Revolucionarni lek protiv raka, koji su nedavno predstavili ruski naučnici, ja sam otkrio još pre tri godine i prezentovao ga u Grčkoj i Tajvanu. Potrebno je bar još deset godina ispitivanja da taj lek uđe u upotrebu, ali sam uveren da ću ga usavršiti pre ruskih kolega.
Srpski naučnik Željko Prijović tvrdi da je, zajedno sa grupom istraživača iz beogradskog Instituta „Vinča“, na putu da otkrije revolucionarni lek protiv raka!
Prema Prijovićevim rečima, nedavna tvrdnja ruskih stručnjaka sa univerziteta „Lomonosov“ da su razvili metode za lečenje karcinoma silicijumskim nanočesticama nije nikakvo senzacionalno otkriće! Naime, on je gotovo isti pronalazak predstavio još 2013. godine na eminentnim svetskim skupovima u Grčkoj i Tajvanu.
Prijović je uveren da će on i njegov tim pronaći lek za rak pre ruskih kolega, ali upozorava da će do tada proći još mnogo godina.
Iste metode
Ovaj vrhunski biohemičar ne optužuje ruske eksperte da su mu ukrali pronalazak, iako su ga predstavili više od tri godine posle njega. Kako kaže, potpuno mu je logično da su došli na istu ideju kao i on.
– Metoda lečenja karcinoma pomoću takozvane nanotehnologije je nešto na čemu radim tokom cele svoje karijere, već čitavih 25 godina. Svoja otkriće predstavio sam 2013. godine na svetski priznatim skupovima u Grčkoj i nešto kasnije na Tajvanu. Suština moje ideje je da se terapijom deluje samo na obolele ćelije, a da se zdrave poštede.
A onda sam, pre nekoliko nedelja, pročitao da su ruske kolege predstavile gotovo istu metodu. Iskreno, ne mislim da su me pokrali, ceo svet traži lek protiv raka, a svima su metode vrlo slične. Samo što smo se ove metode moj tim i ja prvi setili. I verujem da ćemo je ispitati pre Rusa i da ćemo pre njih otkriti taj toliko željeni revolucionarni lek protiv raka – kaže nam ovaj priznati naučnik.
Prijović nam je do detalja objasnio koje su sličnosti, a koje razlike između njegove i ruske metode.
– Ono što je zajedničko Rusima i meni jeste što radimo na tome da putem vene, korišćenjem nanočestica koje nisu ništa drugo nego jedna hemijska smeša, isporučimo lek direktno u oboleli organ, a da pritom ne zahvatimo zdrave ćelije.
To bi bila daleko bolja i efikasnija metoda od hemioterapije i citostatika, jer oni deluju i na tkivo koje nije zahvaćeno karcinomom. S druge strane, razlika između nas i Rusa je u tome šta ćemo ubrizgavati u venu i kako ćemo obezbediti da lek stigne samo do obolelog tkiva – opisuje Prijović.
Prema njegovim rečima, srpski tim iz Vinče je i dalje barem korak ispred ruskih kolega.
– Kako je odjeknula vest iz Rusije, u prvi mah sam pomislio da su oni svoje istraživanja isprobali na čoveku. Međutim, ispostavilo se da su to uradili tako što su uzorak ljudskog tumora razvijali u takozvanoj Petrijevoj šolji i na tome sprovodili istraživanja.
Ako ćemo realno, u ovoj trci mi iz „Vinče“ smo na korak ispred Rusa, jer smo svoja istraživanja već počeli da sprovodimo na miševima, odnosno živim stvorovima – kaže Prijović.
On napominje i da su njegova višegodišnja istraživanja potvrdila da je moguće isporučiti lek putem nanočestica direktno u kancerogeno tkivo, što su objavili i Rusi. Međutim, to mora biti dokazano i u praksi, najpre na životinjama.
– Miševima smo presadili ljudski tumor debelog creva i putem nanočestica ubrizgali smo im lekove koje sam osmislio. Tokom narednih dana seciraćemo ih i videti kako se ponašao tumor, a kako zdrave ćelije – objašnjava Prijović.
Niz testova
Čak i ako se ispostavi da je primenjena terapija kod miševa dala rezultat, Prijović naglašava da je to samo jedan korak u dokazivanju da je ono što su osmislili ipak lek.
Čak i da prođe eksperiment sa miševima, čeka nas dokazivanje na još dve vrste životinja, potom ispitivanje na ljudima kod kojih su iscrpljene sve mogućnosti sada primenjivog lečenja, pa istraživanje na dobrovoljcima. Tek onda kreću standardna klinička ispitivanja. Dakle, da bi nešto dobilo status leka, odnosno počelo da se primenjuje u praksi, potrebno je osim znanja, i vreme. I, naravno, mnogo para – kaže Prijović.
Radi i sa magnetima
Prijović ističe da je tokom dugogodišnjeg istraživanja pokušavao na razne načine da „navede“ nanočestice da deluju samo na bolesno tkivo.
– Pokušavamo to da uradimo i sa magnetima, koji privlače nanočestice. Na bolestan organ, recimo dojku, stavi se magnet koji privlači nanočestice na koje smo već „prikačili“ lek. Međutim, to je primenjivo kod raka jajnika ili dojke, gde je sa spoljne strane moguće pristupiti organu, ali sad tražimo način kako to da primenimo kod kancera jetre ili pankreasa, koji su unutrašnji organi – objašnjava Prijović.
Dobio sponzora za jedno istraživanje
Željko Prijović je 2015. godine pobedio na konkursu jedne inostrane biotehnološke kompanije u istraživanju novih metoda lečenja raka. Njegovo rešenje je bilo prvo u konkurenciji 250.
– Suština mog rada zasnivala se na tome da bi dva leka koja sam patentirao sa svojim timom dok sam radio na Tajvanu, u kombinaciji sa antitelima koje proizvodi firma na čijem sam konkursu pobedio, dala daleko bolje rezultate u pogledu uništavanja malignih tumora. To ne bi bilo toksično po ostatak organizma, što je sad slučaj sa citostaticima. Nagrada mi je omogućila dalja istraživanja, koja sad sprovodim – kaže Prijović.
(Izvor: Informer.rs)