Mozak, moždana oboljenja i prirodno lečenje..

Naš je mozak čudesan organ koji je priroda poklonila čoveku. Bez mozga se ne bismo mogli ničega prihvatiti, ni planirati, ni izvesti, ni dovršiti.

Svaki dan se možemo tome ponovo veseliti. Ako čovek dobrovoljno ili prisilno gladuje tako da većina organa izgubi veći deo svoje prijašnje težine, mozak i kičmene moždine sačuvaju svoju prvobitnu težinu.

To, da se sve pre istroši nego mozak, govori u prilog činjenici da je mozak važno ishodište većine životnih pobuda. Orah je vrlo pogodan model za upoređivanje sa čovečijim mozgom. Tvrdu ljusku možemo uporediti sa lobanjom. Jezgro predočava veliki mozak; kožica, koju sa svežeg oraha lako skinemo, predstavlja moždane ovojnice.

Između kičmene moždine i mozga je mali mozak, približno velik kao pomorandža. O funkciji mozga, koliko je već ispitana, možemo stvoriti određenu sliku ako razgledamo napravu za uključivanje i isključivanje struje u velikoj električnoj centrali, komandni prostor savremenog prekooceanskog parobroda, ili prostor za pilotiranje modernoga prekooceanskog aviona.

Brojne naprave i kontakti učine na nas silan utisak i izazovu zaprepaštenje i divljenje. Komandni je prostor u određenom smislu mozak lađe ili aviona. Sve što se dešava na putu, svaka promena smera, svaka borba protiv elemenata prirode, stoji pod nadzorom i dobija podsticaje od komandne centrale mozga.

Mozgu daje energiju telo. Energiju daju mašine za proizvodnju električne struje, i za rad i za svetlo. Ako proizvodnja energije otkaže, kvar moramo tražiti u centrali koja neispravno radi, ili je prestala raditi, do čega uvek može doći, iako su postrojenja već tako usavršena.

Od zamisli do stvarnosti

Energiju našem mozgu dovodi krv. Ako u krvi ima dosta hranljivih materija, soli i vitamina, tako da svaka nervna ćelija dobije ono šta joj treba, onda je sve u redu. Svaka od više miliona moždanih ćelija ne vrši sama za sebe svoje funkcije.

Mozak je razdeljen u radne grupe (regije) ili centre, do danas ih je otkriveno više od dvadeset. Kako se isključi neki centar, pokazuje nam moždana kap.

Do oštećenja dolazi u velikoj unutrašnjoj kapsuli (capsula interna), a ne u moždanoj kori. Ako je pukla krvna žilica u velikoj unutrašnjoj kapsuli desne hemisfere mozga, tako da ćelije u kori desne hemisfere mozga ne dobiju dovoljno krvi, onda se posledica kapi, paraliziranost, pojavi na levoj polovini tela.

Do toga dođe zato što se svi nervni putevi u telu ukrštavaju.

Ono što osećamo desno, mozak zabeleži na levoj strani i obratno. Ako telo kvar ukloni, paraliziranosti nestane, i bolesnik počne opet govoriti. Ako je govorni centar dokraja uništen, bolesnik razume što mu govorimo, shvata šta se oko njega zbiva, ali ne može govoriti, ili se krivo izražava. Ponekad može odgovor pravilno napisati.

Štetnost

Na funkciju mozga nepovoljno utiče i sniženi i povišeni krvni pritisak. Vrtoglavica i nesvestica mogu biti posledica povišenog i sniženog pritiska. Uprkos tome što je mozak u lobanji dobro zaštićen, do njegova oštećenja vrlo lako dođe pri nesrećama i zemljotresima mozga.

Pomislimo na brojne padove pri skijanju i drugim sportovima. Koliko puta se pri tome jako potreslo, ili udarimo po glavi i, dakako, po mozgu, bez vidljivih posledica, a ipak se to odrazi na mozgu.

Ako je udarac prejak tako da se ne rastrgnu ovojnice mozga, iscuri moždana tečnost (likuor) u kojoj mozak lebdi gotovo u bestežinskom stanju, pa mozak, poput lađe, potone na dno. Zbog toga dođe do pritiska na različite centre.

Čoveku postane slabo, centar za razmenu materija je oštećen, bolesnik počne da povraća, a ponekad dobije i prolive. Bolesnik mora mirno ležati da rastrgana mesta mogu zaceliti i mozak opet zapliva u moždanoj tečnosti kao ploveća lađa.

Alkohol i lekovi takođe paraliziraju pojedine centre, a druge uzbude. Zbog toga čovek izgubi izvesne kočnice i čini takve stvari kakve normalno ne bi nikad učinio. Do trajnih oštećenja sa smekšanjem mozga i uzetost dolazi osobito posle delovanja otrovnih metala, npr. Arsena, žive i drugih, koji oslabljuju životnu snagu organizma.

U mozgu i drugom centralnom nervnom sistemu dolazi do kočenja, ili ispadanja funkcija, kao npr. U kasnijim stadijumima sifilisa. Otrovi kovina godinama se mogu nagomilavati u telu, a istom u starosti pokažu se tragične posledice. Zato se moramo čuvati upale moždanih ovojnica, koja može ostaviti teške posledice.

Izbegavamo je tako da se brinemo za pravilan protok krvi. Ako upalu mozga uzrokuju bakterije, moramo se što pre izlečiti. U takvom je slučaju najdelotvorniji preparat Echinaforce. Ako se upala ovojnica mozga ne izleči potpuno, može doći do delimične uzetosti (kapi) ili drugih trajnih oštećenja.

Zbog toga ne smemo bolesti potcenjivati, nego im moramo obratiti svu pažnju i brigu. Bolesnik ne podnosi buku i svetlo, pa treba imati tamnu sobu i potpuni mir. Upala moždanih ovojnica je uvek opasna, i često puta završava smrću.

Nužne mere

Malokad u mladosti iu starosti punoga stvaralačkog zanosa pomišljamo na to da će nam mozak biti preko potreban i u starosti. Ako želimo u jesen svoga života ostati telesno i umno sposobni i čili, tada moramo brizi za mozak posvetiti više pažnje nego što je danas običaj. Koliko se ljudi redovno odriče dragocenog spavanja, izvora za obnovu i snagu mozga!

Ponekad se može pogrešiti, ali trajna zloupotreba mozga vodi do premorenosti, a s vremenom i do smanjenja sposobnosti.

Najbolju ćemo uslugu učiniti našem zdravlju a ujedno i mozgu ako pođemo spavati rano i ako dovoljno dugo i dobro spavamo, ako se brinemo za prirodnu, ukusnu hranu, za kretanje i odmaranje na svežem vazduhu, i ako budemo izbegavali različita, naročito trajna trovanja.