Home / U FOKUSU / ŠOK U VAŠINGTONU I BRISELU – ERDOGAN ZABIO NOŽ U LEĐA NATO-u: „Dogovorio sam se s Putinom, turska vojska ulazi u Siriju!“

ŠOK U VAŠINGTONU I BRISELU – ERDOGAN ZABIO NOŽ U LEĐA NATO-u: „Dogovorio sam se s Putinom, turska vojska ulazi u Siriju!“

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će turska vojska ući u zonu deeskalacije u sirijskom Idlibu i da je to već usaglašeno s Rusijom. Turska armija se istovremeno gomila na granici s Iračkim Kurdistanom, kojem je Ankara pripretila žestokim dejstvima u slučaju održavanja referenduma o nezavisnosti. Šta motiviše ove postupke?

turska- vojska

Erdogan je u intervjuu agenciji „Rojters“ naglasio da su, prema sporazumu postignutom u Astani, Rusi zaduženi za bezbednost izvan Idliba, a Turci štite bezbednost unutar ove provincije.

Predsednik Turske je, takođe, izjavio da će borba protiv terorizma u Siriji, biti detaljno razmatrana tokom njegovog razgovora s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sledeće sedmice u Ankari.

Prema navodima turskih medija, ove sedmice u pograničnu tursku provinciju Hataj prebačeno je 80 jedinica oklopne tehnike. Vladi blizak list „Jeni safak“ tvrdi da je za vojnu operaciju u Siriji mobilisano 25.000 turskih vojnika.

Informacije o pripremi nove turske vojne operacije u Siriji počele su da se pojavljuju u medijima odmah po završetku prethodne turske vojne kampanje u toj zemlji „Štit Eufrata“ u martu 2017. Ova operacija je trajala od kraja avgusta 2016, a formalni cilj invazije Turske na teritoriju Sirije bilo je uništenje terorista Islamske države.

Tri muve jednim udarcem

Eksperti su, međutim, pretpostavljali da su Turci imali i drugi zadatak, da ne dozvole da se dve oblasti na severu Sirije koje su pod kontrolom Kurda ujedine.

Tada je dejstva Turske osudio zvanični Damask, a Moskva je izrazila zabrinutost zbog onoga što se događa u oblasti sirijsko-turske granice. U borbama koje su trajale nekoliko sedmica, turska je preuzela kontrolu nad skromnim pojasom duž tursko-sirijske granice između gradova Džerablus i Azaz, širokim od 10 do 40 kilometara.

„’Štit Eufrata’ su izveli bez bilo kakve saglasnosti. Sada deluju u formatu zona bezbednosti, tu ima određenih sporazuma u okviru astanskog susreta, postoji težnja Irana, Turske, Rusije i zvaničnog Damaska ka postizanju sporazuma, pokretanju mehanizama koji bi omogućili da se bezbolno pređe s oružanog sukoba na političko rešavanje sukoba“, navodi u razgovoru za RT vojni ekspert Andrej Koškin.

Prema njegovim rečima, uvođenje turskih snaga u Idlib je korisno za Ankaru iz nekoliko razloga.

– Uvodeći vojsku u Idlib, turska vlada može da ubije ne dve nego čak tri muve: ne samo da obezbedi sebi vojno prisustvo u Siriji koje je usaglašeno s Rusijom i Iranom nego i da pojača svoj autoritet unutar same Turske, ali i na međunarodnoj sceni u vidu borca protiv radikalnih islamističkih organizacija. I, najzad, turska vojska je već u saradnji s ruskom uspela da se oporavi posle prilično spornih rezultata operacije „Štit Eufrata“ – razjasnio je ekspert strategiju Ankare.

Opasni Idlib

Neophodnost vojne operacije u Idlibu objašnjavaju time što se provincija praktično pretvorila u gnezdo terorista. Koalicija Hajat Tarir el Šam, u kojoj dominantnu ulogu igra Džabat fat el Šam (bivši Nusra front), tokom ovog leta je osvojila najveći deo regiona. Terorističke formacije su potisnule grupacije proturskih opozicionara.

– Tamo se skupilo prilično mnogo boraca, do 70.000. Oni ništa ne umeju da rade osim da ratuju i ne pripremaju se da se bave ekonomijom, poljoprivredom, a kamoli da obnavljaju socijalnu infrastrukturu – navodi Koškin.

Ranije su borci koalicije Hajat Tarir el Šam počeli juriš na položaje vladinih snaga u oblasti zone deeskalacije u severnom delu provincije Hama, nedaleko od granice s provincijom Idlib. Na udaru se našla ruska vojna policija. Dvadesetog septembra je načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba Vojske Rusije Sergej Rudskoj saopštio da se vod ruskih vojnih policajaca od 29 ljudi našao pod opsadom terorista.

Ruska vojna grupa za deblokiranje uspela je da izvede policijski vod iz opsade, trojica vojnika su ranjena. Kako bi zaustavila napredovanje terorista, ruska avijacija intezivno bombarduje njihove položaje, pružajući podršku sirijskoj vojsci. Ruski je optužio američke specijalne službe da su pomagale borcima.

– Prema podacima kojima raspolažemo, ovu ofanzivu inicirale su američke specijalne službe kako bi zaustavile uspešno napredovanje vladinih snaga na istoku od Dejr el Zor -, naglasio je on.

U ovoj situaciji, kako smatra ruski ekspert, uvođenje turske vojske moglo bi da igra pozitivnu ulogu. „Turska vojska, ako zaista bude uvedena u Idlib, ne može biti na boljem mestu“, tvrdi stručnjak.

Prema njegovim rečima, s Turcima je spreman da sarađuje znatan deo malih opozicionih grupa, nezadovoljnih upravom Hajat Tarir el Šama. Uvlačenje turske vojske u borbu protiv terorista omogućiće Sirijcima da nastave aktivna dejstva u oblasti Dejr el Zora.

– Turci čine znatan deo onih snaga koje će obezbediti tok operacije uspostavljanja mira u Idlibu na kopnu – naglasio je ekspert.

Kurdsko pitanje

– Učešće Turske u stvaranju četvrte zone deeskalacije pomoći će joj da se integriše u ovu teritoriju i da stvori mehanizme za rešavanje konfliktnog pitanja, koje je povezano s Kurdima – izjavio je Koškin.

„Jeni safak“ navodi da Turci na severu Sirije pripremaju ne sam operaciju protiv terorista. Jedanaestog septembra u listu je objavljen materijal o vojnoj kampanji protiv sirijskih Kurda u oblasti grada Afrina, u kojoj oružane grupacije bliske Radničkoj partiji Kurdistana kontrolišu veliku teritoriju.

Prema navodima lista, ako Turci uspostave kontrolu nad severom provincije Idlib, Afrin će biti blokiran sa severa i zapada (gde se nalazi granica s Turskom), istoka (gde je vojska „Štita Eufrata“) i juga (gde je kontingent Turaka u Idlibu) i Kurdi će imati vezu sa spoljnim svetom jedino preko linije razgraničenja sa sirijskim vladinim snagama pored Alepa.

Scenario opsade potvrđuju i izjave proturskih boraca u sastavu snaga „Štita Eufrata“ od 21. septembra u vezi s pohodom na Idlib. Oni u ovu provinciju mogu da uđu samo preko zone koju kontrolišu Kurdi.

– Turci učestvovanjem u sporazumima za održavanje mira u zonama deeskalacije u bilo kom trenutku su spremni da preduzmu ozbiljne ofanzivne mere protiv Kurda. Tada će izbiti novi ozbiljan sukob u ovoj napaćenoj zemlji – tvrdi Koškin, ali ističe da za sada postoji mogućnost da ovakav scenario spreči.

– Mislim da ima uslova da se ovo krvoproliće spreči. Neophodno je raditi na političkom i na diplomatskom nivou sa ciljem da se nađu dodirne tačke – smatra ekspert.

Irački Kurdistan

Istovremeno s gomilanjem vojske na sirijskoj granici Turska demonstrira vojnu moć na granici s Iračkim Kurdistanom. U ovoj oblasti 25. septembra će biti održan referendum o nezavisnosti, protiv čega žestoko protestuju regionalne države – Irak, Iran i Turska.

Turske oružane snage 18. septembra počeli su vojne vežbe nedaleko od prelaza Habur na granici s Iračkim Kurdistanom, koje treba da traju do 26. septembra. Oko sto tenkova i druge oklopne tehnike, usmerene u pravcu Iračkog Kurdistana, kao i nekoliko raketnih uređaja, razmešteno je na iračkoj granici. Sada se u samom Iračkom Kurdistanu, kako prenosi „Kurdistan 24“, nalazi dve hiljade turskih vojnika.

Prema mišljenju eksperta, u slučaju Iračkog Kurdistana reč je, pre svega, o turskoj demonstraciji sile.

– Mislim da je to, najverovatnije, neko upozorenje da se rukovodstvo Iračkog Kurdistana vrati zdravom razumu – smatra Koškin.

(Sputnik)

Check Also

OTKRIVENA MISIJA UHAPŠENOG AMERIČKOG MARINCA: Ubistvom ovog čoveka, planirao da izazove najgori mogući scenario za Srbiju! Evo o čemu se radi..

Bivši američki marinac Danijel Korbet, koji je 31. januara uhapšen u Beogradu, imao je zadatak …