SPREMA SE VELIKI RAT PROTIV RUSIJE: Amerikanci u Rumuniji i Poljskoj postavili projektile koji obaraju ruske interkontinentalne rakete odmah po lansiranju!

Piše: Miroslav Lazanski

Preksinoć sam na televiziji treći put odgledao američki film „13 dana”, sa Kevinom Kostnerom u glavnoj ulozi. Velika raketna kriza oko Kube 1962. godine, Sovjeti su tajno dopremili i instalirali na Kubu rakete SS-4 s nuklearnim bojevim glavama, koje do Vašingtona stižu za manje od pet minuta. Predsednik Džon Kenedi rizikovao je nuklearni rat sa Sovjetskim Savezom, ali je kriza ipak rešena dogovorom, Amerikanci su skinuli pomorsku blokadu Kube, obećali da je neće napasti i najavili Moskvi da će za šest meseci povući rakete „jupiter” i „tor” iz Turske, dok su Sovjeti zauzvrat povukli rakete SS-4 sa ostrva. Svet je tokom tih 13 dana 1962. godine bio na ivici atomske kataklizme, SAD su odlučno pokazale da u svojem dvorištu, u svojoj interesnoj sferi, neće dozvoliti rakete protivnika.

Da li bi Vašington i danas postupio na isti način, kada bi, recimo, Rusija odlučila da na teritoriju Kube dopremi i instalira rakete koje do Vašingtona lete pet minuta? Apsolutno sam siguran da bi Amerika uradila isto što i 1962. godine, jer kada protivnik ima rakete na pet minuta leta od vaše prestonice, onda nemate nikakvu slobodu političke ili diplomatske akcije. Vama je pištolj prislonjen uz glavu, vi ste ucenjeni.

Predsednik SAD Barak Obama konačno ima šansu da opravda Nobelovu nagradu za mir koju je dobio. Ima šansu da zaustavi proces koji neizostavno ide ka ratu u Evropi. Ima šansu da zaustavi bespotrebno i suludo širenje NATO-a na postsovjetskom prostoru, da zaustavi izlazak NATO-a skoro na sve ruske granice, da obuzda birokratsko-militarističku oligarhiju u Briselu, koja u ekspanziji saveza i čuvanju svojih fotelja vidi svoj jedini smisao postojanja.

Kažu kako je suvereno pravo Ukrajine da izabere hoće li ući u NATO ili neće. Kako to da Kuba nije imala suvereno pravo da izabere hoće li ili neće imati na svojoj teritoriji sovjetske rakete? Amerika nije dozvolila sovjetske rakete na Kubi, Rusija treba da dozvoli američke rakete u Ukrajini. Sovjetske lete pet minuta, američkim iz Ukrajine do Moskve treba i manje od pet minuta.

Zapad već duže vreme gura Rusiju iza zid. Moskva više nema gde da se povlači, stvari polako idu preko ivice kad povratak više nije moguć. Rusija je tražila da, zajedno sa SAD i NATO, učestvuje u izgradnji i upravljanju američkim antiraketnim štitom u Poljskoj i Rumuniji. Odbijena je. Onda je Rusija zatražila da SAD i NATO pismeno garantuju da američki antiraketni štit nije uperen protiv Rusije. Rusija je odbijena, ne žele da daju garancije, čak ni na običnom papiru. Žele i traže da im Rusi veruju! Direktno lažu Ruse i još im se smeju u lice.

U američkim bazama u Rumuniji i Poljskoj biće stacionirane američke rakete koje, navodno, mogu da presreću iranske i severnokorejske interkontinentalne projektile. Na stranu to što ni Pjongjang ni Teheran još nemaju rakete takvog dometa, na stranu to što geografija kaže da, kada bi Severna Koreja gađala raketama teritoriju SAD, učinila bi to preko Pacifika, a ne preko kineske ili rumunske teritorije. U američkim bazama u Poljskoj i Rumuniji biće smešteni projektili koji mogu da obaraju ruske interkontinentalne rakete kopnenog baziranja već u početnoj fazi leta, odmah po lansiranju. Time je obezvređen i praktično devastiran ruski sistem nuklearnog odvraćanja baziran na interkontinentalnim projektilima kopnenog baziranja. Osim toga, američke rakete u bazama u Poljskoj i Rumuniji biće modularnog tipa, za manje od deset minuta na lanserima se umesto raketa-presretača mogu postaviti ofanzivni projektili za gađanje gradova ili industrijskih centara. Lanseri mogu da ispaljuju i jedne i druge vrste raketa.

U toj situaciji Rusija nema efektivnu moć ni prvog ni drugog raketnog nuklearnog udara kopnenog baziranja. Time se Moskva dovodi u situaciju da nema slobodu političke i diplomatske akcije. Ima pištolj prislonjen uz glavu. Baze za taj „pištolj” dali su Poljaci, koji svoj novi zapadni identitet grade na izrazitoj rusofobiji, i Rumuni, koji sanjaju veliku Rumuniju, odnosno ujedinjenje s Moldavijom. Rumuni, čiji su vojnici u Drugom svetskom ratu zajedno s Vermahtom osvajali Krim, pa su tamo rumunski vojnici na spomenik čuvenom ruskom admiralu Nahimovu istakli rumunsku zastavu, na zgražavanje čak i oficira Vermahta, jer se barem spomenici poštuju.

Rusi takve stvari nikad ne zaboravljaju, nemačka opsada Staljingrada pukla je upravo na delu fronta koji je držala rumunska armija.

Kad je Zapad odbio sve ponude Rusije oko raketnog štita u Evropi, Moskva je odlučila da američkom raketnom štitu u Rumuniji i Poljskoj odgovori raspoređivanjem svojih raketa „iskander” na Krimu i u oblasti Kalinjingrada. Vojno sasvim logični potezi. Sa Krima najnovije verzije „iskandera” mogu da dosegnu Rumuniju, iz oblasti Kalinjingrada pokrivaju deo Poljske.

I sad, posle svega, američki Kongres usvaja predlog zakona o novim sankcijama Rusiji, uz istovremena ovlašćenja predsedniku Obami da pošalje Ukrajini vojnu pomoć u iznosu od 350 miliona dolara. Spirala konfrontacije se zateže, Kijev se naoružava i sprema za veliki rat protiv Rusije. Jastrebovi sa Kapitol hila to podržavaju, NATO zvecka oružjem na granicama Rusije. Moskva traži garancije od Brisela da Ukrajina neće ulaziti u NATO, Brisel odbija da pruži te garancije. Status vojne neutralnosti obezbedio bi Ukrajini povratak Donbasa u njene granice.Bez vojno neutralne Ukrajine, bez strateškog kompromisa s Rusijom, Evropa klizi u rat.

Na ovim stranicama 2007, odmah posle čuvenog govora Vladimira Putina u Minhenu, napisao sam da dolazi faza novog hladnog rata. Skoro da niko nije verovao.

(Politika)