Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Leonid IVAŠOV
NATO se sprema za rat sa Rusijom tokom 2017. godine
Ser Ričard Širef, britanski general u penziji koji je do 2014. godine zauzimao mesto zamenika Vrhovnog komandanta ujedinjenih oružanih snaga NATO pakta u Evropi, izjavio je da između Severoatlanske aijanse i Rusije tokom godine može početi nuklearni rat ukoliko alijansa ne ojača svoju odbrambenu sposobnost na Pribaltiku.
Prema mišljenju Širefa, velika je verovatnoća da će cilj napada biti Estonija, Litvanija ili Letonija, gde Rusija može obrazložiti svoj mogući napad radi “zaštite ruskojezičnog stanovništva”.
Britanski vojnik smatra da je “Rusija uverena u slabosti NATO” i polazeći od toga, Zapadu je neophodno “prduprediti moguću katastrofu”.
On je pritom uveren da će suprotstavljanje nesumnjivo biti nuklearno, pošto je ono, navodno, založeno u vojnu doktrinu Rusije.
Ranije, tokom iste nedelje, ugledala je svetlost dana njegova knjiga “2017: Rat sa Rusijom”, događaji koji su izmišljeni, međutim, kako tvrdi autor, oni su u stvarnosti “veoma realni”.
Britanska TV kompanija BBC je 3. februara predstavila televizijskom auditorijumu film “Treći svestki rat: za komandnim pultom” (World War Three: Inside the War Room) gde je predstavljen fiktivan scenario mogućeg sukoba između Rusije i NATO pakta: pošto ruski ustanici zauzmu Letonski Daugavlils i potom se umeša američko-britanska koalicija, svet će se naći na ivici masovnog nuklearnog rata, od koga čovečanstvo spašavaju članovi britanske vlade.
U sredu 18. maja, generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg je saopštio da je komanda alijanse preporučila da se razmeste višenacionalni bataljoni u nekoliko zemalja na istoku Evrope, pre svega u Pribaltiku.
Ocene stručnjaka:
Jedno od najvažnijih pitanja naše stvarnosti je da li se NATO zaista priprema za otvoreni rat sa Rusijom i da li je alijansa već našla mesto gde će on započeti, ili je u pitanju samo igra nerava, verbalno-deklarativna, ali u suštini ne previše opasna jurnjava?
To nije jurnjava, to je ozbiljna priprema za rat. I ne samo u rejonu naših severo-zapadnih granica, nego i po čitavom perimetru Rusije.
I start za aktivnu pripremu faze dala je “Strategija nacionalne bezbednosti SAD” koja je doneta u februaru prošle godine. Tamo je izjavljeno da nema nikakvog višepolarnog sveta, jer nema alternative američkom liderstvu.
Cela ta strategija je pronizana takvim frazama: mi ćemo naše interese zaštiti sa pozicije sile, mi ćemo voditi borbena dejstva u bilo kojoj tački na planeti, mi ćemo dejstvovati izvan okvira međunarodnog prava itd.
I glavni objekt tih vojnih priprema je Rusija.
I sve zbog toga što Rusija polako ali sigurno menja svet. Privukla je sebi Evroaziju, počela izgradnju veza sa evroazijskim regionima, i ne samo sa njima. Šangajska organizacija za saradnju, ODKB, Evroazijska ekonomska unija, grupa zemalja BRIKS – sve se to stvara po inicijativi Rusije.
To jest, Amerikanci gube liderstvo. Globalno gospodarenje se u suštini danas topi. I zadatak SAD je to zaustaviti, kao i uništiti Rusiju kao što rade i sa malim zemljama koje im se suprotstavljaju. To je sve: cilj globalnog Zapada – zaustavljanje samostalne spoljne politike Rusije.
Što se tiče ruskih pretnji ja predlažem NATO generalima da izračunaju i lični sastav oružanih snaga NATO zemalja i odnos tehnike, kvalitativne karakteristike. Ti podaci očigledno pokazuju da upravo NATO stvara udarne grupacije koje su opasne za Rusiju, sprovodi masu vežbi: vojno-vazdušne, vojno-morske, kopnene.
U oblasti Baltičkog mora redovno se održavaju vežbe BALTOPS, tokom kojih se uvežbava strateško prebacivanje vojske SAD sa američke teritorije.
A to što će pribaltijci zacvileti kako se Rusija sprema da ih okupira – kao prvo, oni nam apsolutno nisu potrebni. Pa čak i kad bi oni sami poželeli da uđu u sastav Rusije ili da se zbliže s Rusijom, ne treba žuriti, nije ih potrebno primati. Takve zemlje uvek je bolje imati u svojstvu protivnika nego kao saveznika ili kao deo Rusije.
Međutim, Kalinjigradsku oblast mi moramo štititi i ne samo vojnim srestvima, nego i humanitarnim. Na žalost, tamo aktivnije deluju Nemci, Poljaci, nego naši činovnici iz Rusije.
Pogledajmo gde se oko naših granica sada najaktivnije deluje? Zemlje Istočne Evrope koje su ušle u NATO i EU ispale su kao najslabije karike. Upravo njih sada Amerikanci koriste i protiv Evrope i protiv Rusije. Pogledajte Poljake: čak i ono što im Amerikanci ne kažu, oni uzimaju u razmatranje i ispunjavaju, odgovaraju “da”. To se tiče i sistema protivraketne odbrane i vojno-pomorskog jačanja Poljske u zoni Baltičkog mora.
Sada navodno Poljaci traže da Amerikanci otvore kopnenu bazu. Pogledajte Rumuniju: Amerikanci su malo začepili rupe na starim rumunskim brodovima i sad ih aktivno koriste u oblasti Crnog mora, prebacuju tamo F-22, savremene borbene avione.
Ali stanovnici Pribaltika nemaju kud da se denu: oni sve stavljaju pod nadstrešicu samo da bi SAD podržale sadašnju političku elitu na vlasti i da bi je stavili u džep. To su apsolutno nesamostalne države – zemlje Istočne Evrope. Ponegde Mađarska i Češka pokušaju da dignu glas, posebno u vezi sa antiruskim sankcijama, ali im odmah organizuju ili prevrat, ili antivladine demonstracije, ili ih optužuju za korupciju…
To jest, Amerikanci moćno drže Evropu, u tom smislu i Zapadnu, preko instrumenata slabosti Istočne Evrope.
Jugoistočna Evropa takođe se izgrađuje na antiruskosti. Balkan je uvek predstavljao ratni osigurač u Evropi i danas ga Amerikanci ponovo pretvaraju u bure baruta. U suštini je već doneta odluka o stupanju Crne Gore u NATO pakt, međutim, daj Bože da u čitavoj Crnoj Gori skupe dva bataljona.
Tako da ovde neće biti vojnog jačanja, ali ovde Crnogorci predstavljaju rušitelje pravoslavnog slovenskog sveta.
Milo Đukanović je u suštini zapadni, proamerički agent, a zadatak Zapada je ne samo destabilizovati Balkanski region, nego i celokupno pravoslavno-slovensko prostranstvo. Narod Crne Gore je, naravno, protiv NATO pakta, protiv toga da bi se svađao sa Rusijom, sa Srbijom, ali narod niko ne pita i njihov zahtev o referendumu se prosto odbacuje.
I u Makedoniji je isto tako složena situacija, na ivici građanskog rata.
Republika Srpska u Bosni i Hercegovini se pdovrgava pokušajima državnog udara i udaljavanja sa političke arene popularnog predsednika Milorada Dodika. I samu Srbiju takođe maksimalno zagrejavaju: ili stupajte u NATO, a potom u EU, ili ćete biti u blokadi kao danas.
Da bi Srbija istakla kandidaturu za prijem u EU mora da prizna nezavisnost Kosova, a u Ustavu Republike Srbije Kosovo predstavlja neotuđivi njen deo, ali se ona prisiljava da to učini.
U Hrvatskoj, na prvi pogled prosperitetnoj, vidimo kako raste socijalna napetost: i mitinzi i protesti, sve se to vidi. Tako da Balkan ponovo stoji na ivici unutrašnjih potresa sa spoljašnjim vojnim mešanjem u perspektivi.
Može li baš na Balkanu niknuti lokalni sukob koji bi u rezultatu mogao prerasti u globalni?
U globalni sukob najverovatnije neće prerasti, jer sadašnja Rusija se tamo neće mešati vojnim sredstvima. Zapad jednostavno dokrajčuje Srbe, kako bi i oni, kao Bugari danas, bespogovorno slušali svoje starije gazde iz Vašingtona i Brisela.
To je ono što je danas u pogonu: pokušaj deidentifikacije pravoslavno-slovenskog sveta u nešto slično današnjoj Ukrajini.
