Saopštenje Bele kuće, u kojem se navodi da predsednik Sirije Bašar el Asad sprema novi hemijski napad, ukazuje na to da bi se snage režima sirijskog lidera uskoro opet mogle naći na meti američkih raketa.
Jurij Zimin, naučni saradnik na Međunarodnom državnom institutu za međunarodne odnose, za Sputnjik kaže da je saopštenje Vašingtona nastavak strategije prethodne američke administracije, koja je takođe optuživala Asada za hemijske napade.
„Agresija protiv Sirije je ipak bila sprečena, nakon što je hemijsko oružje bilo izneto iz Sirije uz pomoć SAD i Rusije. Mislim da je tada na to pitanje bila stavljena tačka, ali Amerika sada nastavlja po starom i traži izgovor da se umeša u sirijske poslove i da zaustavi vladinu vojsku koja napreduje i jača svoje pozicije.
Ne postoji način da ih zaustave, osim, naravno, provokacijama, neutemeljenim optuživanjem sirijskog rukovodstva i medijskim spinovanjima. Ne isključujem da SAD spremaju novu provokaciju, ali, kao i uvek, neće biti ni istrage, ni konkretnih dokaza od strane Vašingtona“, kaže Zimin.
On ne isključuje ni varijantu da izjavama o „hemijskom napadu“, koji navodno priprema Asad, Amerikanci pokušavaju da skrenu pažnju sa činjenice da je, uprkos višemesečnim naporima, deo Mosula i dalje pod kontrolom terorista.
Istoričar Nemanja Starović, koji je stručnjak za Bliski istok, saopštenje iz Vašingtona posmatra kao novo zveckanje oružjem i dodaje da nije siguran koliko su zaista kredibilne najave da će sirijski režim navodno ponovo upotrebiti hemijsko oružje.
„Kada smo pre nekoliko meseci imali slične optužbe nismo dobili ozbiljne dokaze da se taj napad zaista dogodio, odnosno, ukoliko se dogodio, da su za njega odgovorne snage lojalne Bašaru el Asadu. Osim onih stravičnih fotografija koje su zaista potresne, nijedan dokaz, ozbiljan i kredibilan, nije priložen, a kojim bi se dokazalo da su te hemijske supstance isporučene putem rakete ili na drugi način, odnosno da se nisu već nalazile na zemlji“, napominje Starović.
Drugi razlog zbog koga je, kaže, skeptičan po ovom pitanju, jeste činjenica da takve optužbe na račun Damaska ne prolaze onaj najosnovniji logički test.
„Ne vidim zašto bi bilo u interesu snagama lojalnim sirijskom predsedniku da u ovoj situaciji, kada se stvari na terenu po njih povoljno odvijaju, koriste tako strašno i neprihvatljivo oružje protiv svojih građana. Mislim da je nešto drugo ovde u pitanju i da se radi o zveckanju oružjem uoči početka sudbonosne bitke za nasleđe DAEŠ-a, odnosno takozvane Islamske države, na području istočne Sirije“, smatra Starović.
Kako kaže, na zapadu te zemlje sve karte su gotovo podeljene, linije fronta manje-više stabilizovane, što je posledica, između ostalog, inicijative o uspostavljanju zona deeskalacije koje su promovisali Moskva, Damask i drugi partneri.
Sa druge strane na istoku Sirije sve karte su još otvorene, DAEŠ se nalazi u potpunoj defanzivi, a čak je takozvana prestonica Islamske države u Raki praktično opsednuta i jedan po jedan kvart pada u ruke snagama koje predvode sirijski Kurdi.
„U toj situaciji počinje bitka za njihovo nasleđe, odnosno bitka za kontrolu nad velikim, uglavnom nenaseljenim područjima istočne Sirije, sa izuzetkom naravno doline Eufrata.
Tu se pobunjenici koje podržavaju Sjedinjene Države nalaze u prilično nezgodnoj poziciji, pogotovo u poslednjih nekoliko sedmica od kako se nalaze u potpunom okruženju snaga lojalnih Bašara el Asadu.
Oni su u južnom delu tog područja i praktično nemaju kontakt sa teritorijom pod kontrolom DAEŠ-a. Čini mi se da upravo pobunjenici i njihovi mentori u Vašingtonu žele na sve raspoložive načine da poremete taj za njih veoma nepovoljan status kvo i ja bih zaista ove izjave posmatrao kroz tu prizmu“, objašnjava Starović.
Na pitanje da li bi u slučaju novog napada SAD na sirijsku vojsku odnosi Moskve i Vašingtona bili dodatno zaoštreni, istoričar Nemanja Starović kaže da neki novi, veliki globalni sukob, nije ni u čijem interesu.
On napominje da kada nam je poznata situacija na terenu, kao i činjenica da Moskva nije spremna da trpi ljudske gubitke kada je reč o ruskom personalu, u ovako zapaljivoj atmosferi i svaki mali incident može da preraste u nešto mnogo ozbiljnije.
„Zbog toga je potrebno mnogo strpljenja, mudrosti i veštine kako bi se takvi incidenti sprečili.
Mislim da je područje istočne Sirije, koje je sada pod znakom pitanja, od velikog strateškog značaja iz najmanje dva razloga.
Prvi je taj što neki budući energetski koridori koji su projektovani prolaze upravo preko tog područja Sirije koje se naslanja na iračku zapadnu provinciju Anbar, bilo da govorimo o energetskim koridorima koji se kreću iz pravca Irana ili iz pravca Katara i Saudijske Arabije.
Drugi veoma veoma važan faktor jeste što projektovani geopolitički izlaz Irana prema Mediteranu prolazi kroz to područje, a to naravno ne ide na ruku onima koji su protivnici Teherana i koji žele da to spreče po svaku cenu“, zaključuje Starović za Sputnjik.
(Sandra Čerin – Timur Blohin / Sputnjik)