Ruski eksperti: U globalnoj ekonomiji dešava se nešto čudno i zastrašujuće što nema presedana u istoriji- Očekuju se novi potresi i novi talas globalne krize!

Piše: Vjačeslav Holdokov, načelnik Sektora RISI za međunarodne ekonomske organizacija

Šta se dešava u svetskoj ekonomiji?

Na prvi pogled, ništa posebno. Nikakvog ekonomskog pada, o kojem iz nekog razloga nema ni na vidiku. Globalna ekonomija raste, mada sporije nego pre 10-15 godina, ali ipak raste. Prema podacima MMF-a, svetski BDP porastao je za 3,1% u 2015. godini.

Fond predviđa sličan rast i za2016. godinu.

Međutim, idila je samo prividna: daleko od toga da je sve idealno u „domaćinstvu“ naše planete. Ja bih uporedio trenutnu situaciju u svetskoj ekonomiji sa periodom pre zemljotresa, kada se javljaju čudne pojave u jonosferi, menja se nivo podzemnih voda u bunarima i temperatura zemljišta, povećava se koncentraciju radona i vodonika, javlja se slabo podrhtavanje zemlje – ukazujući na Armagedon koji se priprema.

Isto je sada primetno i u globalnoj ekonomiji. U njenim različitim segmentima dešava se mnogo šta neobično, čudno, moglo bi se reći i zastrašujuće. Prisutne su potpuno nove pojave, koje nemaju presedana u istoriji. Ali najstrašnija je kombinacija mnogobrojnih negativnih faktora – kako novih, tako i starih.

Oštro je usporen tempo rasta svetske trgovine. Ako je pre krize 2008-2009. ona rasla dva puta brže od globalnog BDP-a, sada, u poslednjih 6 godina, stopa rasta obima izvozno-uvoznih operacija je čak pala niže od rasta BDP-a (oko 3% godišnje).

Osim toga, u 2015. godini, prema podacima STO, međunarodna trgovina u dolarima smanjena je za 13% (u daljem tekstu je kvartalna dinamika svetskog robnog izvoza u procentima).

U prvoj polovini 2016. godine taj trend je nastavljen. Prema podacima OECD, države iz „grupe dvadeset“, na koje otpada 80% svetske proizvodnje, smanjile su izvoz za 4,2%, a uvoz – za 4,6%.

Istovremeno, u većini razvijenih zemalja postoji izuzetno niska inflacija (u 2015. godini u proseku 0,5% godišnje), što ukazuje na slabu tražnju potrošača.

Uprkos sporom rastu BDP-a, postoji ubrzan rast stranih direktnih investicija (SDI). U izveštaju JUNKTAD „World investment report 2016.“ navodi se da su strane direktne investicije u 2015. povećane u odnosu na 2014. godinu za 38% – do 1.76 biliona dolara. Žestoko se promenio geografski pravac investicija: ako je 2013. i 2014. godine više od polovine SDI odlazilo u zemlje u razvoju i njihove privrede u tranziciji, onda 2015. godine glavni deo investicija završava na Zapadu. Obim SDI, koji je završio u razvijenim zemaljama je udvostručen – do 962 milijardi dolara (55% ukupnih globalnih investicija), a u zemlje u razvoju – porastao je samo 9% – do 765 milijardi dolara (43,5% svih SDI). Naročito značajno su porasle strane investicije u SAD (za 250%, do 380 milijardi dolara) i Evropu (65%, do 504 milijardi dolara).

Međutim, ono što je zanimljivo: neki značajan pozitivan uticaj na dinamiku BDP-a zapadnih zemalja ovaj ogroman priliv investicija nije imao. U SAD 2015. godine BDP je porastao za samo 2,6%, a u zemljama evrozone – 1,9%. 2016 godinetakođe se prognozira spori rasta – 1,4% u Sjedinjenim Američkim Državama, u evrozoni – 1,5%.

Smanjivanje međunarodne trgovine i masovni priliv SDI na Zapad se dešava u kontekstu oštrog pada profita državnih obveznica razvijenih zemalja.

Prema podacima istraživačkog centra BNY Mellon, prosečan prinos na osnovu obveznica SAD, Japana, Nemačke i Velike Britanije sa rokom dospeća od 10 godina pao je na istorijski minimum od 0,69%. Prinos na najpopularnije među investitorima desetogodišnje državne obveznice SAD (US Treasuries) u julu-septembru kolebao se na najnižem nivou od od 2000. godine, 1,5-1,7%. Samo od marta do septembra ove godine, prinos na 10-ogodišnje nemačke i američke obveznice pao je za 25-30 baznih poena (0.2-0.3%), dok je prinos na iste obveznice Velike Britanije – pao za 90 baznih poena (0,9%).

Štaviše, pojavio se fenomen bez presedana – državne obveznice mnogih industrijski razvijenih zemljama su pale u zonu negativnih prinosa. Od septembra 2016. u ovu kategoriju su ušle državne obveznice 14 zapadnih zemalja, uključujući Nemačku, Dansku, Španiju, Italiju, Holandiju, Francusku, Švedsku, Švajcarsku i Japan. Prema podacima OECD, sada skoro 35% državnih obveznica zemalja-članica ove organicije ukupne vrednosti 14 biliona dolara imaju negativan prinos. Sledeći državne obveznice – u zonu negativnog prinosa počele su da ulaze i korporativne obveznice zapadnih kompanija, kao što su Nestlé i Shell.

Pad prinosa je rezultat „super meke“ monetarne politike centralnih banaka zapadnih zemalja, koje su kao rezultat globalne krize 2008-2009 počele da kupuju „loše dugove“ privatnih kompanija i banaka i da im dodeljuju jeftine kredite, kako bi se sprečio kolaps bankarskog sistema i stimulisao ekonomski rast.

SAD su smanjile kamatnu stopu na nulu krajem 2008. godine, Japan – 2012. godine. Nakon njih 2015. godine, politiku „kvantitativnog popuštanja“ usvojila je i Evropska centralna banka. Nakon 2008. godine, centralne banke zapadnih zemalja skoro 650 puta su smanjile kamatne stope.

Politika „kvantitativnog popuštanja“, s druge strane, dovela je do neviđenog porasta javnog duga razvijenih zemalja. Po procenama MMF-a, za poslednjih 6 godina on je udvostručen: 2008. godine, suvereni dug je iznosio 53% BDP-a, 2012 – 80% BDP-a i, konačno, u sadašnje vreme iznosi 100% BDP-a – što je najviši nivo od Drugog svetskog rata.

Za 8 godina vladavine predsednika Obame američki državni dug porastao za 8,7 biliona dolara ili 81% – sa 10,7 biliona dolara do 19,4 biliona, dok je u prethodnoj deceniji porastao – samo 4,1 bilion (sa 6,6 do 10,7 biliona dolara). Po prvi put državni dug je premašio BDP države (17,95 biliona 2015. godine). Ukupni dugovi nefinansijskog sektora SAD dostigli su „rekordni“ – nivo od 275% BDP-a. Ovaj nivo duga (300% BDP-a) zabeležen je u SAD u mirnodopskim uslovima samo jednom – 1929. godine, neposredno pre početka Velike depresije.

U celom svetu dugovi nefinansijskog sektora su udvostručeni od početka veka i dostigli su 152 biliona dolara. Po podacima konsultantske firme McKinsey, od momenta početka finansijske krize 2007-2008. godine globalni dugovi (državni, korporativni i zaduženost domaćinstava) porasli su na 200 biliona dolara ili 250% od svetskog BDP-a (73,5 biliona dolara po tekućim procenama Svetske banke).

U nedavnom osvrtu OECD od junu 2016. godine „Economic Outlook of June 2016” stručnjaci ove organizacije su upozorili, da globalna ekonomija može upasti u „zamku usporenog rasta“. U takvoj zamci se već četvrt veka nalazi japanska ekonomija (BDP Japana u poslednjih 10 godina raste u proseku 0,5% godišnje), i nikakve vladine mere još uvek ne supevajuda izvuku Japan iz ove rupe.

Bivši američki ministar finansija Lorens Samers je čak izneo teoriju „vekovne stagnacije“, o kojoj se aktivno raspravlja u američkim akademskim krugovima.

Sve ovo pokazuje da se u globalnoj ekonomija nakupila značajna količina disbalansa, deformacija i disproporcija. Ovo deluje kao kretanje tektonskih ploča koje stvaraju stres u litosferi, što na kraju dovodi do pucanja zemljine kore, zemljotresa i razaranja.

Svaki analitičar, koji pokušava da pronađe glavni uzrok ovih problema u globalnoj ekonomiji, ne može a da ne dođe do jednostavnog zaključka: mnogobrojne i opasne strukturne disproporcije, koje ugrožavaju stabilnost globalne ekonomije, nastale su kao razultat brzog razvoja finansijskog sektora na Zapadu.

Finansijski sektor, koji samo predstavlja kanal preraspodele materijalnih bogatstva, preterano se otuđio od proizvodnih sektora privrede, koje ta dobra (robe i usluge) stvaraju – industrije, poljoprivrede, građevinarstva, transporta, itd. Ukupna aktiva globalnog finansijskog sistema dostigla je gigantsku sumu od 306 biliona dolara, što je 4 puta više od svetskog BDP-a.

Komercijalni finansijski sektor na Zapadu vrtoglavo raste i diversifikuje se. Oštro jeporastao broj i vrednost trgovanja hartijama od vrednosti – akcijama, obveznicama, menicama, hipotekarnim i depozitnim potvrdama i njihovimproizvodima – derivatima, fjučersima, opcijama i svapovima. Po proceni američkog analitičar finansijskih tržišta Dž.Andersona, ukupan obim opticaja akcija i obveznica,nominovanih u četiri glavne zapadne valute (dolar, evro, funta sterlinga i japanski jen) iznosiu dolarskom ekvivalentu 111 biliona, što 3,3 puta prevazilazi obim BDP navedene tri zemlje i EU (34.23 biliona dolara), i skoro 1,5 puta je viši od obima svetskog BDP-a. Prema oceni nekih analitičara, ovih derivataje izdato na više od 500 bilionadolara,što je sedam i kusur puta više od obima svetskog BDP-a.

U suštini, trenutno imamo posla sa sistemskom, dugoročnom, sporokrećućom krizom hiperprodukcije finansijskih instrumenata.

Ali istovremeno na Zapadu je počeo naglo da raste novi segment komercijalnog finansijskog sektora – takozvano „bankarstvo izsenke“ (ili sivo bankarstvo), koje uključuje mnogobrojne zapadne nebankarske finansijske posrednike, koji ne potpadaju pod bankarsko zakonodavstvo, – fondovi tržišta novca, poverilačke kompanije, otvoreni zajednički fondovi, kompanije specijalizovane za investicije u nekretnine, hedž-fondovi i drugi. U trci za profitom, mnogi investitori su ušli​​ustrukture „bankarstva u senci“.

Od 306 biliona dolara ukupne aktive globalnog finansijskog sistema, po podacima Saveta za finansijsku stabilnost, aktiva tradicionalnih banaka iznosi 140 biliona dolara, osiguravajućih društva i penzionih fondova – 55 biliona dolara, a „bankarstva u senci „ iznosi 75 biliona dolalara. Više od 80% aktive „bankarstvau senci“ otpada na SAD, EU i Veliku Britaniju.

Kao što je navedeno u poslednjem izveštaju Saveta za finansijsku stabilnost, na upravljanje privatnim finansijsko-kreditnim organizacijamana bazi poverenja data su sredstva institucionalnih i individualnih investitora u iznosu od 76 biliona dolara. Od tog broja, 37 biliona jeskoncentrisano u otvorene investicione fondove i 3 biliona – uhedž-fondovima, koji pripadaju „bankarstvu iz senke“ i obavljaju poslove sa hartijama od vrednosti u automatskom režimu uz pomoć posebnih računarskih programa. Ove strukture stvaraju efekat „stampeda“,paničnog ponašanja investitora i brzogpremeštanja ogromnih masa kapitala iz jedne u drugu aktivu.

Upravo delovanje finansijskih špekulanata „ljulja“ brod svetske ekonomije. Oni naduvavaju mnogobrojne „mehure“ i stvaraju bezbrojne „piramide“, koje periodičnopucaju i ruše se. Najlukaviji, snalažljiviji i uspešaniji od njih, kao što su Soroš i Bafet, uspevaju da iskoče u poslednjem trenutku uz dobro parče u džepu. A ostali… Kao što reče F. Niče „jao slabijem“ i „zgazi onog ko je pao“.

Političko rukovodstvo zapadnih zemalja ne želi da obuzda privatne finansijske špekulante. Ono nije izvuklo odgovarajuće zaključke iz onoga što se dogodilo 2008-2009. godine, pa samim tim, svetsku ekonomiju očekuju novi potresi. Niko ne zna kada – sutra ili za nekoliko godina – i na kojem tržištu će početi novi talas globalne krize, ali niko ne sumnja da će ona početi.

Globalna kriza, na primer, mogla bi da počne bankrotstvom jedne od glavnih međunarodnih finansijskih institucija, kao što se dogodilo 2008. godine, kada je kolabirala američka investiciona banka Lehman Brothers. Trenutno, stručnjaci MMF-a smatraju „problematičnom“ svaku četvrtu banku u razvijenim zemljama, sa imovinom od oko 11,7 biliona dolara. Među najvećim („sistemski važnim“) bankama, čiji kolaps „može izazovati znatnu štetu finansijskom sistemu na globalnom nivou“ spadaju – nemačka Deutsche Bank, engleska HSBC i švajcarska Credit Suisse.

Posebno teška situacija je u Deutsche Bank, čije su akcije od početka 2016. pale 2 puta. Njen američki ogranak dve uzastopne godine ne prolazi stres-test američkih Federalnih rezervi, kojim se utvrđuje stepen pouzdanosti finansijskih institucija. Američko ministarstvo pravde je podnelo ovojbanci računna 14 milijardi dolara zbog manipulacija sa hipotekarnim hartija od vrednosti pre krize 2008. godine. Prošlu 2015. godinubanka je završila sa gubitkom od 6,8 milijardi dolara. Neto dobit za 2. kvartal pala je za 98% (do 20 miliona evra). Primetan je nagli porast nivoa leveridža (dužničkog nagomilavanja:) odnos aktive prema akcionarskom kapitalu dostigao je 40 (kod Lehman Brothers pre bankrotstva ovaj idikator je iznosio 30.7).

Većina finansijskih analitičara objašnjava trenutnu situaciju time, da se banka „zaigrala“ na tržištu izvedenih finansijskih instrumenata: bruto pozicija Deutsche Bank u derivatima se procenjuje na 42 biliona evra, što prevazilazi BDP SAD i EU zajedno. Po izveštajima nemačkih medija vlada Nemačke priprema plan zaozdravljenje banke, ali ako on ne da rezultata, nastupiće „domino efekat“, jer jevećina evropskih banaka tesno povezana sa Deutsche Bank.

U slučaju brankrota Deutsche Bank, krize će pre svega zahvatiti, prirodno, finansijski sistemGrčke, ali ne samo njega. Prema podacima Evropske centralne banke, „na ivici kolapsa“ balansira bankarski sistem Italije, i treba mu veoma malo da padne u provaliju. „Problematični“ dugovi u aktivi italijanskih banaka, po zvaničnim procenama, dostigli su 200 milijardi evra, što predstavlja 12% BDP-a ove zemlje, a prema procenama nezavisnih američkih finansijskih analitičara, mnogo više – 360 milijardi evra (21% BDP-a Italije). Pri čemu su mogućnost italijanske vlade za finansijsku podršku komercijalnim bankama veoma ograničene: javni dug dostigao 133% BDP-a (u Evropi veći nivo duga ima samo Grčka).

Takođe ne treba isključiti mogućnost da globalna kriza ponovo počne sa američkogfinansijskog tržišta, gde su se špekulanti očigledno „zaigrali“.

Trenutno je primatan novi nalet kapitalizacije: ako je u prvom kvartalu 2016. godine indeks iznosio 1.19, onda u drugom iznosi već – 1.20. Ove vrednosti ukazuju na to, da se berza „pregreva“ i da se kolaps može desiti u svakom trenutku.

U principu, „mehuri“„ sepojavljuju u skoro svim segmentima tržišta. Kada će pući, i povući sa sobom globalnu ekonomiju – pitanje je vremena.

Naravno, nadajmo se da će „velika dvadesetorka“ uspeti da uskladi nastali disbalans, smanji napetost i spreči nekontrolisani razvoj događaja, međutim niska efikasnost delatnosti ove grupe ne odiše optimizom.

Najuspešniji finansijski špekulanti nekim životinjskim instinktom već osećaju primicanje kolapsa i brže bolje su izašli iz rizičnih finansijskih instrumenata i prešli u najpouzdanije, kojima se tradicionalno smatraju državne obveznice zapadnih zemalja. Upravo zato potražnja za državnim obveznicama Nemačke, Danske, Švajcarske i drugih zapadnih zemalja sa negativnim prinosom raste, uprkos činjenici da kupac ne samo da ne dobija profit od svojih investicija, već naprotiv, plaća izdavaocu za samu mogućnost da poseduje takve hartije od vrednosti.

Šezdesetih godina prošlog veka, japanski naučnici-entomolozi primetili su neobično ponašanje insekata pre zemljotresa i vulkanskih erupcija.

U jesen 2016. godine, Soroš, Bafet i ostali „crveni mravi“ osetili su podrhtavanje zemlje i brže bolje pobegli sa planine Fudžijama…

(Fakti)