„Zapad nam je postavio ozbiljan ultimatum- ako ga prihvatimo dajem ostavku.. Ovo se od nas traži, ali i još mnogo gore..!“

Pred Srbiju je, kada je reč o Kosovu i Metohiji, postavljen težak i ozbiljan ultimatum jer se traži da se odreknemo imovine Telekoma Srbije u pokrajini, izjavio je danas direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, navodeći da Beograd do nedelje treba da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata „nakaradan predlog sporazuma o telekomunikacijama”.

Đurić je novinarima rekao da je po njegovom dubokom uverenju taj ultimatum neprihvatljiv, te da ni kao pregovarač ni kao Srbin ne može da prihvati to da se Srbija odrekne svoje imovine na KiM, najavivši da će, ukoliko vlada, koju bezrezervno podržava, ipak drugačije odluči, biti prinuđen da napusti funkciju glavnog pregovarača sa Prištinom i direktora Kancelarije za KiM.

„Od nas se traži da se odreknemo naše imovine kad je reč o telekomunikacijama, ali i još mnogo gore, da se odricanjem imovine kad je reč o Telekomu Srbija složimo sa time da sva naša imovina na KiM više nije naša već da pripada institucijama samoproglašene, nelegalne, lažne države u Prištini”, rekao je Đurić.

Kako je naveo, u Vladi Srbije su bili ozbiljni i teški razgovori o tome šta i kako dalje u vezi sa ovim.

„Uveren sam, iako moram da kažem da smo se svi zajedno borili za to da naši argumenti u razgovorima i sa predstavnicima EU i sa predstavnicima Prištine prevladaju, da ovakvi uslovi nisu prihvatljivi”, rekao je Đurić.

Delegacija Beograda koju je predvodio Marko Đurić prošle nedelje vodila je razgovore sa Prištinom u Briselu o primeni sporazuma o telekomunikacijama, a Đurić kaže da se „nešto vrlo čudno desilo” kada je bukvalno u toku noći između četvrtka i petka „papir koji je stajao pred nama za stolom potpuno promenjen”.

„Uslovi su fundamentalno promenjeni. Očigledno je da se neko sa strane, neko ko nije ni EU ni Priština, umešao da bi ove razgovore učinio neuspešnim, da bi možda time postigao neki drugi politički cilj i da bi Srbiju izložio pritisku kakvom do sada po ovom i po mnogim drugim pitanjima nije bila izložena”, kaže Đurić.

Direktor Kancelarije za KiM kaže da je naša zemlja suočena sa zahtevom da prihvati ovakve skandalozne i neprihvatljive uslove, da se otme naša imovina i imovina Telekoma Srbija, da se onemogući normalno komuniciranje i da se na taj način uspostavi presedan, a onda takav model preslika i na energetiku.

„Po istom modelu bi nam oteli i Gazivode i druge elektroenergetske potencijale i drugu društvenu i državnu imovinu. Dakle, ili da to prihvatimo tako kako je ponuđeno ili nema ništa od evrointegracija, nema nastavka otvaranja poglavlja i svega ostalog, to je nešto što se iz podteksta vrlo jasno vidi”, navodi Đurić.

On dodaje da za nas takva dilema sama po sebi nije prihvatljiva, te da bi za njega lično bio neprihvatljiv izbor u kome bismo eventualno odlučili da nešto što je naš vitalni nacionalni i državni interes bacimo pod noge zbog nečega što je neuhvatljivo.

Upitan ko je i kada uputio takav ultimatum Srbiji, Đurić je rekao da se to dešava u poslednjih dva ili tri dana, kao neposredan deo razgovora koji su vođeni prošle nedelje u Briselu i razgovora koje je predsednik vlade ovih dana vodio sa različitim međunarodnim zvaničnicima.

„Vlada će narednih dana razgovarati još o tome, jutros smo razgovarali o tome, rekao sam vam i veoma teške lične dileme koje imam, ali sasvim sigurno da neću nikada gaziti ni svoju savest ni državni interes, ostajući čvrsto uz ono što je politika vlade i Aleksandra Vučića i SNS, za koju znam da je takva uvek bila i da samo takva može biti”, navodi Đurić.

On smatra da je to što je Srbiji dato da se do nedelje izjasni o tome da li prihvata ili ne prihvata nakaradan predlog sporazuma kojim bi imovina Telekoma Srbija bila prebačena na Prištinu i sporazum po kome i pokrivenost signala ne bi bila ne samo na celoj teritoriji Kosova nego ne bi bila ni onakva kakva je sada, što dovodi naše građane u položaj građana drugog reda, a imovinu Srbije bi trajno od nas otuđilo.

Prema njegovim rečima, kada predstavnicima EU ili predstavnicima Prištine postavimo pitanje a šta je to što bismo mi kao država ili narod dobili prihvatanjem jednog takvog nacrta sporazuma, odgovor je uvek ćutanje.

„Kada mi kažemo nama takav sporazum ne treba, hajde onda da uopšte ništa ni ne diramo, ne menjamo, odgovor je opet ćutanje. Pravog odgovora nema”, dodaje Đurić.

(Politika)