MONAH ARSENIJE SA OSTROGA OTKRIVA TAJNU: Ljudi su debeli i depresivni jer nisu čuli da je upravo u OVOME lek za SVE

monah-arsenije-jovanovic

Kada pričamo o strastvenim ličnostima, svestranim, višedimezionalnim i harizmatičnim osobinama koje poseduje pisac, uspešan slikar, i po profesiji stomatolog, pričamo o Ostroškom monahu Arseniju Jovanoniću.

Monah Arsenije je mentor mnogima, način na koji koristi psihologiju i filozofiju u svojim duhovnim propovedima pomaže duševno „izgubljenim“ ljudima koji slepo veruju ovom pravoslavnom učitelju i propovedniku.

Njegove ispovesti su iskrene i moćne, ali on drži svoj duhovni propoved na jako specifičan i poučan način. Monah Arsenije se ispoveda pred prisutnim audotorijumom, što čini njegova osećanja i misli dostupačnija prosečnom čoveku i samim tim povezuje ljude.

U jednom svom intervjuu je nedavno podelio svoje zabrinutosti o problemu koji se širi kao virus. Problem za koji toliko ljudi tvrdi da im uništava živote, Monah Arsenije zna zbog čega tačno ova virusna epidemija ne prestaje. U pitanju je depresija.

– Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato jer im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu – izjavio je.

Prema rečima oca Arsenija, uzrok ove bolest je nedostatak ljubavi.

– Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja. To sve potiče od uništavanje žene koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je Bogom dano takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojima muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera – kaže otac Arsenije.

– Na Pravnom fakultetu u Podgorici redovno je održavana tribina koja je zatvorena posle mog predavanja na kojem sam govorio o narkomaniji i rokenrolu. Rekao sam da nam je omladina zombirana, nadrogirana. To se nekima nije dopalo. Zašto? Zato što je omladina najzdraviji deo društva. Čovek srednjih godina je ucenjen poslom, decom.

Omladina je rasterećena i može da pokrene promene. Sistem to zna i ne želi da se istina čuje. Sećam se mog vremena. Vođe najvećih rokenrol bendova bile su izmanipulisane od sistema.Mislili su da su borci, neki buntovnici, ustvari, sistem je preko njih kontrolisao omladinu. Dođu klinci na koncert, izduvaju se, izmitinguju, kažu: “Kako nam je dobro u ovom mekom komunizmu”, i ne bune se. Onda im još ubace drogu i završe posao – dodao je.

– Mi i ne znamo šta je to pravoslavlje. Čak i mnogi naši sveštenici ne znaju kojom silom raspolaže pravoslavlje. Dođe im mlad čovek sa problemima, oni ga pošalju na psihijatriju. Ne znaju da je molitva ta koja ima silu isceljenja. Toga i neki u Crkvi nisu svesni. Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao što nas fiziološki brani od virusa. Molitva izbacuje zlo i priprema nas za vrhovni susret kada srce prestane da nam kuca, kada se naš duh, duša i ličnost spremaju za novo rođenje. Molitva menja zakonitosti vremena i zakonitosti fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks – objašnjava otac Arsenije.

U današnjem vremenu, pravoslavna crkva i sveštenici u njoj moraju da imaju spremnije odgovore na mnogobrojna pitanja i muka mladih. Postoje mladi, „urbani“ sveštenici kojima je lakše da komuniciraju sa omladinom i da im objasne da je molitva najbolji botoks.

– Moraš da znaš o kulturi, umetnosti, muzici, nauci, da sagovornik vidi da ti znaš kroz šta on prolazi. Nedovoljno je samo da pričaš kako je Hristos vaskrsao – pojašnjava monah Arsenije.

Ljubav je lek za sve

– Ljubav se, nažalost, sve više poistovećuje sa pohotom. Ljubav je kada volimo čoveka onakvog kakav jeste i ne trudimo se da ga menjamo. Ljubav je žrtva. U ljubavi najviše treba da tražimo od sebe, ne od drugog. Treba više da razmišljamo kako se odnosimo prema voljenoj osobi i onda će ona isto tako da se odnosi prema nama. To je uzajamno i sa voljenom osobom i sa decom i sa roditeljima, prijateljima. A, dešava se suprotno. Tražimo za sebe, ne dajemo, prigovaramo onome pored nas da nam ne daje ono što mislimo da nam pripada i dolazi do razlaza. Ako znamo da je i Hristos između dvoje ljudi koji se vole, onda je ljubav, po mom mišljenjum potpuna – poručuje otac Arsenije.

Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo.

Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, nestvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela – kaže otac Arsenije.

Pogledajte video:


(Srbijadanas.com / opanak)

 

  • Dusko Grujic

    A ja magarac mislio da je spas u ISUSU, kroz njega i da treba njega da uzdizem a sebe da umanjujem.Stvarno sam promasio poentu.Izgleda da je poenta u tome da sebi gradis ime.Bitna je samo ova realnost, ko sisa vecnost za koju sam mislio da se zasluzuje preko JESUE i da je jedino ON vrata kroz koja moras proci.““Stojim na vratima vaseg srca i kucam,ko mi otvori ucicu““