Home / U FOKUSU / Tajni ruski adut za koji su Amerikanci kasno saznali i izgubili rat u Siriji

Tajni ruski adut za koji su Amerikanci kasno saznali i izgubili rat u Siriji

U sklopu kompleksne etno-sektaške palete sirijskog rata, tajna zajednica Druzi, koja prvenstveno živi u južnim regionima zemlje, nastavlja da igra jednu od najznačajnijih uloga iza kulisa.
putin-tramp

A Pentagonovo potcenjivanje strateškog značaja ovog faktora Druzi je u velikoj meri doprinelo neuspehu njihovih planova da preuzmu kontrolu nad južnom Sirijiom, čak i uz pomoć Slobodne sirijske vojske (FSA).

Ono što Druze čini tako jedinstvenim jeste prvenstveno zasebnost njihove relgije, koja je radikalna grana šiitskog Islama koji je vremenom uvrstio elemente drugih vera. Iako Druzi prihvataju islamsku veru šahada, često se ne smatraju muslimanima. Na primer, nešto poput Hindusa, Druzi veruju u transmigraciju duše: ako jedan od njih umre, onda se u tom trenutku rađa novi Druz u istom duhu.

Druzi govore arapski i nazivaju sebe “al-Muwahhidun“ (narod monoteizma). Njihov glavni prorok i svetac je Jetro iz Starog zaveta, koji je bio Mojsijev tast. Drugim rečima, Druzi sebe smatraju sledbenicima drevne Avramske religije. Oni ne mogu da se preobraze (mogu se roditi samo kao Druzi), i dobro čuvaju svoja sveta pisma. Druzi su po prirodi rezervisani i tvrdoglavi. Oni su izvanredni i neustrašivi borci, u svakom pogledu ravnopravi sa veštim ratnicima, Kurdima.

Druzi su dobro poznati po svojoj nepodeljenoj lojalnosti zemlji u kojoj žive, kvalitet koji, naizgled, potiče iz njihovog instinkta za samoodržavanje. 100.000 Druza koji žive duboko u Izraelu su patriote te zemlje, služe u vojsci gde postižu visoke položaje. Mežutim, otprilike 50.000 Druza iz sirijske Golanske visoravni, koja je pod izraelskom okupacijom, već 60 godina čvrsto drže svoje sirijske pasoše i, uprkos svim obećanjima koja im se daju, oni nemaju želju da ih menjaju za izraelsko državljanstvo.

Ukupno ima oko dva miliona Druza koji žive na Bliskom istoku, od kojih je oko 800.000 u Siriji. Oni žive uglavnom u južnim delovima Sirije, u provinciji as-Suwayda, na planini Druza (Jabal al-Druze), gde ih sada ima oko pola miliona, i u provinciji Kuneitra, koja se graniči sa Golanskom visoravni. Takođe postoje manje enklave Druza u severnim područjima pokrajine Idlib i u Damasku.

Na početku građanskog rata u Siriji, kada još nije bilo jasno kako će se događaji odvijati, Druzi su pokušali da ostanu neutralni. Pokušaj vlade da mobiliše čak 30.000 ljudi iz tog područja nije uspeo. Čak je i poznati lider libanskih Druza, Valid Jumblat, tada govorio protiv Bašara al Asada. Osim toga, Jumblat je nemarno izrazio svoje simpatije prema frontu Jabhat al-Nusra “u borbi protiv režima,“ koji se kasnije deklarisao da je povezan sa Al Kaidom.

On je kasnije priznao da je zbog toga izgubio podršku mnogih njegovih Druza. Kao rezultat toga, sada se veliki znak pitanja nalazi nad njegovom političkom budućnošću u Libanu. Neki šeici Druza u Siriji su takođe koračali pažljivo, verujući da Druzi treba da izbegnu bratoubilačke sukobe. Međutim, logika rata je značila da se ne mogu držati na distanci. Druzi su bili ugroženi od strane svake opozicione frakcije. Samo je zvanična vlada u Damasku stala u njhovu odbranu.

Druzi su dobro zapamtili kako se na samom početku rata njihova mala brigada Sultan el-Atrache pridružila opozicionoj Slobodnoj sirijskoj vojsci (FSA), a zatim ju je uništio Jabhat al-Nusra kao “verske jerese.“ FSA, uz podršku SAD-a, je zajedno sa Al Nusrom zauzela glavne delove pokrajine as-Suwayda, koja je tada doživela etničko i versko čišćenje, uzimanje talaca i ubijanje civila.

U enklavi Druza od 18 sela poznatih kao Jabal al-Summaq u sevrnom Idlibu, džihadisti su nasilno preokrenuli 25.000 Druza u vehabijski islam, prisiljavajući ih da unište svoje vlastite svetinje, što je za Druze jednako smrtnoj kazni. Plus, njihova zemlja je predata lokalnim Turkmenima koji su pod zaštitom Ankare. Zatim je više od dvadeset Druza javno pogubljeno, a ostatak je osuđen na gladovanje.

Sada je većina sirijskih Druza čvrsto na strani vlade. Od njihovih milicionih jedinica koje su lojalne Damasku, najbolje organizovana je Saraya al-Tawheed, koja je povezana sa libanskim Druzima koji se protive Jumblatu. Ništa manje popularna je i Jaysh al-Muwahhideen (“Vojska monoteista“), koja je proglasila džihad za blo koga “ko vrši invaziju na zemlju Druza,“ (to je zapravo savez sa Damaskom). Takođe je dobro poznata i Dir ’al-Watan (“Štit domovine“), koja je aktivna širom zemlje, ali ima ogranak u provinciji as-Suwayda, koju vodi šeik Jusuf Jerbo, koji je jedan od najznačajnih lokalnih figura koje podržavaju Asada.

Ali osoba koja je najpoštovanija među sirijskim Druzima je harizmatični general major Isam Zahredin, koji je u mladosti služio kao oficir u jedinici specijalnih snaga. On je komandovao i 104. brigadom Republičke garde, koja je bila opkoljena u Deir ez-Zoru, kao i gradskim garnizonom. Njegov sin Jarub mu pomaže. Interesantno je da je 104. brigadom takođe nekada komandovao i Bašar al Asad, pre nego što je postao predsednik.

Prema nekim izveštajima, ta brigada se sastoji uglavnom od Druza koji već tri godine odbijaju neprestane napade Islamske države (IS). Tokom nekoliko godina opsade, stražari brigade su ubili do 5.000 militanata, iako je njihov broj manji od polovine toga. I sa svakim danom ove herojske odbrane raste autoritet njihovog lidera Isama Zahredina. Za 104. brigadu, ovo je borba za život ili smrt: ovi borci vrlo dobro znaju kakva će ih sudbina zadesiti ako se predaju na milost i nemilost “nevernicima“ i “otpadnicima“ Islamske države.

Iako oni obično pažljivo planiraju svoje operacije, američki stratezi koji su se bavili Druzima su očigledno “zadremali.“ Tokom čitavog sirijskog rata, Pentagon i njegovi “terenski“ štabovi u manu su odlučili da najviše svog truda fokusiraju na južne regione, tako da je tu otišla većina resursa. Kurdi, koji su dobili toliko mnogo borbi su relativno nedavno samo “otkriveni“ od strane Amerikanaca, i to u velikoj meri tek nakon što je Tramp preuzeo vlast. Na jugu su se, zajedno sa snagama FSA koje su SAD preuzele pod svoje okrilje, su se našli nemoćni pred Druzima koje “nisu primetili.“

Prelomna tačka je bila južna ofanziva opozije u leto 2015. godine, koju su iz Jordana podržali savetnici i obaveštajne agncije SAD-a, Izraela, Saudijske Arabije, Katara i samog Jordana. Cilj je bio da se zarobe pokrajine Qunitra, Daraa, i as-Suwayda, sa kasnijim kretanjem prema Damasku. To je bio težak period za vojsku vlade, ali su Druzi uskočili u pomoć.

Njihova vojska je prvo uništila neprijatelja na planini Hermon u Quneitri, a zatim je obranila ključnu vazdušnu bazu Thaaleh u as-Suwaydi nakon četiri dana neprestane borbe. A dva predgrađa Damaska koja su u velikoj meri naseljena Druzima – Jramana i Sahnaya – su odigrala značajnu ulogu u odbrani glavnog grada.

U tom trenutku je opozicija bila prilično oborena a njena ofanziva osujećena. Plašeći se za svoje krilo zbog Druza, u proleće 2017. godine su Amerikanci preselili FSA ne severno ka Damasku, već istočno preko Jordana ka Deir ez-Zoru. Međutim, ponovo su se preračunali. Druzi nisu dokono sedeli, već su umesto toga gotovo potpuno oslobodili svoju pokrajinu as-Suwayda, dok su vladine snage okruživale Islamiste sa severa.

Neki izveštaji tvrde da je general Zahredin, koji je u to vreme bio “na odmoru i trebao da leti iz Deir ez-Zora u specijalno zakupljenom avionu, inspirisao svoje Druze da preduzmu odlučnu akciju. Nakon što su Amerikanci bombardovali kolone vladine vojske koja je napredovala ka iračkoj granici, FSA je pokušala kontra-napad na položaje Druza u istočnom delu as-Suwayde, u neposrednoj blizini brane Zuluf, ali su nakon teških gubitaka bili primorani da se povuku još dalje.

Generalno govoreći, dok kako se sirijski rat završava i svi njegovi iscrpljeni učesnici najviše trebaju dodatnu ljudsku snagu, Druzi mogu odigrati još veću ulogu. Oni još uvek imaju oko 30.000 boraca svih vrsta koji bi potencijalno mogli biti mobilisani i koje su Druzi spremni da ponude vladi.

Naravno, Kurdi, koji se smatraju “teškom kategorijom“ na sirijskoj vojnoj i političkoj sceni i koji su okupirali preko 20% Sirije zbog udruživanja faktora, bi se mogli okupiti i naoružati isti broj – čak 30.000 vojnika. Ali Druzi, koji se i dalje drže “iza kulisa,“ su jednako težak faktor, a to pitanje, koje postaje sve značajnije, je nešto na šta moraju računati sve strane u sukobu, kako unutar tako i izvan Sirije.

Webtribune.rs

Check Also

OTKRIVENA MISIJA UHAPŠENOG AMERIČKOG MARINCA: Ubistvom ovog čoveka, planirao da izazove najgori mogući scenario za Srbiju! Evo o čemu se radi..

Bivši američki marinac Danijel Korbet, koji je 31. januara uhapšen u Beogradu, imao je zadatak …