Dok američki šef diplomatije Džon Keri ovih dana boravi u Moskvi i sa kolegom Sergejem Lavrovim razgovara o rešavanju problema u Siriji, dotle NATO na čelu sa SAD nastavlja širenje i opasno približavanje ruskim graničnim položajima.
Sledeća u redu za proširenje je Crna Gora, što Rusija doživljava kao direktan prst u oko. S obzirom na to da ne daje ploda politika uvreda i međunarodne izolacije – što je Keri i otvoreno priznao u utorak – koja se sprovodi prema Moskvi već skoro dve godine, kao i to da Rusija preuzima inicijativu u Siriji i na Bliskom istoku u celini, Amerikanci smatraju da je neophodno obnoviti komunikaciju sa Kremljom.
Koju su, uzgred, upravo oni sami prekinuli u proleće prošle godine. Ali ako se sagleda šira slika, dolazi se do zaključka – u ponašanju SAD i NATO menja se samo donekle retorika, ali ne i politika. Pogotovo vojna.
NATO JE NEPRIJATELJ
Severnoatlantska vojna alijansa nastavlja da širi vojno prisustvo i jača aktivnosti duž ruskih granica, saopštio je u ponedeljak načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF, general armije Valerij Gerasimov. General koga je predsednik Vladimir Putin prošlog meseca nagradio najvišim vojnim odlikovanjem – Ordenom Svetog Đorđa, posebno je naglasio da vojna politika NATO-a nema prijateljski karakter prema Rusiji i zato uznemirava.
Diplomatskim rečnikom, general Gerasimov je poručio ono što odavno osećaju građani Rusije i njen državni vrh – NATO je neprijatelj!
Kako je istakao načelnik Generalštaba na brifingu za vojne atašee akreditovane u Moskvi, NATO povećava vojno prisustvo na ruskim granicama, sprovodeći vojnu politiku koja nije prijateljska.
General je objasnio da narastanju problema narušavanja strateške ravnoteže snaga pre svega vodi postavljanje globalnog sistema protivraketne odbrane (PRO) i razvoj „principijelno novih sredstava oružane borbe“, uključujući i hipersonično naoružanje.
Drugi element je korišćenje u međunarodnim odnosima ekonomskih, političkih i informacionih instrumenata, protestnih potencijala stanovništva, radikalnih, ekstremističkih organizacija i privatnih vojnih kompanija, dodao je Gerasimov.
„Ukupnost navedenih razloga, kao i prisustvo starih međunarodnih protivrečnosti, daju priliku za nastanak novih i eskalaciju već postojećih konflikata. Nažalost, sa godinama se njihov broj ne smanjuje već se samo uvećava“, objasnio je šef GŠ. Prema njegovim rečima, destabilizacija situacije na Bliskom istoku, u zemljama Afrike i u Avganistanu, stvorila je pretnju širenja terorizma na druga područja, uključujući RF.
Ova pretnja, ukazao je Gerasimov, podstakla je ruske vlasti na vojnu operaciju protiv terorista u Siriji. Kako je naglasio, svojim dejstvima Rusija „doprinosi objedinjavanju napora vladinih snaga i odreda sirijske opozicije u razbijanju terorista“. Sa ciljem lišavanja terorista finansiranja, ruska avijacija uništava u Siriji rafinerije i pretakališta nafte pod kontrolom Islamske države, kao i transport nafte i njenih derivata u mestima njihovog grupisanja i na maršrutama kretanja ka turskoj granici, zaključio je general Gerasimov.
Samo tri dana pre brifinga Gerasimova, održan je i prošireni kolegijum ruskog Ministarstva odbrane, na kome je učestvovao i predsednik Putin. Pored svega ostalog, ovaj kolegijum ostaće upamćen i po pojavljivanju „čudne mape“ na velikom video-bimu u sali Ministarstva odbrane.
Naime, samo dve nedelje po upućivanju NATO pozivnice Crnoj Gori da se pridruži Alijansi, Moskva je, tokom govora ministra odbrane Sergeja Šojgua, projektovala geografsku kartu Evrope, sa NATO zastavama koje prekrivaju zemlje članice. Veliko iznenađenje je bilo predstavljanje Srbije i Crne Gore kao jedne države, odnosno u granicama nekadašnje SR Jugoslavije!
Ako se zna da je na istoj mapi Ukrajina ucrtana bez Krima, a Gruzija bez Abhazije i Južne Osetije, onda ostaje samo mogućnost da je reč o ozbiljnoj političkoj poruci – da će se Moskva boriti da spreči ulazak Crne Gore u NATO. Na koji način, to samo u Kremlju znaju.
ZAPADNJACI BRANE RUSIJU OD ZAPADA
Uostalom, evo šta je Šojgu govorio, dok ga je Putin posmatrao sa takođe vrlo zagonetnim izrazom lica: „Nastavljaju se tendencije zaoštravanja vojnopolitičke situacije u svetu, posebno u Evropi, u Centralnoj Aziji i na Bliskom istoku. Primećuje se dosledno širenje NATO bloka. Za relativno kratko vreme on se proširio skoro dvostruko, popunjavajući se sa 12 novih članica.
Danas se aktivno pripremaju za ulazak i Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Ukrajina. U interesnu sferu Alijanse uvlače se Finska, Švedska, Srbija i Moldavija. Samo u ovoj godini, u zemljama Baltika, Poljskoj i Rumuniji, NATO kontingent uvećao se po broju aviona osmostruko, a po količini vojnika – trinaestostruko.
Na njihovu teritoriju dodatno je prebačeno do 300 tenkova i oklopnih transportera, postavljaju se sistemi protivraketne odbrane Idžis Ešor u Rumuniji i Poljskoj. Na teritorijama Belgije, Italije, Holandije, Nemačke i Turske nalazi se oko 200 američkih nuklearnih avionskih bombi, predviđeno je njihovo obnavljanje. U različitim stepenima gotovosti drži se 310 nosača aviona.
U cilju dostizanja informacione nadmoći zemalja NATO nad Rusijom, u Talinu je instaliran centar kibernetičke bezbednosti, a u Rigi – centar naprednog iskustva u oblasti strateške propagande.“
Sve ovo podstiče brojne analize i komentare u Moskvi, ali posebno je zanimljivo kada sami Zapadnjaci brane Rusiju od Zapada. Među njima je i Đulijeto Kijeza, Italijan koji je dve decenije proveo kao dopisnik iz Moskve, a potom je bio i poslanik levice u Evropskom parlamentu. Simptomatično je da je Kijeza 90-ih godina među prvima u svetu javno upozorio na pogubnost tadašnjeg državnog kursa Rusije.
Sada pak, već mesecima, upozorava da je sukob sa Rusijom katastrofalan za Evropu. Njegova najnovija teza glasi: Zapad priprema čudovišnu provokaciju, sa ciljem da se podigne neprobojna barijera između Rusije i Evrope, a takvu akciju treba pre svega očekivati u Ukrajini, ili pribaltičkim zemljama.
Kijeza tvrdi da su tri baltičke države okupirane od strane NATO-a i da se natovci sada osećaju tamo kao kod kuće. „To nisu prosto kolonije, one su postale NATO gubernije. Zato je tamo moguće, ako bude neophodno, u svakom trenutku oboriti NATO avione i onda za to optužiti Rusiju. To bi bila najpoželjnija varijanta za ove provokatore“, smatra Kijeza.
Prema njegovim rečima, isto tako osetljive tačke mogu da budu Moldavija i Pridnjestrovlje. „Sve je već isprobano i uvežbano. Čeka se odgovarajući momenat za aktiviranje odgovarajućeg scenarija. I njega će aktivirati!
Nije sigurno da čak i predsednik Obama zna o tome. To su stvari koje se odvijaju mimo njega“, zaključuje Italijan, koji se svojevremeno proslavio svojom proročkom i otrežnjujućom knjigom „Zbogom, Rusijo!“.
Kao eho Kijezinih reči, pojavila se i zabrinjavajuća analiza američkog magazina „Forbs“, u kojoj se upozorava da je Rusija u stanju da u roku od dva-tri dana porazi NATO u pribaltičkim državama, kao i da „Putin može da pobedi NATO i slomi slabašni politički poredak u Evropi“.
Zapad, prete analitičari „Forbsa“, može da se suoči sa ruskom „invazijom bez upozorenja“ i da bude postavljen pred svršen čin da su njegove teritorije osvojene! Ovaj mračni „izveštaj“ sadrži i zaključak potpuno suprotan onome kome bi pribegao svako normalan – ako zna da je ugrožen i „slabašan“.
Umesto da posavetuje zapadnim liderima da što pre normalizuju odnose sa Rusijom i tako se obezbede od „invazije“, „Forbs“ nudi sasvim suprotan put: stratezi NATO-a treba da se spreme za razmenu nuklearnih udara sa Moskvom, a SAD treba hitno da prebace u Evropu svoje raketne sisteme „Patriot“, ratne helikoptere i drugu vojnu tehniku, kako bi pružili silovit odgovor „potencijalnom agresoru“.
PRIPREMA JAVNOG MNJENJA ZAPADA
Cilj ovakvih ratnohuškačkih napisa, kojima u poslednje dve godine obiluje zapadna štampa, jeste priprema javnog mnjenja za nasilne akcije prema Rusiji. I Moskva će, javljeno je forbsovcima, udariti baš na Pribaltiku. A moguće je da će taj udar biti obaranje NATO aviona, kako to predviđa Đulijeto Kijeza. Tada bi NATO dobio „puno pravo“ da aktivira svoju povelju, po kojoj napad na jednu članicu predstavlja napad na sve.
Bio bi to savršen scenario uvlačenja Evrope u vojni sukob sa Rusijom. Nije NATO slučajno okružio ruske granice na čitavom zapadnom pravcu. I nije japanski parlament slučajno prošlog meseca odobrio upotrebu vojske u inostranstvu – prvi put posle Drugog svetskog rata. A najmanje od svega je slučajnost što Turska baš sada pravi haos na Crnom moru i južnom obodu Rusije.
Ako Moskva nastavi da vodi samostalnu politiku i ako ne pristane na američke uslove za rešavanje sirijskog pitanja – sasvim je moguća „čudovišna provokacija“. Međutim, bar bi Evropa trebalo da zna da će ruski odgovor u tom slučaju biti ne manje čudovišan.
(Bogdan Đurović, Pečat)