Ova neverovatna biljka pomaže u prevenciji raka materice!

U svetu se rogač brzo proširio jer se lako uzgaja, ne zahteva puno pažnje, a donosi puno plodova.

Biljka uspeva u toploj mediteranskoj klimi, iako ne podnosi dobro preveliku količinu vode. Poznat je po opisu kao stablo sporoga rasta i dugog života. Rogač doživi i više od 200 godina.

Drvo je široke krošnje i do 15 m visoko, a plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje koja sazrevanjem prelazi u tamnosmeđu. Mahune sazrevaju krajem leta.

Najveći su proizvođači u svetu Španija, Grčka, Kipar, Turska, Italija, Alžir i Tunis, a hrvatski otok Šolta je poznat po njemu te zato postoji i mesto imena Rogač.

Od minerala rogač u značajnijim količinama sadrži kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan i selen.

Od vitamina rogač sadrži tiamin, riboflavin niacin, vitamin B6, folnu kiselinu i vitamin E.

Ono što rogač čini posebnim je to što je sličan čokoladi, a zdraviji je, pa se često umesto čokolade dodaje u razne poslastice. Prirodno je sladak te tako i potpuna suprotnost kakaou koji je gorak.

Rogač isto tako izuzetno povoljno deluje na probavni sistem. Efikasno ublažava proliv kod odojčadi i dece jer pospešuje apsorpciju vode.

Osim navedenih prednosti, rogač je pokazao i izuzetna citotoksična svojstva. U studiji objavljenoj u martu ove godine u časopisu ‘Plant Foods for Human Nutrition’ brašno od klica rogača pokazalo je vrlo specifično delovanje na rak materice.

Sadrži aktivne materije koje su efikasne protiv astme, i u slučajevima kad astmu uzrokuje alergija. Jedna od prednosti rogača je i što ne sadrži kofein pa je prikladan za osobe sa visokim krvnim pritiskom.

Tanini u Rogač sadrže galna kiselinu koja je poznata po antialergijskim i antibakterijskim svojstvima.

Zahvaljujući odličnom udelu kalcijuma i fosfora, može doprineti ublažavanju tegoba ili smanjenju rizika od pojave osteoporoze, a osim toga dobar je i za desni, zube i kosti.