Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Krastavci su jedna od najstarijih povrtnih kultura, a jedna su od retkih namirnica koja se može konzumirati u neograničenim količinama, uz mnogo blagotvornog delovanja na ljudski organizam.
Iako najveći deo sadržaja krastavca otpada na vodu, njegova nutritivna vrednost je visoka: 100g krastavca sadrži oko 95g vode, 2g ugljenih hidrata, 0.5g belančevina i 0.2g masti, dosta kalijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, vitamina C te vredne količine provitamina A, vitamina E, folnu kiselinu i enzime.
Bogatstvo kalijumom čini krastavac idealnom letnjem namirnicom, jer organizam kroz znoj izbaci mnogo ovog minerala, te je konzumacijom krastavca lako ga nadoknaditi. Da bi se nadoknadio kalijum u organizmu, krastavac ne bi trebalo soliti.
Prisustvo kalijuma, kao i magnezijuma i vlakana čini krastavac namirnicom koja se preporučuje osobama sa povišenim krvnim pritiskom. Silicijum i magnezijum, uz kalijum, takođe deluje na povećanje gustine kostiju.
Krastavac se, takođe, preporučuje za čišćenje želuca, jačanje želudačne sluznice, normalizaciju varenja, čišćenje bubrega i urinarnog trakta. Krastavci blagotvorno deluju na rad jetre i žuči, te čiste i snižavaju šećer u krvi. Idealan protiv dehidracije, krastavac uopšteno podiže imunitet organizma, podstiče razmenu materija u organizmu te deluje protiv stresa.
Izuzetno zastupljen u nezi kože, krastavac je održava elastičnom, štiti je od slobodnih radikala koje ubrzavaju starenje. U spoljnoj upotrebi najčešće se koristi kao dodatak maskama, a poznato je njegovo delovanje protiv ‘umornih očiju’, područja gde se javlja celulit, jer krastavac zateže vezivno tkivo.
Osim što zrelu kožu čine glatkom, čvršćom i napetom, krastavci pogoduju i masnoj i nečistoj koži jer čiste i sužavaju proširene pore. Oni deluju i protiv akni, ali raznih drugih kožnih bolesti.
