Francuska je tokom vikenda mirno i civilizovano protestovala protiv masakra koji su naoružani bezumni pripadnici islamističkog pokreta počinili na nekoliko pariskih lokacija krajem prošle nedelje, pre svega u redakciji satiričnog lista “Šarli Ebdo”, a potom i u jevrejskom košerskom supermarketu.
Zvanična procena kaže da se prapostojbinom evropske revolucije prošetalo 3,7 miliona ljudi u nameri da izraze svoju želju da ostanu ujedinjeni oko plemenitih ideja slobode, jednakosti i bratstva.
U Nigeriji, u prošlu subotu, dogodio se nezapamćeni pokolj počinjen od strane islamističke organizacije koja se kolokvijalno naziva Boko Haram, što znači “zapadno obrazovanje je zabranjeno”. U gradu Bagi na severoistoku savezne države Borno, psihopatska grupa kvaziratnika likvidirala je oko 2.000 ljudi.
Majka kidnapovane nigerijske devojčice od strane Boko Harama. Foto: Tanjug/APMajka kidnapovane nigerijske devojčice od strane Boko Harama.
Izveštavanje iz ove afričke države je vrlo teško, pošto Boko Haram napada novinare koje niko ne štiti, ljudi na terenu su izolovani, nemaju pristup internetu i drugim sredstvima komunikacije, i ne postoji mogućnost deljenja vesti, slika i klipova na društvenim mrežama.
Uprkos svemu tome, vesti o ovom masakru su se probile do svetskih medija i gotovo da su bile ignorisane, pošto su sve oči bile uprte u Pariz. Mnogi se sada pitaju zašto.
Maks Abrams, analitičar terorizma, osudio je ovako ponašanje na Tviteru, a uskoro su mu se priključili i drugi, poput muzičara Nitina Sounija.
Jedna blogerka je postavila još direktnije pitanje: “Zbog čega ova vest nije glavna na svim svetskim medijima, i na svakom njuzfidu na Tviteru?” Dakle, zbog čega?
– Postoje masakri i postoje masakri – kaže Sajmon Elison sa “Dejli Maverika”, i dodaje da je možda ovo 21. vek, ali afrički životi se i dalje smatraju manje bitnim za vesti, i po implikaciji, manje vrednim nego zapadni životi.
Elison priznaje da postoje objektivne olakšavaćuje okolnosti u slučaju masakra u Bagi, u smislu da novinara nema i da ne postoji komunikacijska infrastruktura, da je u pitanju zabačeni deo sveta a ne njegov centar kao što je to Pariz, ali ukazuje i na to da je ovo bitan događaj u istoriji Boko Harama koji sada praktično kontroliše celu državu Borno te da postaje de fakto država u državi.
Ali, nisu samo zapadni mediji krivi; nećete verovati, ali čak su i afrički mediji praktično ignorisali masakr u Bagi. Nijedan lider Crnog kontinenta nije osudio napad i niko nije pozvao na solidarnost, piše britanski Gardijan.
– Naš bes i solidarnost koje smo iskazali u pogledu pariskog masakra je ujedno i simbol nemara koji mi Afrikanci iskazujemo prema sopstvenim tragedijama, i simbol činjenice da zapadne živote stavljamo ispred svojih – kaže Elison.
Mnogi su ukazali i na to da nigerijski političari ostaju nemi što se tiče događaja u Bagi. Predsednik Gudlak Džonatan je izrazio žaljenje zbog žrtava u Francuskoj, ali nije rekao apsolutno ništa o pokolju počinjenom u njegovoj zemlji. Neki ovo tumače kao želju Džonatana da ne priča o nečemu što može da ugrozi njegov reizbor za predsednika 14. februara.
Džonatan je takođe kritikovan i zbog raskošne svadbe svoje ćerke kojoj je prisustvovao i koja se odigravala dok su manijaci iz Boko Harama klali ljude po ulicama.
Nigerijski ministar finansija je takođe izrazio žaljenje zbog zločina u Parizu, stavivši čak i tag #JeSuisCharlie, ali o zločinu u Bagi ni reč da kaže, a kamoli tag #JeSuisBaga, koji koriste neki svesniji ljudi od njega u tom delu sveta.
Međutim, čak se i ignorisanje ove tragedije bolje nego ono što je na Tviteru napisao zvaničnik vladajuće Narodne demokratske partije, pokušavajući da umanji značaj ovog događaja time što će spekulisati o njegovom prenaduvanom obimu.
Drugi, obični Afrikanci, ipak, ne žele da ćute. Možda nisu većina, koja je apatična, ali su dovoljno glasni da privuku pažnju tagovima među kojima se izdvaja #BagaTogether.
(Telegraf.rs)