ISKORISTITE LEKOVITI ŠIPAK- Plod divlje ruže za spas od virusa i infekcija..(RECEPT)

Šipak (lat. Rosa canina) je biljka koja pripada rodu ruža (Rosa), porodici Rosaceae.

Nosi titulu jedne od najstarijih biljaka korišćenih u ishrani i lečenju.

Još u kamenom dobu ljudi su za ozdravljenje koristili njegovo lišće, plod i cvet, a za vreme Rimskog carstva verovali su da je efikasan čak iu lečenju besnila.

Otuda potiče njegovo ime Rosa Canina (šipak, canis – lat. Pas), au narodu je danas poznat po više od desetak različitih naziva, od šipkovine, divlje ruže, plotne družice i sl.

U dobra stara vremena naše bake su sa vrhunskim umećem pripremale razne zdrave i ukusne preparate od ove dragocene biljke.

Tako su se u nekadašnjim smočnicama mogle naći marmelade, džemovi, razni likeri i vina od šipka.

Osim što su služili zdravlju naših starih, ovi proizvodi i njihova priprema bili su jednim delom i deo narodne tradicije koja danas, nažalost, izumire.

Kad otkrijete šta sve čuva obični plod divlje ruže, možda baš vi opet posegnete za ovim blagom pokraj puta.

Raste uz živice, šumarke, uz poljski put …

Šipak raste u obliku razgranatog, trnovitog, listopadnog grma.

Sigurno se na njega nabasali u šetnji prirodom – možete ga pronaći u šumarcima, sunčanim rubnim područjima šuma, na poljskim putevima, pašnjacima te među raznim drugim rastinjem i grmljem.

Od kasnog proleća do sredine leta krase ga prekrasni beli ili ružičasti cvetovi koji sa svojih pet latica istovremeno odišu skromnošću, ali i elegantnom lepotom.

Bobičasti plodovi su dužine 01:00-02:00 centimetra, okruglastog do eliptičnog oblika, slatko-kiselog ukusa.

Formirati se počinju već početkom leta, a dozrevaju u septembru i oktobru.

Sasvim formirani, zreli plodovi obavijeni su čvrstom korom crvene ili crvenonarančaste boje ispod koje se nalaze tvrdi sitni plodići prekriveni kratkim čvrstim dlačicama.

Šipak je rasprostranjen po celoj Evropi, na centralnom i zapadnom delu azijskog kontinenta te na području severne Afrike.
Riznica vitamina i minerala

Plod divlje ruže bogat je zavidnom količinom hranljivih nutrijenata.

Obiluje vitaminima D, P, K, B1, B2, B3 i provitaminom A (beta karoten).

Ono po čemu se izdvaja i što ga čini jednim od najzdravijih plodova je visoka koncentracija vitamina C, koja je prema tvrdnjama naučnika čak pedeset puta viša nego u narandži.

Osim toga, mnogi ugledni naučnici (Vinkelmann, Flamm i dr.) Proveli su istraživanja koja su potvrdila da se kuvanjem plodova šipka sadržaj vitamina C u njima ne smanjuje.

Upravo suprotno – nakon desetominutnog kuvanja ploda, količina vitamina C se prema tvrdnjama istraživača čak i povećava!

U mesnatim plodovima šipka sadržane su znatne količine važnih minerala; natrijuma, gvožđa, selena, mangana te nešto manje količine magnezijuma, kalijuma, fosfora, sumpora i silicijuma.

Odličan je izvor flavonoida, jabučne, limunske i askorbinske kiseline, tanina, karotenoida (likopen i ksantofil).

Pomoćnik dobre probave i zdravih bubrega

Šipak je bogat voćnim kiselinama koje imaju značajnu ulogu u lečenju i ublažavanju bolesti bešike i bubrega.

Od velike je važnosti u prevenciji bubrežnih i mokraćnih kamenaca.

Na prirodan način štiti i varenje – podstiče je i reguliše, bez štetnih nuspojava.

Pomaže kod svih stomačnih tegoba: zaustavlja proliv, nadraživanje želuca i povraćanje i blagotvorno deluje na obnovu želudačne sluzokože.

Prirodni je diuretik koji telu pomaže osloboditi se toksina i obnoviti ceo organizam.

Zaštita od bakterija i virusa

Flavonoidi sadržani u šipku imaju brojne pozitivne učinke na organizam – štite ga od raznih patogena iz okoline, kao što su bakterije i virusi.

Vitamin C najsnažnije je sredstvo protiv infekcija, posebno u prevenciji gripa i prehlade.

Jača imunitet, te pomaže ukupnom oporavku organizma nakon bolesti.

Spas za bolne zglobove i mišiće

Trjeslovine kojima je šipak bogat takođe su odlični saveznici zdravlja.

Blagotvorno deluju na mišiće, kosti i sluznicu, štite ih od uzročnika bolesti i pomažu u njihovom lečenju.

Zbog protivupalnih svojstava šipak se smatra dragocenim prirodnim sredstvom za lečenje artritisa i gihta i reume.

Istraživanje iz 2007. godine sprovedeno na pacijentima koji su patili od upale zglobova potvrdilo je snažne efekte šipka na ublažavanje upalnih procesa.

Kod pacijenata koji su svakodnevno uzimali kapsulu šipka bol je smanjena za čak 40%.

Rešenje za stres i hormonske poremećaje

Šipak je izuzetno delotvoran u suzbijanju mnogih zdravstvenih tegoba koje su usko povezane sa stresom.

Pomaže u ublažavanju simptoma čira na želucu, visokog krvnog pritiska te pojedinih cirkulacionih tegoba koje su posledica stresa.

Ublažava glavobolju, vrtoglavicu i migrenu.

Prirodno je sredstvo koje može pomoći ublažiti menstrualne grčeve i probleme sa matericom.

Efikasan je u regulaciji hormona.

Savršena njega za vašu kožu

Bogatstvo voćnih kiselina šipak čini idealnim sredstvom za negu i zaštitu kože, iznutra i spolja.

Prirodni sastojci podstaći će odstranjivanje izumrlih ćelija na koži, smanjiti proširene pore i očistiti nečistoće na koži.

Efikasan je kod kožnih problema – pospešuje regeneraciju ćelija i povećava nivo kolagena koji je zaslužan za čvrstoću, glatkoću i sjaj.

Ublažava posledice psorijaze, ekcema, dermatitisa, opekotina kao i vidljivost hiperpigmentacije – mrlja, poput staračkih ili sunčanih pega.

Ublažava bore, ožiljke, akne, strije te koži vraća vlagu i vitalnost.

Ostale poznate zdravstvene beneficije šipka:

jača imunitet
otklanja umor i malaksalost

ublažava stres
leči glavobolju i vrtoglavicu

suzbija upale
pomaže u detoksikaciji

zaustavlja mučninu i proliv
reguliše probavu

štiti od raka i kardiovaskularnih bolesti
poboljšava cirkulaciju

čisti krv i sprečava anemiju
pročišćava disajne puteve

pozitivno deluje na kožu, mišiće i kosti
prevenira srčane bolesti
leči kožne bolesti i alergije

Berba i upotreba

Osim ploda, korisni delovi ove biljke su i cvetne latice, pupoljci i listovi.

 

Latice koje se beru u proleće upotrebljavaju se za izradu džemova i sirupa.

Koriste se i kao dodatak jelima – salatama, jogurtima, frapeima i sl.

Lišće šipka je, kao i plod, izvrstan izvor vitamina C. Bere se kada je vrlo mlado, a potom se suši u svrhu pripreme čajeva.

Cenjeni su i pupoljci od kojih se radi ekstrakt.

Plodovi šipka se beru po suvom i sunčanom vremenu, od sredine septembra do sredine oktobar

Idealne za ubiranje su svijetlocrvene i tvrde bobice. Ako su mekane, prezrele su, a takve nisu pogodne za sušenje.

Na jednom grmu berbu je potrebno vršiti u nekoliko navrata jer svi plodovi ne dozrevaju istovremeno.

Nakon ubiranja, bobice šipka je preporučljivo uzdužno prerezati i odmah sušiti na temperaturi od oko 40 ° C.

Isključivo sveže ubran šipak sušen na ovoj temperaturi zadržaće svoju prirodnu boju.

Nakon sušenja bobice se mogu samleti ili sitno narezati i pohraniti u papirne ili platnene vrećice.

Osim u obliku toplih napitaka – čajeva i kompota, šipak se može konzumirati iu salatama, supama, kolačima.

Sirup od šipka izvrstan je preliv za palačinke ili voćne kupove.

Važna napomena:

Sirov šipak nije pogodan za konzumaciju, budući da su u plodu prisutne kratke guste dlačice koje mogu izazvati iritaciju digestivnog sistema.

Takođe, prilikom sečenja šipka preporučljivo je koristi rukavice jer dlačice mogu izazvati iritaciju kože (naš savet su medicinske rukavice jer su tanke i ruke u njima nisu sputane).

Kako iskoristiti ove zdrave plodove?

1. Čaj za prevenciju kamenca u bubrezima

Sastojci:

• 1 kašika šipka
• 5 dcl ključale vode

• 2 kašike meda
• sok 1/4 limuna

Priprema:

Šipak prelijte sa ključalom vodom i ostavite da odstoji 8 do 10 minuta.

Procedite te dodajte med i limunov sok.

Čaj pijte 3 puta dnevno, pre obroka.

2. Čaj za hroničnu upalu bubrega

Sastojci:

Koristite sledeće biljke u jednakom odnosu (npr. 1 kašičica):

• šipak
• kadulja
• preslica
• borovnica
• bokvica
• 3 dcl vode

Priprema:

Pomešajte sve navedene biljke, a potom u šoljicu odvojite jednu kašičicu mešavine. Prelijte je ključalom vodom i ostavimo 10 do 15 minuta da odstoji, a zatim procedite.

Primena:

Čaj pijte ujutru na prazan stomak i uveče pre spavanja.

3. Sirup od šipka

Sastojci:

• 280 g smeđeg šećera (ili 12 kašika meda)
• 100 g šipka
• 1,5 l vode
• vanilin šećer

Priprema:

Zakuvajte vodu, šećer i vanilin šećer do ključanja, odnosno dok se šećer ne otopi.

Dodajte šipak te još kratko prokuvajte.

Procedite kroz gustu lanenu krpu, kako bi eliminisali dlačice prisutne u sipkov plodu.

Ulijte u sterilisane bočice i smestite na tamno i hladno mesto.

Otvorenu flašicu čuvajte u frižideru i potrošite u roku 10 dana.

Primena:

Sirup možete koristiti za ukrašavanje i obogaćivanje kolača, sladoleda, voćnih kupova, pudinga, palačinki i drugih poslastica.

Šipak i nar – dve različite biljke

Šipak – plod divlje ruže (porodica Rosaceae) deli ime sa ukusnim voćnim plodovima biljke latinskog imena Punica granatum (porodica punicao) koji su u narodu takođe poznati po imenu šipak (nar).

Iako obe obiluju vrlo dragocenim sastojcima, važno je napomenuti da su šipak i nar dvije potpuno različite biljke.

Iako obe obiluju vrlo dragocenim sastojcima, važno je napomenuti da su šipak i nar dvije potpuno različite biljke.