Najmanje dva klana u Bezbednosno-informativnoj agenciji bore se za pozicije i jedni drugima smeštaju afere.
Upravo zato, prave bezbednosne propuste i ugrožavaju živote državnom vrhu.
Zbog propusta u bezbednosti premijera Aleksandra Vučića i činjenice da je u blizini njegove porodične kuće u Jajincima pronađeno oružje, uslediće smene u Bezbednosno-informativnoj agenciji, saznaje Kurir!
Kao jedan od najozbiljnijih kandidata za novog šefa BIA pominje se Marko Parezanović, prvi čovek beogradskog centra ove tajne službe.
Kako saznajemo iz ove službe, sadašnjem šefu BIA Aleksandru Đorđeviću, inače advokatu iz Čačka, već su odbrojani dani na ovoj funkciji.
Kap koja je prelila čašu
– To što se oružje našlo na trasi kojom često ide premijer ogroman je skandal i gaf za koji će neko morati da snosi odgovornost. Upravo je posao tajnih službi da znaju bukvalno sve.
Iako još niko zvanično ne govori o njegovoj smeni, već duže se spekuliše da ukoliko bude biran čovek iz struke, a ne politike, najviše šansi da nasledi Đorđevića ima upravo šef BIA za Beograd Marko Parezanović.
On je u službi više od deset godina, ima dobre rezultate, bio je na raznim pozicijama u okviru BIA, poznaje sistem i vrlo je poštovan među kolegama, a i premijer ga veoma uvažava – kaže naš sagovornik iz bezbednosnih struktura.
On dodaje da je ovaj poslednji događaj (propust u bezbednosti premijera) kap koja je prelila čašu.
– I sam Vučić je svestan da u službi nešto ne štima i pre ovog događaja. Činjenica je da se trasa kuda ide premijer ne štiti i ne obezbeđuje kako treba.
Konkretno, BIA, čiji je zadatak u ovom slučaju bio prikupljanje informacija, ne samo da nije imala nikakvih saznanja da se oružje tamo nalazi već nisu imali ni bezbednosnu procenu da ta ruta nije bezbedna za kretanje jedne štićene ličnosti kao što je predsednik Vlade.
To je skandalozno – tvrdi naš sagovornik.
Podmetačine
On otkriva i još neke detalje iz ove službe.
– U BIA stvari već dugo ne štimaju. Borba za funkcije, podmetačine… Tim rečima mogu se opisati odnosi u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Profesionalci su sklonjeni i na njihova mesta su postavljeni ljudi po prijateljskim vezama.
Više se ne zna ko rukovodi ovom službom. Stvoreni su klanovi, podmeću jedni drugima, montiraju se afere bez osnova.
Postoje najmanje dva klana u okviru službe. Svi se s vrha grčevito bore da dođu na njeno čelo – priča izvor Kurira.
Inače, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović saopštio je juče da su na oružju nađeni mešani DNK tragovi najmanje tri osobe, ali da će biti veoma teško ući u trag osobama kojima DNK pripada „jer su tragovi jedan preko drugog“.
Tri traga
– Tragovi su pronađeni na raketnom bacaču zolji, bombama i nekim paketima municije, ali nisu svi tragovi na svim komadima. Nađeni su mešani, parcijalni tragovi.
Nisu svi tragovi nađeni i na oružju i na municiji, neki su nađeni jedni preko drugih, pa je teško izolovati jedan DNK koji bi mogao da se iskoristi za upoređivanje – naglasio je on.
Dodao je i da postoje osobe koje mogu da pomognu u istrazi.
– Postoje dva ili tri scenarija šta se desilo, a postoje osobe za koje se veruje da mogu da pomognu u istrazi. Zolja je verovatno proizvedena u fabrici u Srbiji tokom SFRJ i dospela je u Doboj – objasnio je Stefanović.
Tužilaštvo
ISTRAŽUJEMO „SLUČAJ ORUŽJE“
Više javno tužilaštvo u Beogradu istražuje slučaj pronađenog arsenala oružja u blizini porodične kuće premijera Aleksandra Vučića u Jajincima.
Međutim, zbog tajnosti istrage, tužilaštvo se za sada neće oglašavati o detaljima rada na rasvetljavanju tog slučaja. Dežurni tužilac je zajedno sa policijom obavio uviđaj i izdao naloge za prikupljanje DNK i drugih mera u cilju rasvetljavanja tog slučaja.
Forenzika Branimir Aleksandrić, bivši načelnik Instituta za sudsku medicinu
ŠTA JE TO PARCIJALNI DNK
Za razliku od otiska kažiprsta koji postoje u bazi podataka za sva punoletna lica u državi, profil DNK poznat je samo kod onih osoba koje se već nalaze u sistemu ili evidenciji policije.
DNK se određuje na osnovu pljuvačke, znoja, sperme, suza…
– Ukoliko se izolovani DNK ne poklopi ni sa jednim iz baze podataka, znači da ta osoba nije „u sistemu ili evidenciji“.
U bazi se nalazi evidencija DNK onih osoba kojima je policija već uzimala, recimo, bris, odnosno kod kojih je urađena kriminalistička obrada.
A ta obrada se radi kada naprave prvo krivično delo – objašnjava Branimir Aleksandrić, bivši načelnik Instituta za sudsku medicinu.
On objašnjava i šta je zapravo delimični DNK.
– Kada na materijalu koji se veštači ne može da se izoluje kompletan DNK profil, govorimo o takozvanom delimičnom ili parcijalnom DNK.
Što se tiče više DNK koji se preklapaju, odnosno mešanom DNK profilu, da li može biti identifikovan zavisi od toga da li je kompletan ili parcijalan.
(Kurir)