoružanja i vojne tehnike na poluostrvu. Jačanje vojnih snaga izvedeno je prebacivanjem oko 300 novih sistema naoružanja i vojne tehnike.

Vojne jedinice na Krimu dobile su najnovije samohodne protivtenkovske komplekse „Hrizantema-S”, haubice „Msta-S” sa 152-milimetarskom municijom, kao i reaktivne lansirne sisteme „Tornado-G”. Obalska vojska je opremljena najnovijim mobilnim protivbrodskim kompleksom „Bal”, u čiji sastav ulaze krstareće rakete H-35 „Uran”. To se dogodilo otkad u vodama Crnog mora stalno prisustvuju vojni brodovi NATO.

Razmeštanje na poluostrvu Tu-22M3 i operativno-taktičkih sistema „Iskander-M”, kako su objasnili listu VZGLJAD u Ministarstvu odbrane, ne zabranjuju nikakvi međunarodni ugovori.

Prema podacima Generalštaba, pojava Tu-22M3 na Krimu za stalno očekuje se 2016. godine.

Kada će se tamo naći operativno-taktički sistemi „Iskander” nije poznato. Međutim, Sergej Šojgu je više puta govorio da će slični sistemi biti smešteni na teritoriji Rusije u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. „Gde hoćemo, tamo ćemo i da stavimo!” – podvukao je ministar odbrane na jednom od vojnih kolegijuma u Ministarstvu odbrane.

Baš zato su se „Iskanderi” pojavili u Kalinjingradskoj i Lenjinskoj oblasti. U prvom slučaju oni pariraju pretnji od strane baza NATO-a u Poljskoj. U drugom, drže „na nišanu” vojnu infrastrukturu NATO-a u Baltičkim zemljama. Razmeštanje ovih sistema na Krimu garantuje, ako bude neophodno, uništavanje još jedne baze američkih protivraketa u Rumuniji.

Tu-22M3 su u stanju ne samo da podrže ovaj udar krstarećim raketama H-22 i H-15 već i da potpuno anuliraju vojno-ratno prisustvo Amerike u Crnom moru.

„Tu-22M3 omogućava da se neutrališu kako trenutne tako i potencijalne pretnje koje mogu da budu aktuelne za Rusiju u ovom regionu, uključujući i ulazak u Crno more razarača, koji nose neposrednu pretnju funkcionisanju strateških nuklearnih snaga Rusije, – istakao je za VZGLJAD urednik časopisa „Nacionalna odbrana” Igor Korotčenko. – Sasvim nedavno, naš bombarder je šokirao posadu američkog razarača Donald Cook samo time što je odradio pozicioniranje za bojno korišćenje oružja”.

Američki kongresmeni imaju pravo kada tvrde da Tu-22M3 i „Iskander-M”, pa čak i krstareća raketa H-35, mogu da se opreme taktičkim nuklearnim bojevim glavama. Na primer, glavni udarni sistem ruskog bombardera – krstareća raketa H-22 – postoji samo sa nuklearnom opremom. Prema rečima generalnog konstruktora Kolomenskog konstruktorskog biroa za mašinogradnju Valerija Kašina, na sistemu „Iskander-M” može da se koristi do 10 različitih bojevih glava, i jedna od njih je stvarno nuklearna. Ali to uopšte ne znači da će Ministarstvo odbrane razmestiti na Krimu taktičko nuklearno naoružanje.

„U sferi taktičkog nuklearnog naoružanja, za razliku od strateškog, postoje isključivo džentlmenski dogovori, – kaže Vadim Kozjulin. – Drugim rečima, njegovo postojanje se nikako ne reguliše međunarodnim sporazumima. Za svo vreme procesa nuklearnog razoružavanja, ni Moskva niti Vašington nisu pokušali ne samo da ograniče širenje taktičkog nuklearnog naoružanja, već ni da saopšte koliko ga ko uopšte ima”.

Na primer, Vašington tvrdi da Rusija poseduje najmanje 18-19 hiljada taktičkih nuklearnih projektila.

U „Rosatomu” tvrde da je nuklearni potencijal SSSR 1990. godine brojao ne više od 14 hiljada taktički projektila. Ali, i ta brojka nije tačna, jer svake godine zbog starenja u reciklažu ide 1600-1700 bojevih glava.

Pri tom, kako objašnjava Kozjulin, Rusija i SAD se u sferi taktičkog nuklearnog oružja rukovode „džentlmenskim sporazumom” u skladu sa kojim ne drže nuklearno naoružanje na nosačima. Odnosno, svojom dobrom voljom – svaka od strana treba da drži taktičke nuklearne bojeve glave za krstareće operativno-taktičke rakete i avio-bombe na sopstvenoj teritoriji u specijalnim magacinima. Da li je to zaista tako?

Sumnji u vezi toga ima više prema SAD, nego prema Rusiji.

(Prevela Marija Petrova, Fakti)