Na pitanje da li se isplati baviti pčelarstvom, Suad Lipovac – pčelar iz Gradačca, odgovorio je potvrdno. Ali ne zato što je „pčelarstvo“ isplativo u ekonomskom smislu, što med iz Bosne i Hercegovine već neko vreme možemo izvoziti u Evropsku uniju, ili zato što je u pčelarstvu „para laka“.
– Otpušten sam iz bolnice sa nadom da ću živeti možda još godinu dana – ističe Lipovac, navodeći razloge zašto je pčelarstvo za njega bilo isplativo. Kako kaže, u ratu je oboleo od žutice, a posle rata je „načuo“ da neki lekar iz Zagreba na bazi pčelinjih proizvoda leči tu bolest.
– Ja nisam znao šta je matica. Kupio sam pet društava i ljudi su me upoznavali. Ubrzo je počelo sa radom udruženje pčelara kod nas u Tuzli … Malo knjige, malo kolege, malo škola. Krenulo me je, i zavolio sam to – navodi Lipovac svoj put koji ga je odveo do potpunog izlečenja od hepatitisa u jetri.
Godine 2002. kada je počeo da se bavi pčelarstvom, Lipovac je imao „pet društava“ – kako se to pčelarskom terminologijom označava. Danas ima oko 100 košnica.
– Suština je poznavati biologiju pčele. Znati kad je ljuta, kad nije ljuta, šta nosi, koja je vrsta pčele, kad joj treba pomoći. Šta joj treba omogućiti kad su klimatske promene. I pčele su isto tako nervozne, kao i ljudi. Suština je jednostavno poznavati pčelu.
Lipovac nam je delić svoje svakodnevnice predočio govoreći o pčelarstvu sa dozom ostrašćenosti. Od toga kako „od ranog proleća treba početi pregledati pčele, širiti leglo“, pa do onih uslova na koje čovek ne može uticati.
Suad Lipovac je penzioner, a kako kaže, pčelarstvom se bavi, idalje i prvenstveno, zbog svog zdravlja. A kada se radi o pitanju prodaje meda, to isključivo radi na sajmovima i po preporukama.
No, nije se libio požaliti na neodgovornu vlast koja ograničava njegove kolege koje imaju ambicije da proizvode veće količine meda, da zapošljavaju i izvoze.
– Bosna i Hercegovina može izvoziti med u Evropsku uniju, ali je zakonski to i dalje neuređeno. Mi nemamo Zakon o pčelarstvu – požalio se Lipovac, dodavši i to da podsticaje za pčelarstvo dobijaju ljudi koji to ne zaslužuju.
– Vidite, podsticaji uglavnom idu u Hercegovinu. Ja bih voleo videti ko to sve dobija podsticaje. Tamo pojedinci dobiju potvrdu da su dali pet tona meda, i na to dobiju podsticaj. A pitanje je da li se uopšte bave pčelarstvom – upozorava Lipovac.