Evropska komisija saopštila je danas da je Austrija odlučila da „zbog situacije s imigrantima koja je izmakla kontroli“ do februara produži od septembra uvedeni nadzor unutrašnjih šengenskih granica.
Time je ukupno sedam država Evropske unije zavelo takav privremeni granični nadzor unutar šengeskog prostora, izjavila je predstavnica za štampu u Evropskoj komisiji Nataša Berto (Natasha Bertaud).
Mediji u EU prenose i najavu vlade u Ljubljani da će uvesti proveru pasoša i identiteta putnika na slovenačkim granicama.
Berto je navela da su, na temelju šengenski odredbi za „prinudne prilike“ Švedska, Danska i Norveška zavele nadzor na šengenskim međama.
Ona je dodala da su zbog procene o pretećoj situaciji, što je saglasno šengenskim pravilima, takve mere preduzele Austrija, Francuska, Nemačka i Malta.
„Austrija je Evropsku komisiju već u septembru obavestila da uvodi privremeni nadzor na unutrašnjim šengenskim granicama, saglasno statutu i odredbama šengena“, objasnila je Nataša Berto.
Vlada u Beču je sad Komisiji u Briselu stavila do znanja da je „produžila tu privremenu graničnu kontrolu do februara zbog toga što je situacija s imigrantima izmakla kontroli“.
Mediji u EU su preneli i izjavu predstavnika austrijskog ministarstva spoljnih poslova da bi „sledeća etapa mogla biti uvođenje kontrole na slovenačkim granicama“.
Italijanski listovi javljaju da je to zabrinulo vlasti u Rimu jer bi se moglo desiti da se izbeglice i migranti nagomilaju na italijanskim granicama, ako više nemaju prolaza preko Austrije i Slovenije.
Rimske vlasti su se uznemirile i zbog toga što su se nemačka kancelarka Angela Merkel i njen ključni stranački parter, bavarski premijer Horst Zehofer dogovorili da mnogo brže odbacuju zahtev za azil migrantima koji dolaze sa severa Afrike.
Reč je o Maroku, Alžiru i Tunisu gde bi imigranti, koji u ostali deo EU dolaze preko Italije, bili vraćani po ubrzanom postupku, ali je problem što to nisu „bezbedne zemlje“ u pogledu vladavine prava i demokratije.
Stranka CDU kancelarke Merkel i njena partnerska bavarska partija CSU žele da ubede glavnog partnera u vladi, socijaldemokratsku SPD, da usvoje zakon sličan onome koji je uvedan za države Zapadnog Balkana, a to znači da praktično nemaju nikakvih mogućnosti za azil.
Češka nije u stanju, a nije ni dužna da prima izbeglice na bazi kvota koje „gura“ Evropska komisija – izjavio je češki premijer Andrej Babiš.
Potpredsednik češke vlade, koji je istovremeno i ministar ekonomije i finansija, bio je potpuno otvoren: „Situacija se danas principijelno izmenila. Ne postoji ništa što Češku obavezuje, a smatram i da mi nismo u stanju da u ovim trenucima bilo koga primamo. Češki političari su dužni prvo da garantuju bezbednost svojim građanima, a tek potom da razmišljaju o mogućnosti da se pokaže solidarnost sa izbeglicama. Češka i svojih problema ima više nego dovoljno“.
Sve je ovo Babiš rekao u intervjuu praškom listu „Pravo“, a našao je za moguće i potrebno da i ovo izgovori: „Ako neke zemlje žele još da primaju izbeglice, iako nisam siguran da više takve postoje, neka ih uzimaju direktno u Turskoj i prevoze u svoje zemlje avionima.
Češki zvaničnici doneli su odluku o zatvaranju granica i zabrani za ulazak migranata, dok se Merkelova „ne dovede u red“. Jedan visoki zvaničnik Češke je u šali rekao, „Neka sada migrante dopremaju avionima“.
Pored Češke, Austrija je odlučila da ukine Šengenski sporazum na svojoj teritoriji, što zvaničnici EU ocenjuju kao tehnički raspad unije.
ITALIJA NE ŽELI DA SLUŠA BERLIN I BRISEL
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ocenio je da odnosi Italije sa ostatkom Evropske unije „nisu baš najbolji”.
Pritom je optužio italijanskog premijera, Matea Rencija, da pokušava da „demonizuje Evropsku uniju”.
Renci je na ovo, naravno, odreagovao.
Optužio je Junkera da pokušava da Italijom upravlja izvana i poručio mu: ne pokušavaj, to nije moguće!
„Italiju morate čuti i razumeti! Prošlo je vreme – naglasio je Renci – kada je neko mogao misliti da Italijom može upravljati izvana. Italija zaslužuje poštovanje!”
FRANCUZI DIŽU POBUNU U EVROPSKOM PARLAMENTU
Francuski poslanik u Evropskom parlamentu podneo je amandman na izveštaj Dejvida Mekalistera o napretku Srbije u kom traži da se preispita nezavisnost Kosova, kao i učešće pojedinih država EU u bombardovanju SRJ 1999. godine.
Evropski parlamentarci uložili su čak 190 amandmana na predlog rezolucije o napretku Srbije koji podnosi izvestilac Dejvid Mekalister, a i ovoga puta najveći broj stigao je iz Hrvatske – čak 24 amandmana iz Zagreba traže da se pred Beograd stave dodatni uslovi od rešavanja pitanja granice i sukcesije, do povratka kulturnih dobara i zaštita prava hrvatske manjine.
Ipak da nisu svi amandmani negativni za Srbiju dokazuje onaj koji je podneo francuski poslanik Žan-Luk Šafhauser, član partije Marin Le Pen.