Rusija na opasnoj raskrsnici u Siriji

Piše: Aleksandar orlov

Ako Rusija pokrene veliku vojnu operaciju, suočiće se sa gubicima; ako napusti Siriju, pokazaće opasnu slabost
Uprkos medijskoj pokrivenosti tekuće ruske operacije u Siriji, situacija se još nije radikalno promenila u korist Bašara al-Asada. U neku ruku bi se moglo reći i da je ruska vojna operacija u Siriji počela da tinja. Očigledno je da kontingent trenutno raspoređen u Siriji nije dovoljno jak da zada odlučujući udarac strukturi oružane opozicije.

Ipak, ukupna strateška situacija je vrlo složena, imajući u vidu da Sirijska armija nema dovoljno ljudstva. Vladine snage preduzimaju odbrambene mere, pokušavajući da se ukopaju na relativno malom prostoru i napadaju tamo gde je to moguće.

Svejedno, ofanzivne operacije sirijskih trupa nisu donele veliki napredak. A istovremeno ruski vazdušni korpus nije dovoljno jak da izvojuje pobedu u ovom ratu. Potrebne su desetine hiljada obučenih i dobro opremljenih vojnika kako bi se zauzeli tako veliki gradovi poput Rake i Alepa. Glavni problem je što nigde nema takve sile. Iranu nedostaje dovoljno ljudi za bilo kakve velike operacije u Siriji, dok se iz Hezbolaha već cedi suva drenovina.

ČEKAJUĆI HILARI U BELOJ KUĆI

U međuvremenu, Rusija je u dosta teškoj poziciji usled međunarodne izolacije i trenutne ekonomske krize. Stoga sve veći broj eksperata iz užeg kruga urgira kod Putina da zaustavi podršku Siriji i okonča vojnu operaciju u ovoj državi, čime bi se uloga Rusije suzila samo na dopremanje oružja. Postoji verovanje da bi to dalo značajan impuls za pregovore unutar okvira UN, što bi SAD omogućilo da Asada zamene prelaznom vladom u 2017. godini.

Opet, postoje i oni koji insistiraju na nastavku ruske vojne operacije, pogotovo u svetlu nedavnih događanja u Turskoj, koji su praktično sprečili Ankaru za bilo kakvo mešanje. Štaviše, Redžep Tajip Erdogan se u neku ruku pretvorio u ruskoj saveznika nakon propalog vojnog prevrata.

Ono što je još bitnije jeste što monarhije Persijskog zaliva više nisu u mogućnosti da jačaju naoružanu opoziciju, što je nateralo Rijad da potraži privremeno rešenje konflikta, u kome bi Bašar al Asad ostao šef države.

Svejedno, svi detalji se moraju uzeti u obzir pre donošenja bilo kakve odluke o vojnoj operaciji u Siriji. Ako pogledamo gubitke Irana i Hezbolaha u Siriji, videćemo da je Teheran žrtvovao više od 800 vojnika i potrošio više desetina milijardi dolara za pomoć Damasku. Hezbolah je izgubio 1.700 svojih boraca.

Gubici Rusije se takođe povećavaju, a ruski narod više nije tako entuzijastičan kao što je bio pre podrške Bašaru al Asadu, budući da se i Ruska Federacije suočava sa unutrašnjim problemima ovih dana. Izbori se približavaju u zemlji koja na plećima već nosi skandal oko dopinga na olimpijadama, što je nanelo ozbiljan udarac reputaciji Moskve.

Postoji sumnja da će, ukoliko završi u Beloj kući, Hilari Klinton svim mogućim sredstvima nastojati da zbaci Asada, jačajući američku vojnu intervenciju, a slabeći uspešnu rusku operaciju. Takođe, trebalo bi primiti znanju da je Saudijska Arabija Rusiji ponudila finansijsku pomoć i garancije da će Moskva zadržati uticaj u regionu u zamenu za Asada.

Kako se drugačije može protumačiti izjava ministra spoljnih poslova Saudijske Arabije Adela bin Ahmeda al Džubeira, koji je izjavio da je njegova zemlja spremna da pomogne Rusiji da postane velika sila na Bliskom istoku, gde bi uživala isti uticaj koji je imao i Sovjetski Savez.

Glavni saudijski diplomata je rekao da bi za Rusiju bilo razumno da se približi Saudijskoj Arabiji, što bi Rusiji donelo pristup tržištima Saveta zalivskih zemalja, gde bi napravila ozbiljne investiicje, umesto odluke da pomažu Asadovoj vlasti. Adel bin Ahmed al Džubeir ubeđen je da su „Asadovi dani odbrojani“ i zato je urgirao u Moskvi da se dogovore dok ne bude kasno.
EKSTREMNO TEŽAK IZBOR

Teško je zamisliti Putina kako prihvata poraz u Siriji. On je već stvorio imidž neprikosnovenog lidera koji je Rusiji vratio svetski uticaj. Ukoliko Asadov režim padne, Rusija će izgubiti svoju jedinu vojnu bazu u inostranstvu, a to je pomorska baza u Tartusu. Pored toga, kolaps režima bi sa sobom doneo i katastrofalne posledice u regionu, jer bi posle pada Damaska odmah usledio i pad vlasti u Teheranu, kao i raspad iračke države.

To je razlog zbog koga bi Rusija, uz podršku Irana i Hezbolaha, u Siriji mogla da učini sve kako bi izbegla poraz, pa čak i po cenu zaoštravanja sukoba na potpuno novom i opasnijem nivou. To znači da će „čizme na terenu“ (američki eufemizam za korišćenje kopnenih snaga (boots on the ground; prim prev.) pomesti sve pozicije radikalnih terorista.

Ipak, situacija će postati vrlo nepredvidiva kad ruski vojnici počnu da ginu. Predsednik Putin je već pomenuo mogućnost dalje vojne eskalacije, rekavši da Rusija koristi mali deo svog arsenala i da postoje druge metode i načini koji bi se mogli iskoristiti ukoliko to bude potrebno.

Za sada je jedna stvar jasna: Kremlj je na opasnoj raskrsnici u Siriji. Ukoliko pokrene veliku vojnu operaciju, suočiće se sa velikim finansijskim gubicima, i to u svetlu trenutne privredne krize. Ukoliko napusti Siriju, pokazaće slabost, kao i to da će odluka o podršci Damaska biti predstavljena kao loš kockarski potez. To bi takođe podrazumevalo gubitak prestiža i uticaja u arapskom svetu. Ovaj izbor je ekstremno težak, ali će Putin pre ili kasnije morati da bira.

(Standard.rs)