Home / ZDRAVLJE / DISKOPATIJA– Patnja od dugog sedenja..

DISKOPATIJA– Patnja od dugog sedenja..

Iako povrede kičmenih pršljenova i diskova mogu nastati i kao posledica saobraćajne nezgode ili neopreznog skoka, najčešće je reč o degenerativnim promenama zbog dugog sedenja ili stajanja …

covek- bol- kicma

Diskopatija je reč koju ne volimo čuti. Razloga je mnogo, a dve vrste uzroka – prvi su traume (najčešće kao posledica saobraćajne nesreće ili pada s visine), a druga vrsta su degenerativni procesi na kičmi.

Da bi se opisala diskopatija kao oboljenje kičmenog stuba, najpre se treba podsetiti da je naša kičma sagrađena od 32 pršljena – to je njen čvrsti, noseći deo. Ali tu je i hrskavica ili dlskusi koji sprečavaju trenje između pršljenova, te ligamenti odnosno mišići koji se nalaze duž kičme objedinjujući njen pršljenski i diskusni deo.

Unutar kičme smeštena je kičmene moždine u kojoj je splet nerava zaduženih za osetljivost kao i omogućavanje niza životnih funkcija među kojima su i pokreti. Sistem je građen tako da su pršljenovi tvrdi deo koji daje čvrstoću i oslonac, a diskusni jastučići umetnuti između pršljenova koji služe samo i isključivo kao amortizeri.

Na rendgenskom slici pršljenovi se vide kao bela, odnosno svetla polja, a diskusi se ne vide pa onda oni i izgledaju kao tamne senke. Ako pak vidimo da je prostor gde bi trebao biti jedan diskus uži od prosečnog, tada kažemo da se radi o diskopatijama.

Dakle, ako dođe do povrede diskusa, odnosno hrskavice koja se nalazi između pršljenova, nastaje diskopatija. To ne znači bolest niti bolno stanje, niti po tom nalazu možemo reći da li pacijent ima bolove ili ne, već znači samo određeni skup procesa koji je doveo do toga da se hrskavičav pločica stanji.

Kako nastaje diskopatija Kičma je naš oslonac i sama pomisao na njenu povredu izaziva u čoveku strah. Zato reč diskopatija ne volimo ni čuti jer se plašimo za svoje diskove. No, kod diskopatije ne pate diskovi već osoba koja ima taj problem.

Kao jedna od najčešće korišćenih reči za opisivanju rendgenskih snimaka kičme, diskopatija budi nema straha. Nedovoljna, kratka ili nerazumljiva lekarska objašnjenja dozvoljavaju mašti da stvara prilično zastrašujuće konstrukcije i od muve napravi slona.

Činjenica je da se diskopatija manifestuje jakim i prodornim bolom najpre u predelu povređenog diskusa, ali donosi i brojne druge neželjene efekte i simptome. Bol, trnjenje, vrtoglavica. Intezltet bola može biti tako jak da izazove blagu do potpunu ukočenost, nemogućnost oslanjanja na jednu ili na obe noge ili smetnje pri pomeranju i okretanju.

Drugi neželjeni efekti nastaju kao posledica nastalog trenja između pršljenova, usled čega dolazi i do uklještenja određenih nerava duž kičme. Zbog toga se bol ne zadržava i nije prisutan samo lokalno na mestu povređenog diskusa već se prenosi i na druge regije u telu, recimo na predeo rebara, karlice ili na neke od ekstremiteta.

Simptomi koje jedna diskopatija može uzrokovati su razni, već u zavisnosti na kojem se delu kičme nalazi. Ako je ona u vratnom segmentu, tada to mogu biti blagi bolovi vrata i ramena, ponekad bolovi ili trnjenje u jednoj ili obe ruke, a ređe glavobolje i vrtoglavice.

Bitno je ukloniti simptome. Ukoliko je diskopatija locirana u krstima tada su to svakako bolovi donjeg dela leđa, koji mogu biti praćeni i bolnošću i preponskoj regionu i nogama. No, važno je reći da sama diskopatija ne mora da izazove niti jedan od navedenih simptoma. Ona naprosto može biti tu bez bilo kakvih problema.

Diskopatiju može izazvati neadekvatno i nepravilno podizanje velikog tereta, zatim nagli i nepravilni trzaj u predelu kičme ili udarac. Kod težih oblika moguća je i pojava nekontrolisanog i nepravilnog načina hodanja pri čemu osoba nesvesno zbog uklještenog nerva savija nogu u predelu kolena i podiže je dok hoda.

Šta raditi ako se pojave bolna stanja uzrokovana diskopatijom?

Pre svega važno je ukloniti simptome. Ako se radi samo o diskopatijama, bez drugih patoloških procesa na kičmi, onda to obično nije teško, jer oni dobro reaguju na tretmane fizikalnom terapijom, masažom, pa i kiropraktikom. Da bi se ublažio i kontrolisao bol, korisnosno je uzimati vitamin B6 koji doprinosi obnavljanju hrskavice.

Ono što je mnogo važnije zbiva se nakon tog primarnog lečenja. Većina diskopatija ipak, osim kad je reč o genetskim predispozicijama ili pokojem nestašluku, najčešće govori o neadekvatnom životnom stilu, što će reći da dotična osoba previše sedi ili stoji.

Vežbe, vežbe i opet vežbe U tim situacijama telo naprosto pokušava prilagoditi svoju građu uslovima u okolini, a kako teško menja kosti, tako nastoji promeniti oblik hrskavice, u čemu i uspeva.

Kako je reč o procesu koji traje, kako onda kada su bolovi prisutni, tako i onda kada nisu, valja se ozbiljno pozabaviti svojim telom ne bi li se barem brzina tog procesa svela na minimum.

To se može postići isključivo vežbanjem koje se mora sastojati od dve vrste vežbi – najpre vežbi snage kojima se jačaju mišići kičme, posebno onih koji okružuju bolno područje. Na taj način rasterećuju se samo pršljenovi i diskusi.

Posle toga dolaze vežbe ¡stezanja kojima se održava fleksibilnost ligamentarnog i tetivnog sistema kičme i direktno smanjuje mogućnost ponovnog pojavljivanja bolnih stanja.

Check Also

ZAPANJUJUĆE OTKRIĆE RUSKIH LEKARA: PIRAMIDE KOJE MOŽETE I VI NAPRAVITI LEČE RAK, SPREČAVAJU RAZVOJ VIRUSA, SNIŽAVAJU ŠEĆER I JOŠ..

U Rusiji se nalazi 17 piramida, a najveća je kod Moskve. U Rusiji one nisu …