Home / U FOKUSU / Rusija od Srbije pravi energetskog giganta, evo šta je Putin odlučio…

Rusija od Srbije pravi energetskog giganta, evo šta je Putin odlučio…

Početkom juna, tri godine nakon zamrzavanja „Južnog toka”, nekoliko medija je pokrenulo temu izgradnje ovog gasovoda, a o obnavljanju projekta je govorio i ministar spoljnih poslova Mađarske.

putin

Kompanija „Gazprom”, kojoj pripada projekat „Južni tok”, zasada nije dala nikakvu zvaničnu izjavu po tom pitanju, a Ministarstvo energetike RF je ranije saopštilo da ne planira povratak na ovaj projekat.

Međutim, eksperti sa kojima se konsultovala „Ruska reč” smatraju da je obnavljanje projekta ipak moguće, iako takav potez deluje apsurdno.

O čemu je bilo reči u evropskim medijima?

Mađarski mediji su početkom juna saopštili da Moskva, Budimpešta i Beograd vode diskretne pregovore o obnavljanju izgradnje „Južnog toka”.

Konkretno, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je 2. juna izjavio da su Rusija, Mađarska i Srbija obnovile pregovore o izgradnji gasovoda „Južni tok”.

Austrijski list Der Standard je 13. juna saopštio da OMV (najveća naftno-gasna kompanija u Centralnoj Evropi) i „Gazprom” razmatraju mogućnost obnavljanja rada na ovom projektu. Najviše koristi od tog poteza imala bi austrijska kompanija OMV, kao i sama Austrija, koja bi u tom slučaju postala najveće gasno čvorište u Evropi, kaže se u publikaciji.

Pored toga, 9. juna je bugarski list Capital saopštio pozivajući se na neimenovane funkcionere da vlada Bugarske pregovara sa ruskim Gaspromom o varijantama isporuke gasa Južnoj Evropi. Između ostalih je razmatrana i varijanta ogranka „Turskog toka” ili gasovoda preko Bugarske. Tako bi Bugarska zadržala ulogu tranzitne zemlje, istaklo je izdanje. Interesovanje za ovu temu podgrejao je i telefonski razgovor bugarskog predsednika Rumena Radeva i ruskog predsednika Vladimira Putina. Oni su razmotrili bilateralnu saradnju u sferi energetike, što je informativna služba Kremlja saopštila u ponedeljak 19. juna.

Zašto je projekat zamrznut?

„Južni tok“ je projekat koji košta 15,5 milijardi evra. Planirano je da se njime u Evropu dostavlja 67 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Operater projekta je bila gaspromova kompanija-ćerka South Stream Transport B.V. Glavna trasa gasovoda ukupnog kapaciteta 63 milijarde kubnih metara godišnje trebalo je da prođe kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku, Sloveniju i Italiju. Međutim, u decembru 2014. godine Rusija je odustala od izgradnje zbog kolebljivog stava Bugarske, posle čega je Gasprom otkupio udeo kompanija Eni, EdF i Wintershall u ovom projektu.

Postoji li stvarna mogućnost da se obnovi „Južni tok“?

Danas se Gasprom bavi realizacijom alternativnih projekata u evropskom pravcu, a među njima su najveći „Severni tok 2“ (55 milijardi kubnih metara godišnje) i „Turski tok“ (dve linije po 15,75 milijardi kubnih metara). „Gasprom ima već dovoljno varijanti projekta cevovoda u južnom pravcu“, istakao je u komentaru za „Rusku reč“ Aleksandar Sopko, analitičar Energetskog centra poslovne škole „Skolkovo“.

Međutim, Sopko ne isključuje mogućnost da se izgradnja ovog gasovoda ipak obnovi, a za to može biti iskorišćen „Turski tok“ koji se već gradi.

„Može se pretpostaviti da je obnavljanje ’Južnog toka’ zaista vezano za drugu liniju ’Turskog toka’ kojom će gas krenuti u Jugoistočnu Evropu.

U tom slučaju je malo verovatno da Bugarska ponovo učestvuje u projektu, s obzirom da je on zbog nje i zamrznut“, kaže analitičar.

Kada je reč o Evropskoj uniji, jedina moguća tranzitna zemlja pored Bugarske je Grčka, odakle će gasovod biti sproveden kroz Makedoniju, Srbiju, Mađarsku, i najzad stići u Austriju. Takva, po Sopkovom mišljenju, može biti trasa „tursko-južnog“ toka.

„Tu problem može biti mali kapacitet gasovoda, a samim tim i skupi radovi na njegovoj izgradnji, s obzirom na cenu jednog kubnog metra gasa koji će biti transportovan ovim cevima“, ističe on.

„Turski tok“ i „Severni tok 2“ su dosta skupi projekti, ali nije isključen ni povratak na „Južni tok“, smatra Sergej Koroljov, analitičar finansijske kompanije „Alor Broker“ (jedne od 10 najprestižnijih ruskih brokerskih kompanija):

„Evropi je veoma potreban gasovod koji bi bio alternativa ukrajinskom, a Gasprom može to da obezbedi. Smetnja su samo političke nesuglasice koje su privremene, i zato postoje šanse da bilo koji od tri pomenuta projekta bude uspešno realizovan“.

Po njegovom mišljenju, podjednake su šanse da administrativne barijere budu postavljene ili uklonjene u svakom od ovih projekata, i zbog toga je razumno raditi na sva tri gasovoda istovremeno.

Mogućnost obnavljanja pregovora vezanih za „Južni tok“ treba sagledavati u kontekstu opšte geopolitičke situacije na Bliskom istoku, smatra Oleg Bogdanov, glavni analitičar kompanije „Teletreйd Grupp“. „Nije isključeno da je Moskva posle blokade Katara odlučila da aktivira sve moguće varijante energetske saradnje sa evropskim zemljama, jer kada postoji više varijanti (’Severni tok 2’, ’Turski tok’ i ’Južni tok’), ima i više mogućnosti za manevar i cenkanje, naročito ako se uzme u obzir krajnje tvrd stav Kijeva po pitanju tranzita gasa“, smatra Bogdanov. U tim pregovorima, kaže on, ima daleko više političkih nego ekonomskih motiva.

(Ruska reč)

Check Also

ASADOVE SNAGE PRETRPELE PRVE GUBITKE U AFRINU: Turci u žestokom naletu na zapadnom frontu! (VIDEO)

Uprkos dolasku sirijskih dobrovoljačkih Snaga nacionalne odbrane (SNO) na liniju fronta, Turci i njihove džihadističke …