Pentagon je bio zatečen kako su iznenada i brzo stavljeni pred svršen čin istočno od al-Tanfa.
Kada je prošlog petka rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su se sirijske snage probile do granice sa Irakom i okružili američke snage u južnoj Siriji, ovo je usledilo kao šok.
Ne zato što je to bio neki potez koji niko nije mogao da predvidi. Svako ko zna da čita mapu mogao je da vidi da će sirijski napredak ka istoku američkih pozicija u al-Tanf bazi efektivno da ih neutrališe.
Ne, šokantan deo je taj koliko brzo su Sirijci napredovali i sa koliko malo upozorenja. Bez ikakve prethodne naznake da nameravaju to da učine, sirijske snage pokrile su 184 kilometara pustinje u jednom danu.
To se odigralo tako neočekivano i sa takvom brzinom da se prvi put čulo za to onda kada je već bilo završeno – Sirijci su se već rukovali sa Iračanima na njihovim zajedničkim granicama, a Amerikanci su odsečeni.
Marš od 184 kilometara izvršen u jednom danu bi bio pero u kapi bilo koje sile, ali je naročito impresivno u sirijskom kontekstu gde napredak ima tendenciju da bude daleko, daleko sporiji.
Isto tako, nije bilo ranijih najava ili glasina na društvenim medijima da se takav potez priprema – konačno su Sirijci sačuvali za sebe svoje planove i pripreme.
Pored toga, od velike je pomoći bilo što se sve to desilo dok su sve oči (i američke bombe) bile fokusirane na mnogo manje snage koje su testirale 55-kilometarsku zonu isključenja dalje na istoku koju su proglasili Amerikanci – i što su možda bili diverzioni potezi.
Sada smo saznali da američka vojska nije bila ništa manje šokirana ovim napretkom. Svedočeći pred američkim Kongresom, sekretar za odbranu Matis je objasnio:
“Što se tiče Tanf situacije, to je još jedna operativna oblast koju smo imali. Ja nisam očekivao da će se Rusi pomeriti tamo. Znali smo da je to mogućnost. Nisam to očekivao u to vreme, ali to nije bilo iznenađenje za naše obaveštajce koji su videli potencijal da će se oni pomeriti u tom pravcu.“
Dakle, Pentagon je video “potencijal“ za sirijski pomak u tom pravcu, ali je bio potpuno zatečen time koliko se to brzo i iznenada razvilo.
U vojnoj terminologiji, Sirijci nisu postigli “strateško iznenađenje,“ ali su postigli “operativno iznenađenje.“
Po svemu sudeći, SAD su mogle samo predvideti tipičan sirijski napredak od danas do sutra koji bi im dao dovoljno vremena da odreaguju. Umesto toga, stavljeni su pred svršen čin u jednom danu.
Pentagon je naveliko potcenio sirijske snage. Zaista, Matis je sebe ubedio da Rusi nisu zainteresovani za južnu Siriju, i da je pomak ka iračkoj granici bila samo operacija koju su podržali Iranci a sa kojom se Rusi nisu složili.
U stvari, da je rusko Ministarstvo odbrane vremenski odredilo svoju konferenciju za novinare u tom trenutku (figurativno govoreći) kada su sirijske i savezničke snage dostigle granicu, to bi značilo upravo suprotno.
Takođe, to verovatno znači da su Rusi znatno doprineli planiranju za operaciju i da se to ogleda u njenoj brzini i profesionalnosti. Zaista, Matis, koji govori o tome da “Rusi kreću tamo,“ sada izgleda veruje u to.
(Webtribune.rs)