Home / ZDRAVLJE / OVA VIROVITIČANKA POBEDILA JE ČAK 3 KARCINOMA: Pogledajte šta je napravila kako bi izlečila neizlečivu bolest!

OVA VIROVITIČANKA POBEDILA JE ČAK 3 KARCINOMA: Pogledajte šta je napravila kako bi izlečila neizlečivu bolest!

„Rekla sam mu da ja te razorne, citostaticko hemoterapije, koje razaraju ne samo bolesne nego i zdrave ćelije, dok sam pri zdravoj pameti, ne mogu uzimati kao lek. Pitala sam ga zašto medicinsko osoblje izbegava, zračenje, ako bi ono trebalo da bude korisno „.
rak- kancerAna Smiljanić, Virovitičanka i bivša zdravstvena radnica, pre nekoliko godina pobjedila je rak. Naime, ona nije pobedila samo jedan, nego čak tri dijagnostikovana joj karcinoma. Bolest se u njenom slučaju potpuno povukla na čuđenje svih, a pogotovo lekara koji ju je prozvao ludom, govorio da će sigurno umreti, itd.

Od ozdravljenja, Ana Smiljanić putuje po Hrvatskoj i van njenih granica, svedoči i pomaže ljudima da ozdrave od ove naizgled neizlečive bolesti. Jedino što, kako govori, ljudi retko prihvataju da se ozdraviti može. Pročitajte kako je njoj to uspelo.

Strava i užas, karcinomi joj dijagnostikovani jedan za drugim!

Danas radosno svedočim da Bog jednako čini čuda ozdravljenja, kao što je to činio i pre 2000 godina. No, problem je u nama. Ako nam je volja slaba, a vera mlaka ili nikakva, teško se možemo boriti protiv čudovišta zvanog neizlečiva bolest. No i iz mog slučaja je vidljivo da nam Bog uvek daje šansu da se izborimo.

Prošlo je već dosta godina kako sam završila u bolnici, jer sam se taj dan četiri puta onesvestila i potpuno kolabrirala. Tako se otkrilo da imam rak na dojci.

Sledi operacija. Nakon tri meseca rak na materici pa operacija. Tokom boravka na klinici otkrije mi se rak i na drugoj dojci.
Nakon prvog saznanja bilo je grozno. Nakon drugog nisam mogla ostati na nogama. Ali nakon trećeg, teret je bio prestrašan. Kao da su sve terete sveta natovarili na moja prsa i leđa.

Zbog bolesti upoznala Boga

Sve reči koje znamo, kao užas, strava, i slično, preblage su za ono što tada proživljavam. Nekako doteturam iz bolničke ambulante u krevet i nakon nekog vremena mraka i tuposti, nešto mi govori da moram razgovarati s Bogom. To je bilo čudo, jer ja nisam vaspitana u vjeri.

Nisam išla u crkvu niti molila. Ali sada, ja kao da više nemam vremena, kao da je u meni tempirana bomba, i ako sada, odmah ne razgovaram s Bogom, to će eksplodirati.
Pronađem neko usamljeno mesto, bacim se na kolena, i zavapim Bogu. Nisam Ga molila da me ozdravi.

Osećala sam krivicu, jer Ga od tada nisam nikada pozvala u svoj život, nego sam Ga molila da bude sa mnom, to malo života što mi je ostalo. I da mi pokaže kako ću to malo života živeti. I onako, kako sam vapila u nebo, u nekoj maloj prostoriji gde je staklo prebojan belom bojom, pažnju mi privuče rupica izgrebana na staklu. Ustanem i pogledam.

Ništa se ne vidi, samo mala crkvica. Nisam odmah bila svesna toga. Puno kasnije sam shvatila da je to odgovor na moje pitanje Isusu. Kako ću živeti to malo života što mi je ostalo? Želela sam da to bude s Njim. No, i on je želeo da bude sa mnom.
Vratila sam se u moj krevet potpuno mirna, i sav onaj teret je nestao.

Odluka života – odbijam hemoterapiju

I tada donosim odluku života. Odbijam treću operaciju, odbijam hemoterapiju i zračenja. Verujem da me Božja ruka vodi, a ja ću učiniti sve što je u mojoj ljudskoj moći na fizičkom nivou. Dovoze me kući, započinjem moju terapiju. I na čuđenje svih, jedino ja verujem da ću ozdraviti. Jedva dišem. Samo verujem.

Na fizičkom nivou započinjem sa prirodnom ishranom. Samo žitarice, naglasak na integralnoj pirinču, zbog idealnog odnosa između minerala, belančevina i ugljenih hidrata, koji je najprimereniji čovekovu metabolizmu i probavi. Proizvodi od žitarica, korijenasto povrće iz našeg podneblja. Alge- kao prirodni izvor svih potrebnih minerala i vitamina (jačaju srce, bubrege, nervni sistem).

Sadrže i druge sastojke potrebne za kvalitetnu krv. Zatim, mahunarke sitnog zrna, izvor visokog procenta belančevina, B-vitamina i drugo. Supe od povrća, itd. Sve prirodno uzgojeno, bez ičega životinjskog porekla. Tu još idu i neki dodaci hrani, koji su čistači krvi. Hrane i čiste krv. Neutrališu acidozno stanje krvi, dovode organizam u ravnotežu i normalizuju imunitet.

Na duhovnom nivou, molitve, meditacija, praštanje.
Kada sam jednom duboko uronila u molitvu, osetila sam da je Isus stavio ruke na moju bolest.
Ja sam se zapravo vratila Bogu i prirodi. Jer, živeći u skladu sa prirodom i Bogom, postižemo sklad u svom organizmu, sklad između telesnog i duhovnog.

Postižemo zdravlje. A bolest je zapravo 1 nered u našem organizmu, rezultat poremećene ravnoteže s Bogom, prirodom i univerzumom.
Upravo u naše vreme svedoci smo pogoršanja biološke, psihološke i duhovne kvalitete čovječanstava. To se ogleda u stalnom porastu duševnih bolesti, degenerativnih bolesti, kao i društvenih poremećaja.

Ne lečiti samo telo

Današnji čovek odijelio se od Boga i od prirode i sve što su vekovima stvarale generacije smatra se zaostalim, a ovo današnje kao nešto normalno. Dok su dostignuća nauke takva, da su nadmašila svaku maštu, dok je toliko bolnica, klinika, savršenih aparata za dijagnostiku, toliko medicinskih stručnjaka, u isto vreme sve je više pacijenata.

Danas se smatra da nije potrebno voditi računa o tome čemu nas uči priroda, da nije potrebno slediti njene zakone, njene plodove, njena godišnja doba. Epidemije degenerativnih bolesti, opadanje tradicionalnih ljudskih vrednosti, raspadanje samog društva, jasne su indikacije koje govore o tome da negde duboko u ovoj modernoj orijentaciji, postoji neka greška.

Stvorili smo potpuno veštački način života i sve više se udaljavamo od svojih korena u prirodnom svetu. Orijentiramo naš način života u smeru koji je suprotan prirodi. Tako se dovodimo u opasnost, da sami sebe oslabimo i uništimo.

Kroz vekove, većina je ljudi poštovala jednostavan i prirodan ukus hrane. Danas prevladavaju ekspanzivne namirnice kao što su šećer i proizvodi od šećera, kafa, tropsko voće, veštačka pića, beli hleb i sve od rafinisanog brašna, rafinisanog ulja itd. A prehrambena industrija se razvila tako da se našoj svakodnevnoj hrani dodaju sredstva od kojih ona dobija veštačku boju, veštački ukus, i veštački sastav.

A to se proširilo i na druge artikle kao što su: odeća, obuća, kozmetika, posteljina i drugo. Sve je to slabije kvalitete, a štetno za naše zdravlje. Ako se hranimo tako da konzumiramo samo industrijsku obrađenu hranu, to dovodi do bolesti. Te su namirnice za krv kisele, pa stvaraju sluz koja koja se taloži u krvi, bubrezima, jetri, plućima, krvnim sudovima, itd.

Stoga se teško održi ravnoteža u krvi pa nastaju ozbiljni poremećaji. Naše će krvne ćelije sve više gubiti sposobnost da normalno funkcionišu i počinju se degenerirati.
No, bolest nije samo fizički problem, nego problem osobe kao celine. Dakle ne obuhvata samo telo nego i um i emocije. Uz nepravilnu ishranu, stres sve pogura.

Emocionalna reakcija pokreće sklop fizioloških reakcija, koje slabe prirodne odbrambene mehanizme tela i dovode do sklonosti prema stvaranju odbrambenih ćelija. Stres se može nagomilati do tog nivoa da ga više osoba ne može podnositi, nego se razboli.
Veliki stresovi jesu predhodnici raka.

Poznato je naime, da mentalno oboleli i retardirani ne oboljevaju od raka.
Zato ne lečiti samo na fizičkom nivou, jer je važno i sve što se dešava u ostalim delovima našeg života. Dakle, lečiti čitav sistem tela, uma i emocija.

Lekar je uveravao da je bolesna iako je zdrava

Imala sam mučne situacije s lekarom na klinici kod kojega sam išla na kontrole. Govorio mi je da sam zaostala. A ja mu kažem da ja više volim mojom zaostalom terapijom ozdraviti, nego njegovom modernom umreti. Pa, onda ne može se načuditi kako sam zatucana, lečim se kao da radim u prašumi, a ne u bolnici (radila sam u bolnici, sada u penziji).

Rekla sam mu da ja te razorne, citostaticko hemoterapije, koje razaraju ne samo bolesne nego i zdrave ćelije, dok sam pri zdravoj pameti, ne mogu uzimati kao lek. Pitala sam ga zašto medicinsko osoblje izbegava, zračenje, ako bi ono trebalo da bude korisno.

Zašto nakon nekog vremena, pacijenti koje oni leče izgledaju kao žrtve koncentracionih logora. Bio je besan a ja potpuno mirna jer sam donela odluku da tu više nikada neći doći, i nisam, pa smo se „lepo popričali“. Pet puta je tražio da se skinem, da me „bolje pregleda“. I kao našao mi je četiri tvorbe novog raka.

Nije me slomio jer sam znala da mi to nije našao niti na osnovu dijagnostičke snimke, niti na osnovu laboratorijskih nalaza, nego samo na osnovu povređene taštine. Tada se kao malo smirio pa predloži da napravim mamografiju. A ja kažem: O, ne mogu, znam ja što je mamografija. A on meni: Pa što onda, i tako ste stara i tako imate rak. A ja njemu: Stara nisam, a rak više nemam!

Tada sam imala 47 godina i sve nalaze u redu. Samo sam morala ići na kontrole zbog pravdanja bolovanja.
Poznato je danas da su danas svuda u svetu najbogatije firme koje proizvode lekove. Ja sam si našla pravog lekara, i nikada nisam bolesna i ne trebam lekove niti za telo niti za dušu.

Šta je nama nemoguće, Bogu je moguće

Puno sam naučila iz svega što mi se dogodilo. Svakakve priče su kružile, da jedem nekakvo zrnevlje, i sirota mislim da ću ozdraviti od raka. Svi su me uveravali da jedem normalnu hranu, a kada ja govorim da jedem normalnu hranu a ne oni, zaključili su da ja nisam više normalna zbog bolesti. Jedino sam imala punu podršku i pomoć od mog predivnog i pametnog sina.

Trebalo mi je puno vremena da shvatim zašto mnogi bolesni ljudi ne poslušaju. Prepuštaju se bolesti i smrti bez borbe. Većini ljudi se čini da im je mnogo lakše da se za njihovo zdravlje brine neko drugi.

Pristaće na najteže pretrage i terapije, ali da nešto učine, da sebe promene, da prestanu biti robovi starih navika, te uglavnom tvrde da ne mogu. Ne možemo postići nešto, ako ne preduzimamo ništa. Možemo, jer svaki čovek ima ogromnu snagu kada je u jednini s Božjom ljubavi.

Check Also

DR NESTOROVIĆ: AKO JEDETE OVE NAMIRNICE KRVOPIJE VAM NEĆE PRILAZITI! KOMARCE ZANIMA ISKLJUČIVO OVAKVA KRV…

Svi znamo da se krvopije od komaraca hrane upravo našom krvlju. Međutim, prema rečima dr …