Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Finansijsko-ekonomski rat je konstantan. On nema ni početak ni kraj. Primirje je uvek praćeno izviđanjem pred odlučujuću bitku za vlast nad nacionalnom ekonomijom.
Upravo te logike se držala Narodna banke Kine (NBK) kada je 11. avgusta završila najambiciozniju, u poslednje dve decenije, devalvaciju juana – za 1,9%.
Referentni kurs je tim potezom ustanovljen na nivou 6,2298 juana za 1 dolar u odnosu na 6.1162 za 1 dolar od prethodnog dana, obajvio je američki The Wall Street Journal.
Za američki sistem Federalnih rezervi dolaze teška vremena: sada će kineski izvoz snažnije kucati na vrata američkih i evropskih potrošača, pobedivši konkurente u cenovnoj borbi. Pogotovo što se kurs dolara u poslednjih godinu dana povećao u proseku za 20%, što je prinudilo američke proizvođače da trpe gubitke na stranim tržištima.
Nije isključeno da će u bliskoj budućnosti o devalvaciji razmisliti i Evropska centralna banka, koja je pod dužničkim teretom Grčke, Italije, Španije i Portugalije. Ovu preporuku Starom kontinentu već daje profesorka Prinstonskog univerziteta Ašoka Modi, podelivši svoja razmišljanja sa Financial Times-om: „Devalvacija evra će omogućiti zemljama južne Evrope da povećaju izvoz, konsoliduju platni bilans, povećaju obim domaće potrošnje i na kraju da ostvare odgovarajući nivo inflacije“.
Američki predsednički kandidat, republikanac Donald Tramp je ogorčen ponašanjem kineskih monetarnih vlasti.
„Oni nas jednostavno uništavaju. Kinezi će devalvirati nacionalnu valutu sve dok budu imali pravo na to. Ova mera ima pogubne posledice za nas“, – citira Trampa TV kanal CNBC.
Da li je zaista tako?
Građevinski tajkun voli da razmišlja na glas, igrajući na osećanja konzervativnih birača: „Mnogo smo moćniji od Kine. Ova zemlja se obogatila zahvaljujući nama, a njena privreda je obnovljena novcem isisanim iz Sjedinjenih Američkih Država. Sve to je ostvareno na račun radnih mesta koja smo mi izgubili“.
Retorika Trampa bliska je republikanskoj administraciji Džordža Buša mlađeg, koja je pokušala da primora Banku Kine na jačanje juana, ali je postupala korektno.
„Nećemo imati trgovinski rat sa Kinom“, – rekao je za Bloomberg u oktobru 2010. godine šef američkog Ministarstva finansija Timoti Gajtner.
Tramp sebi dozvoljava više. Upravo samo zato što nije opterećen stvarnom vlašću. Upravljajući u prošlosti Bankom federalnih rezervi Njujorka, Gajtner kao niko drugi razume međuzavisnost Kine i Amerike: kineska dolarska aktiva čini više od 3 biliona dolara, a učešće Pekinga u kupljenim dužničkim obveznicama SAD je 13%.
Izlaganje Gajtnera bi sada koristilo američkim političarima i finansijerima. Devalvacija juana je smanjila prinos državnih obveznica SAD na minimum: indeks MSCI World(Morgan Stanley Capital International World), koji odražava situaciju na berzama u 45 zemalja, pao je na 1,25 dolara, pa su uticajni bankari sa Vol Strita morali da poprave situaciju do 1,5 dolara.
Desetogodišnje obveznice izgubile su 5 procentnih poena, dostigavši 0,64%. Finansijski „zemljotres“ stigao je do obala Novog Zelanda i Australije, obarajući njihove nacionalne valute.
Novozelandski i australijski dolar postradali su više od drugih – pad sa 66,30 na 65,45 i sa 74,4 na 73,5.
Slična sudbina zadesila je kanadski i singapurski dolar, kao i južnokorejski von. Ruska rublja je oslabila još i više: američki dolar sada vredi nešto više od 64 rubalje.
Kineski faktor osetio se i na tržištu metala. Kako primećuje Bloomberg, cena aluminijuma na Londonskoj berzi metala pala je za 2,8% – na 1573,5 dolara za tonu, što je najniža vrednost od jula 2009. godine. A, bakar je pao za više od 3%, na najnižu vrednost od jula 2009. godine – na 5109 dolara po toni. Kina je toliko integrisana u globalnu ekonomiju da svaki njen pad ima evekat eksplodirajuće bombe.
Nije slučajno što direktor BK Asset Management-a Boris Šlosberg vidi u monetarnoj politici Kine slabost, upozoravajući Federalne rezerve SAD na podizanje stope refinansiranja u narednim mesecima.
„Ovo je krik očajanja, koji znači da je Kina u nevolji. Kineski lideri stvarno počinju da paniče“, – citira Šlosbergove reči kanal CNBS. Prema njegovoj proceni, „reč je o globalnoj šahovskoj partiji koju istovremeno igra mnogo igrača na monetarnom frontu“.
Strateški analitičar JP Morgan Dejvid Keli je odlučio da umiri Vol Strit:
„Ne mislim da će Federalne rezerve odustati od pooštravanja kreditne politike zbog ovog događaja. Postoji mnogo stvari koje se mogu desiti do sredine septembra“.
Dakle, intriga se nastavlja: bankari se, kao i obično, razilaze u mišljenjima.
Iskustvo svetske finansijske krize je pokazalo da velike industrijske sile nikada ne prestaju sa štampanjem novca, što se radi u nadi da se osvoji tržišni udeo protivnika na uštrb cenovne igre. Ove logike drže se megaregulatori – Sistem federalnih rezervi SAD, Banka Engleske, Evropska centralna banka, Narodna banka Kine, Banka Indije, Banka Brazila i Banka Japana – sve one stimulišu industriju jeftinim i dugoročnim kreditima, devalvirajući na taj način vrednost novca.
Rezultat svega toga je serija ustanaka u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, koje su zapadni eksperti pompezno nazvali „klasnim ratom“, aludirajući na ekonomski podkontekst „arapskog proleća“.
Čak je i Zbignjev Bžezinski, poznat po čisto političkom rezonovanju, opisao buntovnu omladinu „proletarijatom XIX veka“.
Naravno, državni udari i građanski ratovi u arapsko-muslimanskom svetu – su složeniji fenomen. Teško da ima smisla skloniti u stranu instrumentalnu prirodu novca, posebno sada, kada vlada primitivna ideologija Homo Economicus-a.
Globalni kapitalizam funkciniše po jedinom principu: ili ti, ili tebe.
U julu se Kina suočila sa padom bez presedana. Kako saopštava Glavna kineska uprava carine, vrednost izvoza pala je za 8,3% u odnosu na isti period prošle godine. U prvih sedam meseci ove godine, Kina je smanjila izvoz u EU za 2,5%, u Japan – za 10,5%. Jedini izuzetak su Sjedinjene Države, gde je prodaja robe i usluga skočila za 9,3%, što se objašnjava rastom kursa dolara, koji stimuliše potrošačku tražnju i zapošljavanje.
Ovi podaci ukazuju na to da probleme, sa kojima se suočava Peking, nije izazvao Vašington, već Brisel i Tokio. Evropska unija i Japan nastavljaju krupne programe kreditnog stimuslisanja privrede, koji oboraju kurs evra i jena, što otvara put izvoznicima uprkos trgovačkom naletu juana. Dodatne negativne posledice na tržištu izazvao je pad cena industrijskih proizvoda za 5,4%.
Koji faktori su još uticali na ponašanje kineskog regulatora?
Prvo, dugovi. Prema podacima Reuters-a, dužničke obaveze kineskih kompanija u julu 2015. godine iznosile su 16,1 biliona dolara, a u narednih pet godina, dug će se povećati na 28,8 biliona dolara. Rejting-agencija Standard & Poor’s diže uzbunu – zaduženost Kine iznosi 160% BDP-a, i dva puta prevazilazi odgovarajući pokazatelj u SAD.
Devalvacija je kreirana da obodri korporativni sektor, da bi mu ponudila prenos dela devizne zarade u juane radi podrške berzi, koja u poslednjih nekoliko meseci beleži pad za više od 33%.
Ako pokušamo da sumiramo srednjeročni rezultat, prognoza za Kinu nije ohrabrujuća. Industrijske sile ozbiljno razmišljaju o preraspodeli svetskog potrošačkog tržišta, na kome će konačnu reč imati gospodar naftonosnog Bliskog Istoka.
Odluka Kineske centralne banke o devalvaciji juana ne samo da je trenutno poprilično uzdrmala globalno finansijsko tržište već će vrlo verovatno imati i dugoročno posledice na ekonomska kretanja u svetu, smatra Džon Hardi iz Sakso banke.
„Dva su razloga zašto je Kina povukla taj potez, osim najočitijeg – veoma snažnog juana, radi snažnog dolara u proteklih nekoliko godina. Kina naime već dugo nastoji liberalizovati valutnu politiku kako bi povećala korišćenje juana u globalnim finansijskim transakcijama s trgovinskim partnerima“, kaže on.
Kina se ujedno nada da će Međunarodni monetarni fond uključiti juan u posebna prava vučenja (SDR) kao ključnu stavku u tom nastojanju da se poveća međunarodno korištenje juana i u skladu s time finansijska i politička moć koju to donosi, kaže on.
Takvu odluku MMF bi trebalo da donese do kraja godine, kada i radi petogodišnju analizu o valutama koja su uključene u SDR. MMF-ov komentar do sada je bio da je nedostatak tržišno uslovljenih fluktuacija jedna od glavnih prepreka za uključivanje juana“, kaže Hardi i dodaje da će liberalizacija kursa pomoći Kini da produbi tržište kapitala i privuče strane investicije koje će im pomoći u ispunjavanju ogromnih kineskih potreba za kreditnim finansiranjem, privatnim i državnim.
Manje pozitivan razlog za odluku o devalvaciji juana u ovom trenutku je zastoj u kineskoj ekonomiji, a nakon razdoblja s veoma snažnom valutom, Kina sada želi učestvovati u globalnim valutnim ratovima s obzirom na brojne devalvacije u svetu nakon početka finansijske krize.
Proces je započeo američki Fed, preuzela ga je Centralna banka Japana s takozvanim „abenomiks“ potezima na kraju 2013, te zatim i Evropska centralna banka s najavama programa kvantitativnog labavljenja na kraju 2014. i ostvarenjem u martu ove godine.
„Dugoročno gledano, nastojanje Kine o uvrštenju juana u SDR korpu zapravo je potez kojim žele uključiti juan među glavne svetske valute za rezerve. Nema sumnje da je Kina zavidela SAD-u na statusu dolara kao valute sa statusom rezerve nakon Drugog svetskog rata što je omogućilo SAD-u da ima ogroman spoljni deficit i finansira ogromne privatne i javne dugove. Nadaju se da će, u teoriji, nova politika pomoći Kini da ‘uveze’ globalnu ušteđevinu kako bi finansirala svoj dug i ujedno ‘izveze’ deflacijske pritiske“, pojašnjava Hardi.
Prve reakcije tržišta na odluku centralne monetarne vlasti Kine logične su jer za analizu takvo važnih informacija uvek treba vremena, a do tog trenutka, trgovci se rešavaju svih postojećih pozicija. Za dalje poteze ulagači će pratiti kolika će biti dozvoljena fluktuacija juana i, posebno važno, je li to u smeru stalnog i značajnog slabljenja kineske valute. To će uticati na deflaciju širom sveta, s očitim implikacijama na centralne banke. Za očekivati je stoga da se ulagači rešavaju dolara, kakve su i bile prve reakcije nakon odluke Kineske centralne banke, jer ko želi da poseduje dolar ako Fed ipak ne podigne kamatnu stopu, zaključuju analitičari iz Sakso banke.
(Fakti, Index.hr)
