Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da sadašnja složena situacija u svetu nalaže usaglašeno delovanje zemalja-članica Organizacije za kolektivnu bezbednost (ODKB).
„Naš samit se održava u ne baš jednostavnom periodu. Situacija u svetu se menja dinamično, zaoštravaju se stari problemi, ali se, nažalost, pojavljuju i novi. U toku je deformisanje sistema globalne bezbednosti“ – konstatovao je šef ruske države, otvarajući samit ODKB.
Po njegovim rečima, „sve to zahteva od država-članica ODKB usaglašene kolektivne mere za zaštitu bezbednosti zemalja-članica i regiona u celini, posebno u oblasti borbe protiv terorizma, trgovine drogom, prekograničnog kriminala, kao i sprečavanja prirodnih i tehnogenih katastrofa“.
Putin je zabrinut zbog situacije u Avganistanu i smatra da zemlje ODKB treba da budu spremne za adekvatne i preventivne mere povodom pretnji koje dolaze iz te zemlje.
„Trenutna situacija izaziva zabrinutost, pojavljuju se odredi bojovnika takozvane Islamske države, koji bi da i neke provincije Avganistana uključe u takozvani Islamski kalifat – rekao je šef ruske države.
„Terorističke i ekstremističke grupacije pokušavaju da prošire svoje aktivnosti na Centralnu Aziju“ – istakao je Putin.
Po njegovom mišljenju, „u tim uslovima, zemlje ODKB treba da budu spremne na adekvatne, preventivne mere“.
Samit ODKB usvojio je izjavu kojom je podržao nastavak pregovora u Minsku između Kijeva, Donjecka i Luganska i ukazao da je neprihvatljivo svako dalje pogoršavanje situacije u Ukrajini.
„Smatramo neophodnim započinjanje pregovaračkog procesa između svih sukobljenih strana, između ostalog, radi donošenja hitnih mera za prevazilaženje posledica humanitarne katastrofe“ – navodi se u saopštenju predsednika zemalja ODKB potpisanom po završetku današnjeg samita.
U dokumentu se navodi da „posebnu zabrinutost izazivaju ljudske tragedije, pogibija ljudi, uključujući civile“.
U saopštenju lideri zemalja ODKB „izražavaju zabrinutost zbog opasnosti od informacionih i komunikacionih tehnologija za mešanje u unutrašnje stvari država, kao i u cilju podrivanja državne stabilnosti“.
Potpisana su ukupno 22 dokumenta: pored izjave – još 19 odluka i dva protokola.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko po završetku samita je izjavio:
„Možda neko i želi da danas nešto otkine od Rusije, da joj ispostavlja zahteve u ovim teškim vremenima, ali to ne čini Belorusija. Zato molim da niko ne upire prstom u Belorusiju. Mi smo na samit došli sa pruženom rukom. Ako našoj ruskoj braći nešto bude potrebno, a mi smo u stanju da to uradimo – uvek smo spremni da im podmetnemo rame. To predsednik (Putin) zna“.
Lukašenko se osvrnuo i na glasine da Putin navodno nije hteo da se sa njim sretne na samitu: „Razmotrio sam sa Vladimirom Vladimirovičem ceo kompleks belorusko-ruskih odnosa. Taj „kompleks“ i nije tako težak: ako se mi predsednici toga poduhvatimo – sve se uvek rešava. Tako je i sada“.
Samit je održan u Velikom kremaljskom dvorcu v uskom sastavu.
Pored Putin i Lukašenka, učestvovali su lideri Kirgizije, Kazahstana, Tadžikistana i Jermenije – Almazbek Atambajev, Nursultan Nazarbajev, Emomali Rahmon i Serž Sargsjan i generalni sekretar ODKB Nikolaj Bordjuža.
(Fakti)