U treću nedelju Vaskršnjeg posta pravoslavni hrišćani duhom se poklanjaju Časnom krstu. Na Krstopoklonu nedelju iznosi se krst na sredinu crkve: poklonimo se krstu, celivajmo ga i setimo se smisla Krsta Hristovog.
U subotu treće nedelje Velikog Posta, od davnih vremena, na sredinu crkve se iznosi krst, a četvrta nedelja Velikog Posta koja sledi posle toga naziva se Krstopoklonom nedeljom.
Iznošenje krsta na Krstopoklonu nedelju ima za cilj da nas opomene na krajnji cilj našeg intenzivnog i produbljenog hrišćanskog života kojim živimo u te velikoposne dane.
U vezi sa tim umesno je da se još jednom prisetimo mesta koje Krst – kao glavni i uzvišeni simbol hrišćanstva – zauzima u hrišćanskoj veri.
Sa jedne strane, to je Krst Hristov kao onaj odlučujući događaj kojim se završava zemaljski život i služenje Gospoda Isusa Hrista.
Prvi smisao Krsta – smisao njegovog suda nad zlom ili, tačnije govoreći, nad lažnim dobrom u čijem se ruhu zlo neprestano pojavljuje u ovom svetu, nad lažnim dobrom koje zlu obezbeđuje njegovu strašnu pobedu na ovoj zemlji.
Ali, svaki dan uzimati i nositi svoj krst ne znači samo trpeti teškoće i breme životno.
To pre svega znači neprestano živeti u saglasju sa svojom savešću, živeti u svetlosti suda savesti.
Evo, i dan danas pred licem čitavog sveta bezbožnici hapse ljude koji “nikakvoga zla nisu učinili”, muče ih, i biju, bacaju u tamnicu ili konc-logore.
I sve to “po zakonu”, sve po poslušnosti i disciplini, sve “u ime poretka” i “za dobro svih”. I koliko je i dan-danas ” Pilata” koji peru ruke, koliko je samo i dan danas vojnika koji se trude da ispune svoju vojničku disciplinu i koliko i dan danas ima ljudi koji poslušno i ropski urliču, ili u najboljem slučaju ćutke posmatraju taj trijumf zla u svetu.
Tokom ove nedelje trebalo bi suzdržavati se od svih iskušenja, svađa, prepirki, nervoze… Treba biti smiren i sveden, tih i povučen.
Zato, izbegavajte stresne situacije.
Kao i tokom celog posta, nemojte jesti mrsnu hranu, pridržavajte se običaja.
(Telegraf.rs)