„U najkritičnijim momentima sudbine, mi i Srbi smo uvek bili zajedno! Oni su na sebe primali udar naših neprijatelja, a mi smo žrtvovali svoje interese za njih- Zato će Kosovo uskoro opet biti Srpsko!“

(Poznati ruski geopolitičar Aleksandar Dugin, koji je dokazani prijatelj Srba i Srbije, celu svoju poslednju autorsku TV-emisiju „Direktiva Dugina” posvetio je poseti predsednika Srbije Tomislava Nikolića Moskvi i njegovom susretu sa ruskim liderom Vladimirom Putinom. Fakti prenose Duginove ocene i opomene u celini)

„Srbi su za nas više nego pravoslavni bratski slovenski narod.

I odnosi među bratskim narodima nisu baš uvek ravni. Tako je i među ljudima: rođačka bliskost nije garancija da će među ljudima vladati uvek ljubav i razumevanje. Svašta se događa…

Ali, među Srbima i Rusima postoji – ljubav.

Mi nikada nismo bili naročito bliski – ni kulturno ni politički. Ali, nas sa Srbima povezuje nešto veće i od prosto zajedničke vere i krvi. Oni su – mi, mi sami. Oni su – balkanski Rusi koji su intenzivno, tragično i krvavo, ali herojski, proživeli strašnu i prekrasnu istoriju.

Srbi su – naše ja.

To je malobrojni pravoslavni narod koji je za vladavine Dušana Silnog stvorio ogromnu Balkansku imperiju koja je u svom srcu nosila misiju Zlatne vizantije.

Oni su, kao i mi, hteli da budu Treći Rim, ali su pali pred višestruko brojnijim hordama Turaka, očajnički se boreći na Kosovu polju – kao mi pod Moskvom.

Kosovo je srce Srbije. Ono je bilo i opet će obavezno biti srpsko.

Mi Rusi smo se održali na nogama i odbranili smo svoju veru, svoju slobodu i našu slovensku istinu. Učinili smo to i za našu srpsku braću.

U najkritičnijim momentima sudbine – mi i Srbi smo uvek bili zajedno. Oni su na sebe primali udar naših neprijatelja, a mi smo žrtvovali svoje interese da bismo pomogli Srbima.

U tome ima nešto iracionalno. Tako postupaju oni koji se vole.

Srbi govore: nas i Rusa – dvesta miliona. I, neprijatelji se plaše, a Srbi se na to smeju.

A kada stvari kreću loše – ti ruski milioni se pojavljuju na horizontu. Naravno ne ide ni među nama uvek sve glatko.

Devedesetih godina – kada smo izdavali sve svoje prijatelje, pa i same sebe i svoj ruski identitet, tada smo izdali i Srbe.

Nismo se zauzeli za njih kada ih je bombardovao NATO. Nismo im pomogli da odbrane Kosovo od proameričkih bandi. Tada smo bili u fatalnoj spirali padanja i zaboravili smo na našu pravu rusko-srpsku ljubav.

A evo: danas je u prijateljskoj poseti Moskvi srpski predsednik koji je govorio u tužnim tonovima.

Umorivši se od borbe – Srbi su opustili ruke. Jer, sva moć Zapada sručila se na mali slovenski narod da ga slomi.

Ruski milioni su za to vreme gledali u neku drugu stranu.

Decenije krvavih žrtava i neverovatnog samoodricanja, sa pokušajem spasavanja Jugoslavije, naše balkanske imperije, sa pokušajem očuvanja jedinstva sa Crnom Gorom, pa odbrana Kosova i – sve uzalud.

Ruski brat je bio negde nestao: nije spasio, nije se zauzeo. Nije pokazao svoja ogromna ramena niti potegao oružje. I, Srbi su se predali.

Izgleda da su spremni da priznaju diktat Evropske unije, da daju Zapadu sve što im je još preostalo. I to: onima koji su ih izgazili, razbili i ponizili.

U svetlu svega ovoga došlo je do bezmalo očajničke posete Nikolića.

On je došao u Moskvu – narodu koji je Srbima najdraži.

Došao je ne nadajući se ničemu, ni na šta ne računajući.

Nikolić je poslednji u srpskoj politici koji još kako – tako svoju sudbinu i sudbinu svoje zemlje povezuje sa Rusijom. Ostali se pragmatično okreću Zapadu.

Ovo je bila veoma tužna poseta srpskog predsednika Tomislava Nikolića. Ali, ako se duboko zaviri u našu istoriju – i rusku i srpsku – jasno je da još nije kraj.

Spasiće se samo onaj ko se bude držao do samog kraja.

Srbi su se tako držali vekovima.

Ali, moliti ih da se drže još – dok se mi konačno ne probudimo – više nemamo nikakvo moralno pravo.

Ovo je bila tužna Direktiva Dugina o Srbiji”.

POGLEDAJTE VIDEO:

(Fakti)