Šaulić je 17. februara 1993. izboden nožem u jednom haustoru u Beču, a 25 godina kasnije na isti dan je poginuo u Nemačkoj
Pre 25 godina, 17. februara, u haustoru u Beču, kralj narodne muzike Šaban Šaulić izboden je nožem i jedva je ostao živ. Istog dana, dve i po decenije kasnije, kralj narodne muzike izgubio je život u teškoj saobraćajnoj nesreći!
Kako „Alo!“ ekskluzivno saznaje od izvora bliskog porodici pokojnog pevača, Šaulići su godinama slavili 17. februar kao Šabanov drugi rođendan, a nikome nije palo na pamet da će pevač baš na taj dan izgubiti život.
– U šoku smo što je poginuo istog dana na koji su ga izboli pre 25 godina. To je neverovatno! Više od dve decenije, Goca svake godine na taj dan pali sveću u crkvi i seče kolač… Toga dana porodica je slavila Šabanov drugi rođendan. I to se ponavljalo iz godine u godinu, bez obzira na to gde bi bili na taj dan.
Kada god su bili na nekom putu, Goca je preuzimala da pronađe crkvu u kojoj je palila sveću… Strašno je to što je život izgubio baš na taj dan. Je li to sudbina ili zla kob, ne znam – ispričao je za „Alo!“ izvor blizak Šabanovoj porodici.
I sam Šaban često se prisećao dana kada je 1993. godine za dlaku izbegao smrt.
– Jedan mučan slučaj mi se desio u Beču, kada je trebalo da nastupim u jednom restoranu, a gazda drugog restorana platio je ljude da me sačekaju i u haustoru izbodu nožem. Haustor kao svaki haustor, bez svetla…
Ja sam ušao iz osvetljenog hodnika u potpuni mrak i ništa pred sobom nisam video. Jedan me je povukao za ruku i počeli su da me bodu nožem po leđima. Pokušavao sam da eskiviram, da bežim, jer sam čitav život bio sportista.
Međutim, nisam video nikog, bio sam kao ćorava kokoš, jer je trebalo vremena da mi se oči priviknu na mrak. Pokušao sam da bežim unazad, ali sam onda osetio nož i ubod otpozadi. Srećom, nisu mi pogodili nerv i mišić, nego su uboli negde pored.
Oni su onda pobegli, ubeđeni da su me ubili, da sam mrtav. Ja sam mislio da sam skončao i da je gotovo – ispričao je svojevremeno Šaulić i nastavio:
– Video sam tu dvojicu kako beže, a nisam znao kuda idu. Mislio sam da će ako krenem i ja videti da nisu završili posao, pa će se vratiti da dovrše. Jedan me je udario i po licu gvozdenim bokserom, od čega sam imao veliku brazgotinu. Imali su nameru da mi oduzmu život…
Stanovao sam na trećem spratu u zgradi bez lifta i sećam se odlično da je do mog stana trebalo da pređem 75 stepenika. Znam, jer sam brojao dok sam se peo, držeći se za gelender onako ufalčovan – prisećao se tog 17. februara 1993.godine jedan od najboljih pevača današnjice.
Dvadeset pet godina kasnije, istog dana, nije uspeo da se spase.
U teškoj saobraćajnoj nesreći tragično je izgubio život i zauvek nas napustio kralj naše narodne muzike.
Šaban zamenio let, pa pojurio u smrt
Kao što naši stari vole da kažu: „Nema smrti bez sudnjega dana“, tako je i kralju očito bilo suđeno da toga dana napusti ovaj svet.
Supruga Gordana Šaulić kupila je Šabanu avionsku kartu za popodnevni let, ali ju je on samoinicijativno zamenio za jutarnji. Kako smo saznali, nije mogao da dočeka i žurio je kući. Umesto kući, otišao je u smrt.